Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Posredovanje Zapada u Jugoslaviji je neophodno

Govornici na londonskoj konferenciji za Balkan traze od Zapada da pomogne Jugoslaviji da mirnim putem resi svoje unutrasnje probleme.
By Anthony Borden

Posredovanje Zapada koje se bazira na jasnim i postojanim principima bice neophodno kao pomoc Jugoslaviji koja prolazi kroz tezak period dodatnih ustavnih i politickih promena.


Tokom javne rasprave odrazane u Londonu 16. januara, dva coveka za koja se moze reci da predstavljaju napredne snage ovog regiona, jedan Srbin, a drugi Albanac, jednako su naglasili ozbiljnost problema s kojima se suocavaju lokalne politicke vodje.


Oni su, takodje, stavili poseban akcenat na neophodnost nastavka medjunarodnog angazovanja kojim bi se obezbedilo mirno i trajno resenje jugoslovenske krize koja traje vec citavu deceniju.


"Sada nam je data sansa za demokratizaciju i reforme", rekao je Zarko Korac, vodja Socijaldemokratske unije i novoimenovani potpredsednik srpske vlade. "Ali, Srbija je pocela da sagledava tezinu svojih problema, kao i da spoznaje cinjenicu da ne moze sama da se nosi sa svim tim teskocama. "


U svom govoru odrzanom na konferenciji pod nazivom "Novi dogovori na Balkanu posle Milosevica" u organizaciji IWPR i Kraljevskog instituta za medjunarodne poslove, Korac je zatrazio da " posredovanje medjunarodne zajednice bude postojano" kako bi omogucilo Jugoslaviji da mirnim putem resi pitanja koja su jos uvek otvorena - posebno ono vezano za zelju Crne Gore i Kosova da se osamostale.


"Mada se i dalje protivi separaciji, Beograd sada nastoji da uspostavi dijalog i obavi pregovore o ustavnim promenama", rekao je on. "Po prvi put, Beograd je odlucio da u donosenju ovih promena ucestvuje kao partner, a ne kao izolovani protivnik."


Ovakve opaske ponovio je i Veton Surroi, izdavac vodeceg dnevnog lista kosovskih Albanaca, "Koha Ditore", koji obavlja duznost nezavisnog predstavnika pri pregovarackim telima kosovskih Albanaca.


"Zivimo u zavrsnoj fazi raspada Titove Jugoslavije u kojoj dolazi do pomaka iz komunizma u demokratiju, iz aparthejda u vladavinu vecine i iz nasilja u vladavinu zakona", rekao je Surroi.


Surroi je rekao da postoji hitna potreba za novim sporazumima koji ce omoguciti legalizaciju trenutnog statusa Crne Gore kao funkcionalne drzave i "samouprave" Kosova.


Surroi je tvrdio da se proces separacije u Jugoslaviji prakticno vec odigrao. "Crna Gora i Srbija imaju manje zajednickih institucija nego sto ih imaju zemlje clanice Evropske unije."


Sto se tice nezavisnosti Kosova, iz daljeg izlaganja Surroia se zakljucuje da na prvom mestu treba razgovarati o tome da li ce Kosovo moci da funkcionise kao drzava, a ne da li ce medjunarodna zajednica priznati tu nezavisnost.


Surroi je insistirao na cinjenici da Rezolucija 1244 UN trenutno ovoj provinciji osporava suverenitet, ali u praksi ne sputava njen razvoj u nezavisnu drzavu sa sopstvenim nadleznostima.


Po njegovim recima, susedi Pristine podrzace nezavisnost Kosova, jer ce ono unaprediti razvoj citavog regiona.


On je dalje objasnio da ce se proglasenjem nezavisnosti Kosova potvrditi postojece granice, dok bi etnicka podela provincije kod radikalnih Albanaca u Makedoniji probudila teznje za slicnim potezom.


Korac je rekao da Beograd pocinje da shvata kolika podrska se daje, kako kosovskim, tako i crnogorskim teznjama za nezavisnoscu, ali je takodje naglasio da Srbi na nove sporazume sve vise gledaju iz pragmaticnog, a sve manje iz emotivnog ugla.


"Srbija sa svojim reformama pocinje sa deset godina zakasnjenja, jos uvek se suocavamo s problemima vezanim za ustav, drzavnost i granice", rekao je on. "Nasa nova vlada jos ne funkcionise kako treba, gotovo deset odsto stanovnistva sacinjavaju izbeglice, a prosecna plata stanovnika Srbije iznosi £40 ($62) mesecno.


"Vecina gradjana Srbije, i to ne samo onih srpske nacionalnosti, strahuje da ce Srbija, u slucaju da Crna Gora dobije nezavisnost, morati ponovo da podnese zahtev za prijem u medjunarodne institucije, a zatim da ceka na odobrenje duze od godinu dana, sto bi odlozilo pruzanje pomoci i usporilo investicije.


Oba govornika, koja vec dugo uskladjuju svoje intelektualne i politicke karijere, slozila su se da je za Srbiju neophodno da otpocne diskusiju o svojoj proslosti i da ukloni odgovorne za tragedije koje su obelezile proslu deceniju.


"Ljudi smatraju da Milosevicu treba suditi za korupciju i manipulisanje rezultatima izbora, ali ne i za ratne zlocine", rekao je Korac. "Neophodno je da otvorimo veoma detaljnu i bolnu diskusiju o svojoj proslosti."


Da bi ilustrovao teskoce koje ce to proizvesti, Korac je ukazao na cinjenicu da je trenutni predsednik republike, Milan Milutinovic optuzen za ratne zlocine.


Surroi je napomenuo da ce razgovori o buducim sporazumima biti ugrozeni stalnim odbijanjem Srbije da uhapsi osumnjicene za ratne zlocine i naglasio da mnogi u ovom regionu i dalje zbog toga odbijaju da putuju u Beograd.


Komentarisuci pokusaj Crne Gore da se osamostali, Korac je izrazio uverenje da ce se predsednik Milo Djukanovic verovatno suociti sa problemima, jer veliki deo stanovnistva Crne Gore i dalje podrzava SR Jugoslaviju.


Sto se tice Kosova, Korac je izjavio da vecina ljudi u Srbiji, neprestano nasilje nad preostalim srpskim stanovnistvom te provincije smatra nekom vrstom "etnickog ciscenja".


Surroi je priznao da "Albanci na Srbe moraju da gledaju kao na entitet na Kosovu, a ne samo kao na predstavnike Beograda."


"Kosovari moraju da budu daleko velikodusniji i pokazu da su spremni da budu pristrasni u korist Srba i ostalih manjina."


Medjutim, on je takodje izrazio nestrpljenje zbog toga sto: "Zapad stalno ponavlja da je Kosovo multietnicka zajednica."


"Stanovnistvo Kosova nije mesovitije od slovenackog, pa se ipak stalno ne govori o multietnickoj Sloveniji", rekao je on.


Kao odgovor na jedno od pitanja pirsutnih, Korac je odbacio pretpostavke da je "srpska revolucija" zapravo bila "drzavni udar" vise usmeren na sprecavanje propasti vladajuceg drustvenog sloja, nego na uvodjenje pravih promena.


"Bio sam prisutan i sa svima sam stalno razgovarao. I, sem ako nisu vrlo vesti u skrivanju istine, bila je to prava revolucija, a ne organizovan proces", rekao je Korac.


Ipak, Korac (koji se javno sukobio sa predsednikom Vojislavom Kostunicom povodom njegovog nedavnog tajnog sastanka s Milosevicem), priznao je da je njegovo misljenje u manjini u okviru vladajuce koalicije.


Korac je upozorio da moze doci do nacionalistickih pobuna ukoliko se ne postigne nova sporazumna nagodba.


Anthony Borden je izvrsni direktor IWPR