Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Poslednji voz za Evropu

Na ovonedeljnim izborima glasaci ce morati da odluce da li zele da se njihova zemlja priblizi Evropi ili da ostane samo jedna od nerazvijenih zemalja na Balkanu
By IWPR

Dalje opadanje podrske nacionalistima i sve veci interes za osnovna ekonomska pitanja verovatno ce se reflektovati i u ishodu opstih izbora zakazanih za 5. oktobar ove godine.


Analiticari u Sarajevu veruju da bi ovi izbori mogli odluciti da li ce Bosna i Hercegovina, BiH, uspeti da uhvati "poslednji voz" za evropske integracije.


Izbori dolaze u vreme kada zapadna finansijska i politicka podrska ne samo da sve vise jenjava, vec i sve vise zavisi od uspesne implementacije ekonomskih i socijalnih reformi kojima su se mnogi nacionalisticki politicari opirali.


U kampanji do sada gotovo da nije bilo nasilja kakvo je vidjano na prethodnim izborima, kada su etnicke manjine i izbeglice povratnici cesto bili napadani samo da bi se podstakle nacionalisticke tenzije.


Jos od kraja rata na Balkanu, ovo je prvi put da Bosnjaci organizuju sopstvene izbore. Prethodna cetiri izlaska na glasanje od 1996.godine organizovana su pod nadzorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS. Dok se ranije glasalo za mandate od dve godine, ovog puta se glasa za cetvorogodisnje mandate.


Izbori ce obuhvatiti sve nivoe vlasti u BiH, pa ce 2,3 miliona glasaca u zemlji izabrati nove vlasti, kako u entitetima tako i na nivou drzave.


Prema podacima OEBS-a, tri glavne nacionalisticke partije su na svakom od prethodnih izbora gubile izmedju 10 i 20 procenata glasaca. Analiticari ocekuju da ce se ovaj trend nastaviti, mada ce nacionalisti i dalje igrati vaznu ulogu u opstoj organizaciji vlasti.


Ovaj trend, u kombinaciji sa ustavnim promenama, ukazuje na to da verovatno nijedna partija nece biti u stanju da samostalno oformi vladu na bilo kom nivou vlasti.


Najvece sanse za ostvarivanje jednopartijske vecine postoje u parlamentu Republike Srpske, RS, gde se ocekuje da ce nacionalisticka Srpska demokratska stranka dobiti do 50 procenata glasova.


U vecini slucajeva, administracije u BiH ce biti sastavljane od koalicija inace nekompatibilnih grupacija.


Medju dominantno bosnjackim partijama, cini se da ce Stranka za Bosnu i Hercegovinu, SBiH, odigrati vaznu ulogu. Ukupno uzevsi, ona se nalazi na trecem mestu, iza bosnjacke nacionalisticke Stranke demokratske akcije, SDA, i vodece umerene Socijaldemokratske partije, SDP. Ipak, SBiH bi ovde mogla imati odlucnu ulogu u odredjivanju da li ce vlast pripasti SDA ili SDP.


U proslosti, SBiH je ulazila u koalicije sa obe ove stranke, ali ih je i dramaticno raskidala


na kraju mandata. Druga mogucnost je koalicija izmedju SDA i izrazeno nacionalisticke Hrvatske demokratske zajednice, HDZ. Ipak, takva veza izmedju dva konkurentska nacionalizma mogla bi im se i osvetiti.


U nadmetanju za drzavni parlament bila bi potrebna sira koalicija koja bi obuhvatila i partije iz RS.


Jedini ishod za koji se cini da je izvestan jeste ishod izbora za troclano bosansko Predsednistvo. Ispitivanja pokazuju da ce predstavnici Bosnjaka, Hrvata i Srba biti Haris Silajdzic iz SZBiH, Dragan Covic iz HDZ i Mirko Sarovic iz SDS.


Sva novija istrazivanja pokazuju da je popularnost ove trojice kandidata unutar njihovih etnickih zajednica prevelika da bi njihov izbor bilo ko mogao dovesti u pitanje. Glavni kriterijum pri glasanju za Predsednistvo jeste sposobnost kandidata da zastiti nacionalne interese svog naroda.


Mada kandidati za Predsednistvo imaju nacionalisticko zaledje, oni predstavljaju jednu novu politicku vrstu koja kombinuje nacionalisticku lojalnost sa brigom za ekonomska pitanja. U poslednje dve godine njihov autoritet je marginalizovan i najveci deo vaznih odluka prenet je na vlade drzave i entiteta.


U RS, nacionalisticke konzervativne partije i dalje imaju znacajnu prednost u odnosu na umerene partije. Istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da ce prakticno biti nemoguce oformiti vladu u RS bez SDS. Sto su izbori blizi, to ova partija postaje popularnija, i ako se ovaj trend nastavi postoji mogucnost da ce dobiti i vise od 50 procenata mesta u parlamentu u ovom entitetu.


Teorijski, to bi omogucilo SDS-u da samostalno oformi vladu. Ali, ustavne promene usvojene u martu onemogucuju vladavinu jedne etnicke grupe. Prema novim pravilima o proporcionalnom zastupanju, koja vaze u citavoj Bosni, RS ce biti u obavezi da ima potpredsednika vlade koji ce predstavljati druge dve zajednice.


Raspolozenje glasaca do sada pokazuje da kandidati SDP-a Mirsad Dzapo i Ivan Tomljenovic imaju najvece sanse da postanu potpredsednici vlade u RS kao predstavnici Bosnjaka i Hrvata. Sto se tice sastava nove vlade RS, ustavni amandmani jasno nalazu da 35 procenata njenih clanova moraju biti iz nesrpskih zajednica.


Svi ovi faktori ukazuju na to da ce se trendovi vodjenja umerene politike u Bosni nastaviti, mada proces implementacije izbornih rezultata i pravljenja koalicija i saveza moze biti spor i komplikovan.


Senad Slatina je novinar sarajevskog nedeljnika "Slobodna Bosna".


Zvonimir Jukic je novinar dnevnika "Nezavisne novine" i novinske agencije ONASA iz Mostara. Sanja Lejic je novinar "Nezavisnih novina" iz Banja Luke.