Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Posle Seselja moguce nove optuznice

Najavljeni odlazak u Hag ultranacionalistickog lidera Srpske radikalne stranke, SRS, mogao bi oznaciti pocetak nove serije optuznica protiv zvanicnika Milosevicevog rezima.
By IWPR Balkans

Jedan od najpoznatijih srpskih nacionalista koji je optuzen za ratne zlocine, najavio je da bi njegova optuznica i dobrovoljan odlazak mogli biti uvod u citav niz novih optuznica protiv istaknutih bivsih saveznika Slobodana Milosevica.


Vojislav Seselj iznenadio je srpsku javnost svojom upucenoscu u tajne Haskog tribunala tvrdeci da je znao da je optuznica protiv njega podignuta tri nedelje pre nego sto je objavljena 14. februara.


Ovaj lider ultranacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, rekao je novinskoj agenciji SRNA 17. februara da je od istog diplomatskog izvora, koji mu je saopstio vesti o njegovoj optuznici, saznao da je u Hagu takodje podignuta optuznica protiv Jovice Stanisica, bivseg sefa Miloseviceve tajne policije u periodu od 1991. do 1998. godine.


Seselj je jos najavio da ce haske optuznice biti podignute i protiv aktuelnog sefa srpske policije Sretena Lukica, kao i komandanta zandarmerije, jedne od elitnih policijskih jedinica, Gorana Radosavljevica Gurija.


Takodje, rekao je Seselj, optuzena ce biti i oba ratna komandanta Jedinice za specijalne operacije, JSO, koja je u Milosevicevo vreme delovala kao udarna pesnica tajne policije. Radi se o Franku Simatovicu Frenkiju i Miloradu Lukovicu Legiji, koji su sukcesivno rukovodili jedinicom u periodu od 1991. do 2001. godine.


Svi oni ce, tvrdi Seselj, pored trojice oficira cije izrucenje Hag odavno trazi - Ratka Mladica, Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica - do kraja maja biti ili ubijeni ili uhapseni i sprovedeni u Hag.


"Meni je bitno da upozorim Mladica, Sljivancanina i sve druge cija je glava u pitanju, bez obzira na nasa neslaganja", rekao je Seselj za novinsku agenciju SRNA.


Optuznica, koju je 15. januara potpisala Karla del Ponte protiv Vojislava Seselja, bliskog saradnika Slobodana Milosevica u ratovima u Bosni I Hrvatskoj od 1991. do 1994. godine, i na Kosovu od 1998. do 2000. godine, razlikuje se od vecine drugih koje su podignute protiv srpskih politickih lidera.


"Srpski Le Pen", kako su mediji nazvali Seselja, odgovarace za individualnu, a ne komandnu, odgovornost po optuznici koja ga tereti u 14 tacaka za zlocine protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja ratovanja u periodu izmedju avgusta 1991. i septembra 1993. u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.


Seselj se tereti da je ucestvovao u "zajednickom zlocinackom poduhvatu", ciji je cilj bio nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovnistva sa trecine teritorije Hrvatske, iz veceg dela BiH i iz delova Vojvodine.


U tom poduhvatu, on je, prema optuznici, ucestvovao formirajuci dobrovoljacke paravojne formacije, zatim planirajuci i pripremajuci zauzimanja sela u istocnoj i zapadnoj Slavoniji, u Hrvatskoj, te u severnoj i istocnoj Bosni.


Istovremeno, tvrdi se, ucestvovao je u prisilnoj deportaciji nesrpskih stanovnika tih sela ili njihovom zatvaranju u zarobljenicke logore, gde su bili muceni, ubijeni ili izlozeni neljudskim uslovima zivota.


Potpuna novost u odnosu na sve ostale optuznice, jeste cinjenica da se Seselj tereti za njegov doprinos tom zlocinackom poduhvatu putem "zapaljive" i "ekstremno nacionalisticke retorike", te "ratne propagande".


Seselj je, medjutim, odbacio sve navode optuznice tvrdeci da je ona lazna. "Optuznica je zasnovana na lazima", rekao je Seselj, kako prenosi "Blic" od 18. februara, i dodao da ce se iz Haskog suda vratiti kuci kao "pobednik".


Zeleci da ukaze na svoju samouverenost u vezi sa ishodom sudjenja, Seselj je rezervisao avionsku kartu za Amsterdam jos pre nego sto je protiv njega podignuta optuznica, u nameri da se dobrovoljno preda Hagu.


Cinjenicu da ce u Hag otici pre ostalih funkcionera cija imena je naveo, Seselj je objasnio time sto vlasti u Beogradu, kako je rekao, "strepe od moje uloge kada u narednim mesecima dodje do krvavih obracuna i hapsenja" prilikom izrucenja novih i starih haskih optuzenika.


Iako su se Seseljeva politicka predvidjanja ponekad kretala u ravni jeftinog senzacionalizma, cak mu je i vecina njegovih protivnika odavala priznanje da je jedan od najbolje informisanih ljudi u Srbiji zbog cega analiticari veoma ozbiljno uzimaju njegova predvidjanja o podizanju novih optuznica i izrucenjima.


Mnogi pravni strucnjaci tvrde da je optuznica protiv njega isuvise "nebitna" da bi protiv njega bio vodjen izdvojen proces, te da ce verovatno biti povezan sa nekoliko novih optuznica. "Mislim da na tom sudjenju Seselj nece biti sam na optuzenickoj klupi", rekao je "Nedeljnom telegrafu" od 19. februara beogradski advokat Toma Fila, koji je kao branilac zastupao optuzene u ranijim slucajevima pred Haskim tribunalom.


Indikativno je da su Stanisic, Simatovic, Lukovic i Radosavljevic u dosadasnjim svedocenjima u Hagu izdvojeni kao organizatori ili vodje srpskih paravojnih formacija. Kao takvi oni se posebno spominju i u proslonedeljnom svedocenju generala Aleksandra Vasiljevica, nekadasnjeg sefa vojne obavestajne sluzbe Jugoslovenske narodne armije, JNA, od 1990. do 1992. godine.


Dokaz o umesanosti Milosevica i njegove tajne sluzbe u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pojavio se u sredu na sudjenju bivsem jugoslovenskom predsedniku 19. februara, kada su prikazani snimci na kojima se vidi Milosevic, zatim Stanisic, Simatovic i Lukovic kako otvoreno raspravljaju o borbenim akcijama u Hrvatskoj i Bosni.


Svi pojedinci, koje je Seselj imenovao kao buduce optuzenike, pomenuti su novembra 2001. godine u prosirenoj optuznici protiv Milosevica.


Zatim, kako prenosi agencija SENSE, glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte je, uoci svoje balkanske turneje, koja je 17. februara zapocela posetom Beogradu, na sastanku sa diplomatama akreditovanim u Hagu saopstila da vodi nove istrage. Ona je otkrila da je rec o 35 do 40 osumnjicenih koji su tokom ratova bili na polozajima politickih, vojnih ili policijskih lidera, ali nije navela njihova imena.


Pozivajuci se na svoje izvore, SENSE tvrdi da "nije tajna da se dobar deo 'liderskih istraga' odnosi na licnosti koje su u optuznicama protiv Milosevica navedene kao ucesnici u zajednickim zlocinackim poduhvatima", kao i da je jedan od njih Seselj.


Nakon susreta sa srpskim premijerom Zoranom Djindjicem u Beogradu, Karla del Ponte je na konferenciji za stampu izjavila da je razocarana saradnjom sa srpskom vladom po pitanju ratnih zlocina.


Veruje se da je njeno "razocaranje", izmedju ostalog, navelo Vladu Srbije da najavi izmenu zakona o odnosima sa Haskim tribunalom.


Prema zakonu usvojenom u saveznom parlamentu u aprilu prosle godine, predvidja se izrucenje samo onih gradjana tadasnje Jugoslavije protiv kojih je optuznica podignuta do trenutka usvajanja zakona.


To je znacilo da Beograd zakonski nije obavezan da izruci bilo koga protiv koga bi optuznica bila podignuta u medjuvremenu, cime je Hag bio vrlo nezadovoljan.


Zato se moze zakljuciti da se promenom zakona Beograd obavezuje da ce izruciti i one gradjane protiv kojih bi optuznica bila podignuta u bliskoj buducnosti.


Informacije koje se nezvanicno mogu cuti u Vladi Srbije na pitanje da li je Beograd spreman na ta izrucenja, vrlo su kontradiktorne. One se krecu od toga da nova izrucenja ne dolaze u obzir, do toga da je Beograd trazio jos vremena od Vasingtona, koji je svoju pomoc i ove godine uslovio hapsenjem optuzenih za ratne zlocine.


Da bi do neke akcije ipak moglo doci, svedoci i cinjenica da je iz Vasingtona saopsteno kako se rok za izrucenja i izjasnjavanje americkog predsednika Dzordza Busa o nastavku finansijske pomoci Beogradu pomera sa 31. marta na 15. jun ove godine.


Toliko je vremena ostalo da se vidi hoce li vlast u Beogradu, koja se suocava sa velikim finansijskim problemima koji su dovele do zastoja reformi, uspeti da izadje na kraj sa svojim medjunarodnim obavezama.


Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".