Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Posrbljavanje JNA

Dan 172
By IWPR ICTY
Današnji dan je doneo i dobre i loše vesti Miloševiću, kome se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Dobra vest je bila da je svedok B-104 povukao svoju raniju tvrdnju iznetu u pismenoj izjavi da je Milošević naredio da budu uništena četiri sela u Bosni i Hercegovini. Loša vest je da je došao da svedoči zaštićeni svedok B-1493, visoki oficir JNA u doba rata.

Svedok B-1493 je ispričao kako je JNA pretvorena u srpsku vojsku i kako je upotrebljena u etničkom ćišćenju pretežno srpskih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Takođe je potvrdio da su se u Bosni i u Hrvatskoj borile jedinice Teritorijalne odbrane (TO) iz Srbije i srpski dobrovoljci. Jedinice TO iz jedne republike mogu da budu angažovane izvan njenih granica samo uz odobrenje predsednika republike -- a predsednik Srbije u to vreme je bio Slobodan Milošević. Optženi se brani tvrdnjom da Srbija, i on kao njen predsednik, nisu imali nikakvu ulogu u ratovima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, već da su to, navodno, bili građanski ratovi. Bivši oficir JNA tvrdi drugačije.

Profesionalac sa dugim stažom u JNA, B-1493 je prvi put primetio da se situacija menja rane 1991-e godine, kada je dobio naređenje od komande Prve vojne oblasti da priperemi planove za slučaj problema sa unutrašnjim neprijateljem. Ti potencijalni neprijatelji bili su ekstremisti unutar hrvatske nacionalističke stranke, HDZ. To je bio prvi put, rekao je svedok, da mu je bilo naređeno da crta karte na osnovu etničkog sastava stanovništva.

Nekoliko meseci kasnije, u maju 1991, dobio je naređenje da vodi nekoliko jedinica u Borovo Selo, da umire strasti i spreče etnički sukob. Kada su došli blizu Vinkovaca, između jednog srpskog sela (Mrkovci) i drugog hrvatskog (Jankovci), čuli su pucnjavu iz pravca Mrkovaca. Kada je sa svojim ljudima pošao da istraži šta se dešava, naišli su na barikadu na kojoj su bila trojica u četničkim uniformama i sa četničkim oznakama iz Drugog svetskog rata. Dvojica četnika su ih držali na nišanu, a treći je otišao u kućicu da se konsultuje sa komandantom (koji je bio slično obučen.) Nakon dogovora sa svojim nadređenim, koji je bio u Sremskoj Mitrovici (u Srbiji), četnički komandant je odobrio prolazak svedoku i njegovim ljudima.

U Mrkovcima nije bilo znakova borbe, ali su izviđači JNA videli četvoricu muškaraca, takođe u četničkiom uniformama, kako beže iz sela. Kada su čuli pucnjavu iz drugog sela, Jankovaca, svedok i njegovi ljudi su otišli tamo, i zatekli su jednu kuću u plamenu. B-1493 je pozvao predstavnike lokalnih vlasti na sastanak, i čuo je od njih da su lokalni Srbi i Hrvati vekovima živeli jedni pored drugih u miru, i da su sada došli ljudi sa strane da stvaraju probleme.

Ubrzo je B-1493 uspeo da smiri situaciju u tom delu. U izveštaju svom komandantu opisao je i četnike, likove kakave je do tada video samou partizanskim filmovima. Komandant mu je brzo odgovorio da ostane gde je i da održava red, ali je već sledećeg dana B-1493 razrešen dužnosti. Dva dana kasnije su u tom kraju počele borbe. 'Može se reći da je rat tada stvarno počeo u tom kraju,' rekao je svedok. Iako su meštani pisali komandantu tražeći da vrati B-1493 na dužnost, njemu su dati sporedni zadaci. Kada je pitao komandanta o četnicima, ovaj je tvrdio da ih nema. To su bili lokalni frajeri, rekao je.

Događaji u tim selima su bili model za uspaljivajne etničkih napetosti i najava etničkog čišćenja. Ljudi koji su došli iz drugih krajeva su izazivali sukobe u kraju, a onda je ulazila JNA da uspostavi mir. U vreme povlačenja iz Slovenije, smatra svedok, JNA više nije bila narodna armija, nego srpska vojska čiji je cilj bio da štiti Srbe u Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni. Pod izgovorom da rastavlja zaraćene strane, JNA je stala na stranu Srba i pomagala im u nastojanjima da uspostave kontrolu i etnički očiste velika područja.

U jesen 1991, svedok B-1493 je pomagao u mobilizaciji bataljona JNA iz Srbije za borbu u Bijeljini. Bio je zaprepašten kada je video da je 90% vojnika imalo četnička obeležja na kapama, što je bio prekršaj koji je u staroj JNA bio kažnjiv zatvorom. Komandant brigade nije uopšte reagovao. Svedok je doživeo još jedn šok kada je komandant brigade oslovio vojnike kao 'hrabre srpske heroje' koji idu u odbranu srpskog naroda, a ne kao 'drugove vojnike', kao što je to bio običaj u staroj JNA.

Svedok je još opisao i kako je JNA razoružala narod, da bi nekoliko meseci kasnije vratila oružje samo Srbima u Hrvatskoj i Bosni. Lokalni štabovi JNA su prebačeni u srpska mesta, a oficiri koji nisu bili Srbi (ili Crnogorci) su smenjeni. Kada su jedinice JNA, koje su već bile pretežno srspke, sa pretežno srpskim komandnim kadrom, povučene iz Slovenije i iz Hrvatske, bile su prebačene u Bosnu.

Tužilac Dermot Grum (Dermot Groom) je pokazao telegram koga je komandantu Druge vojne oblasti, u kojoj je bio Zvornik, poslao njegov bliski prijatelj, šef železnica. U telegramu ga ovaj upozorava da Arkanove snage napadaju grad i da su dali lokalnom stanovništvu ultimatum da polože oružje. Direktor železnice dalje piše da ne veruje da će ovo da bude prihvaćeno, i da smatra da će da dođe do neviđenog masakra nezaštićenog i nevinog stanovništva, sa strašnim ekološkim posledicama. 'Ovo moje pismo je vapaj u nebo i molba da nastaviš najsvetliju tradiciju JNA i najviših moralnih principa našeg naroda da zaštitiš napadnuti narod od katastrofe kakvu još u svojoj istoriji nisu doživeli.' (dvostruki prevod, nije doslovan citat, nap.prev.) Komandant je napisao na telegramu: 'Javiti generalu Jankoviću da zaštiti građane Zvornika.' Na Grumovo pitanje da li je sve bilo učinjeno da se zaštite građani, sveodok je odgovorio: 'Znamo koje su posledice bile Arkanovih aktivnosti i drugih koji su napali Zvornik. Praktično nije ni jedna jedinica JNA bila zadužena da to spreči.'

Tužioci su prikazali kratki video snimak na kome se vidi Biljana Plavšić, članica Predsedništva Republike Srpske, kako grli i ljubi Arkana posle masakra. Na videu se vidi i šef štaba Druge vojne oblasti kako salutira Arkanu i pozdravlja ga, 'umesto da ga hapsi,' rekao je svedok koji ih je identifikovao za Sud.

U unakrsnom ispitivanju, opet se video Miloševićev agresivni stil, kojeg Sudija Mej nije dozvolio. Kada je Milošević pokušao da ispituje B-1493 o referendumu za nezavisnost u Bosni i Hercegovini, o raznim mirovnim planovima, mudžahedinima u armiji B-H, o politici bosanske vlade i o stvarima o kojima su svedočili drugi svedoci, Mej ga je zaustavio, i čak zapretio da će da prekine unakrsno ispitivanje ako ne počne da se bavi temama koje se odnose na izjavu ovog svedoka. Kada je Milošević uspeo da nađe fokus, dao je svedoku prilike da iznese dodatne dokaze. Odgovarajući na jedno Miloševićevo pitanje, svedok je ispričao kako je sistem gde dobrovoljci izazove sukob, a onda JNA uđe da 'održava mir' upotrebljen i u Bosni nakon Hrvatske. Dodao je da su specijalci dobili spiskove imena lokalnih uglednih ljudi i vođa koje su likvidirali, tako da bi JNA lakše uspostavila kontrolu. JNA nije sprečavala napade dobrovoljaca, i njeni su vojnici učestvovali u pljačkama i pretraživanjima civilnih domaćinstava.

Do kraju unakrsnog ispitivanja, Milošević nije uspeo da izmeni sliku koju je opisao B-1493: kako je jedna ponosna armija, čiji je osnovni cilj bio da štiti i brani narode i njihove multietničke zajednice, zavadila narode i postala ključ u raspadu Jugoslavije i tih multi-etničkih zajednica. Svedok tvrdi da je JNA postala oruđe u rukama onog naroda čija je republika učestvovala u stvaranju etnički čistih oblasti izvan svojih granica. Ta republika je bila Srbija, a njen predsednik je bio Slobodan Milošević.