POSMATRAČ UN-a TOKOM HRVATSKE OFANZIVE REGISTROVAO PALEŽ I PLJAČKU
Branioci okrivljenih hrvatskih generala osporavaju vrednost svedokovog iskaza, tvrdeći kako ništa nije bio u prilici da vidi iz prve ruke.
POSMATRAČ UN-a TOKOM HRVATSKE OFANZIVE REGISTROVAO PALEŽ I PLJAČKU
Branioci okrivljenih hrvatskih generala osporavaju vrednost svedokovog iskaza, tvrdeći kako ništa nije bio u prilici da vidi iz prve ruke.
Bivši posmatrač Ujedinjenih nacija svedočio je o tome kako su hrvatske formacije – nakon što su vojnim putem 1995. godine ponovo zauzele područje Krajine – sudelovale u organizovanoj pljački i spaljivanju srpskih kuća. No, branioci tvrde kako svedok nije neposredno prisustvovao tome.
Herman Stenbergen (Herman Steenbergen) je svedočio na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini. Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču. Njih trojica su optuženi za zločine koje su hrvatski vojnici 1995. počinili tokom četvorodnevne Operacije Oluja – kojom je ponovo uspostavljena kontrola nad područjima koja su srpski pobunjenici zauzeli 1991. – kao i za potonje uništavanje i pljačku srpske imovine.
Stenbergen danas radi kao medicinski inspektor u holandskoj vojsci, dok je u vreme ofanzive kao posmatrač UN-a bio angažovan u gradu Gračacu.
Tužioci Haškog tribunala ne dovode u pitanje pravo hrvatske države da područje Krajine vrati pod svoju kontrolu, ali osuđuju taktiku koja je primenjena i koja je, po njihovim rečima, za sobom ostavila „unakaženu pustu zemlju uništenih sela i kuća“.
Tužilaštvo tvrdi da je hrvatska vojska pribegla prekomernom granatiranju kako bi „demoralisala civile i nagnala ih u bekstvo“.
Stenberger je sudu ispričao kako je iz svog skloništa čuo granate koje su na samom početku Operacije Oluja padale oko grada Gračaca. A dva dana nakon toga, po ulasku hrvatske vojske u grad, on je – kako kaže – prisustvovao „organizovanoj pljački i spaljivanju srpskih kuća“.
Stenbergen je opisao kako su dvadesetak vojnika, koji su se ponašali neprijateljski, njega i njegovu ekipu fizički sprečili da odu i provere gde se nalaze zapaljene kuće.
A kada su Stenbergen i ostali zvaničnici UN-a obavestili policiju da su srpske kuće u plamenu, rečeno im je da se to dešava zbog lošeg stanja električnih instalacija.
„[Policajac] vam je objasnio da kuće gore zbog toga što su Srbi ugradili loše instalacije? Imate li bilo kakvih saznanja da se to dešavalo i ranije?“, pitao je tužilac.
„Koliko je meni poznato, nije“, odgovorio je Stenbergen.
Svedok je rekao da je video ljude u civilnoj odeći, koji su oko ruke imali narandžastu traku, kako iznose stvari iz srpskih kuća, dok hrvatski vojnici stoje pokraj njih. Kasnije su stvari odvožene u kamionima.
„Nije to bila pljačka“ – kazao je Markačev advokat, Goran Mikuličić, tokom unakrsnog ispitivanja – „nego je ekipa civilne zaštite vršila dezinfekciju napuštenih kuća, što je podrazumevalo i odvoženje frižidera i bacanje pokvarenog mesa.“
No, svedok ima drugačije viđenje.
„Ono što sam video dok sam boravio u Gračacu . . . to je da frižideri . . . nisu bile jedine stvari koje su se nalazile na ulicama“, kazao je on.
Mikuličić je svedoku pokazao dokumenta u kojima se pominje prisustvo jedne brigade srpskih pobunjenika u gradu. Svedok, pak, nije mogao da se seti da li je takva brigada doista boravila u Gračacu, niti da li je u gradu bilo ikakvih vojnih ciljeva.
Svedok je rekao i da su u to vreme srpski pobunjenici predstavljali jedini izvor vojnih informacija za UN, te da stoga nije bio u prilici da objektivno proceni gde su se nalazile srpske snage.
Stenbergen je potvrdio da su, nakon što je Operacija Oluja počela, vojni posmatrači UN-a bili evakuisani u vojnu bazu UN-a, gde su boravile jordanske snage.
Mikuličić je rekao kako sve to umanjuje značaj svedokovog iskaza o granatiranju Gračaca.
„Gospodine Stenbergen, u vreme kada je napad počeo nalazili ste se u podrumu zgrade u kojoj ste živeli u Gračacu, a nakon toga [ste boravili] u skloništu pri bazi jordanskog bataljona. Međutim, iz te pozicije . . . vi ste pisali izveštaje o situaciji u Gračacu. Kakva je onda vrednost tih izveštaja? Imate li tim povodom bilo kakav komentar?“, upitao je Mikuličić.
Svedok je rekao kako se pomenuti izveštaji nisu zasnivali samo na njegovim vlastitim opažanjima, nego na opažanjima čitavog tima. Dodao je i da je sa ulaza u podrum u Gračacu, kao i iz dvorišta navedene zgrade, ipak bio u prilici da čuje kako padaju granate.
Nakon dvodnevnog Stenbergenovog svedočenja, sud je saslušao iskaz jednog zaštićenog svedoka. To svedočenje se odigralo iza zatvorenih vrata.
Tužioci su šest sati ispitivali Svedoka br. 86, dok je odbrana zatražila još više vremena za njegovo unakrsno ispitivanje, napominjući da se radi o „veoma važnom svedoku“.
Sudsko veće je ove sedmice naložilo hrvatskoj vladi da 18. jula pošalje svoje predstavnike u Hag, kako bi bio razmotren raniji zahtev tužilaštva za uvidom u dokumentaciju iz državnih arhiva koja se tiče Operacije Oluja.
Glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc (Serge Brammertz), podneo je 13. juna sudskom veću zahtev u kojem se od Hrvatske traži da preda pomenuti materijal.
„Hrvatska nije predala vojna dokumenta koja se odnose na artiljerijska dejstva izvršena tokom Operacije Oluja“, kaže Bramerc u tom podnesku. Tužilaštvo potražuje i dokumenta koja se tiču specijalnih policijskih jedinica, koje su bile potčinjene Markaču.
Potpredsednica vlade Jadranka Kosor je izjavila kako – premda Hrvatska „iskreno i u potpunosti“ sarađuje sa sudom – vlada ne može da preda ta dokumenta, jer ih ne poseduje.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.
Herman Stenbergen (Herman Steenbergen) je svedočio na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini. Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču. Njih trojica su optuženi za zločine koje su hrvatski vojnici 1995. počinili tokom četvorodnevne Operacije Oluja – kojom je ponovo uspostavljena kontrola nad područjima koja su srpski pobunjenici zauzeli 1991. – kao i za potonje uništavanje i pljačku srpske imovine.
Stenbergen danas radi kao medicinski inspektor u holandskoj vojsci, dok je u vreme ofanzive kao posmatrač UN-a bio angažovan u gradu Gračacu.
Tužioci Haškog tribunala ne dovode u pitanje pravo hrvatske države da područje Krajine vrati pod svoju kontrolu, ali osuđuju taktiku koja je primenjena i koja je, po njihovim rečima, za sobom ostavila „unakaženu pustu zemlju uništenih sela i kuća“.
Tužilaštvo tvrdi da je hrvatska vojska pribegla prekomernom granatiranju kako bi „demoralisala civile i nagnala ih u bekstvo“.
Stenberger je sudu ispričao kako je iz svog skloništa čuo granate koje su na samom početku Operacije Oluja padale oko grada Gračaca. A dva dana nakon toga, po ulasku hrvatske vojske u grad, on je – kako kaže – prisustvovao „organizovanoj pljački i spaljivanju srpskih kuća“.
Stenbergen je opisao kako su dvadesetak vojnika, koji su se ponašali neprijateljski, njega i njegovu ekipu fizički sprečili da odu i provere gde se nalaze zapaljene kuće.
A kada su Stenbergen i ostali zvaničnici UN-a obavestili policiju da su srpske kuće u plamenu, rečeno im je da se to dešava zbog lošeg stanja električnih instalacija.
„[Policajac] vam je objasnio da kuće gore zbog toga što su Srbi ugradili loše instalacije? Imate li bilo kakvih saznanja da se to dešavalo i ranije?“, pitao je tužilac.
„Koliko je meni poznato, nije“, odgovorio je Stenbergen.
Svedok je rekao da je video ljude u civilnoj odeći, koji su oko ruke imali narandžastu traku, kako iznose stvari iz srpskih kuća, dok hrvatski vojnici stoje pokraj njih. Kasnije su stvari odvožene u kamionima.
„Nije to bila pljačka“ – kazao je Markačev advokat, Goran Mikuličić, tokom unakrsnog ispitivanja – „nego je ekipa civilne zaštite vršila dezinfekciju napuštenih kuća, što je podrazumevalo i odvoženje frižidera i bacanje pokvarenog mesa.“
No, svedok ima drugačije viđenje.
„Ono što sam video dok sam boravio u Gračacu . . . to je da frižideri . . . nisu bile jedine stvari koje su se nalazile na ulicama“, kazao je on.
Mikuličić je svedoku pokazao dokumenta u kojima se pominje prisustvo jedne brigade srpskih pobunjenika u gradu. Svedok, pak, nije mogao da se seti da li je takva brigada doista boravila u Gračacu, niti da li je u gradu bilo ikakvih vojnih ciljeva.
Svedok je rekao i da su u to vreme srpski pobunjenici predstavljali jedini izvor vojnih informacija za UN, te da stoga nije bio u prilici da objektivno proceni gde su se nalazile srpske snage.
Stenbergen je potvrdio da su, nakon što je Operacija Oluja počela, vojni posmatrači UN-a bili evakuisani u vojnu bazu UN-a, gde su boravile jordanske snage.
Mikuličić je rekao kako sve to umanjuje značaj svedokovog iskaza o granatiranju Gračaca.
„Gospodine Stenbergen, u vreme kada je napad počeo nalazili ste se u podrumu zgrade u kojoj ste živeli u Gračacu, a nakon toga [ste boravili] u skloništu pri bazi jordanskog bataljona. Međutim, iz te pozicije . . . vi ste pisali izveštaje o situaciji u Gračacu. Kakva je onda vrednost tih izveštaja? Imate li tim povodom bilo kakav komentar?“, upitao je Mikuličić.
Svedok je rekao kako se pomenuti izveštaji nisu zasnivali samo na njegovim vlastitim opažanjima, nego na opažanjima čitavog tima. Dodao je i da je sa ulaza u podrum u Gračacu, kao i iz dvorišta navedene zgrade, ipak bio u prilici da čuje kako padaju granate.
Nakon dvodnevnog Stenbergenovog svedočenja, sud je saslušao iskaz jednog zaštićenog svedoka. To svedočenje se odigralo iza zatvorenih vrata.
Tužioci su šest sati ispitivali Svedoka br. 86, dok je odbrana zatražila još više vremena za njegovo unakrsno ispitivanje, napominjući da se radi o „veoma važnom svedoku“.
Sudsko veće je ove sedmice naložilo hrvatskoj vladi da 18. jula pošalje svoje predstavnike u Hag, kako bi bio razmotren raniji zahtev tužilaštva za uvidom u dokumentaciju iz državnih arhiva koja se tiče Operacije Oluja.
Glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc (Serge Brammertz), podneo je 13. juna sudskom veću zahtev u kojem se od Hrvatske traži da preda pomenuti materijal.
„Hrvatska nije predala vojna dokumenta koja se odnose na artiljerijska dejstva izvršena tokom Operacije Oluja“, kaže Bramerc u tom podnesku. Tužilaštvo potražuje i dokumenta koja se tiču specijalnih policijskih jedinica, koje su bile potčinjene Markaču.
Potpredsednica vlade Jadranka Kosor je izjavila kako – premda Hrvatska „iskreno i u potpunosti“ sarađuje sa sudom – vlada ne može da preda ta dokumenta, jer ih ne poseduje.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.
