Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Porodicni Ratovi

Visoka stopa nezaposlenosti, ekonomski problemi i razorene porodice podsticu nasilje u porodici u posleratnoj Bosni.
By IWPR Balkans

Plasticni sanduk prepun "dokaza" u uglu kancelarije neprestano podseca direktorku sarajevske sluzbe za telefonsku pomoc zrtvama nasilja u porodici na sve veci problem u posleratnoj Bosni i Hercegovini.


Direktorka Jagoda Savic nam pokazuje nazubljen crni kamen upotrebljen pri pokusaju ubistva, a potom mobilni telefon koji je polomio otac jedne devojcice dok je ona pokusavala da nazove SOS sluzbu i prijavi da on prebija njenu majku.


Ona pazljivo vodi dokumentaciju o svim napadima, verujuci da ce lica koja su u vise navrata bile zrtve nasilja jednog dana odluciti da idu na sud.


Medju ostalim inkriminisucim predmetima su okrvavljene pantalone jedne mlade novinarke koju je pretukao ljubomorni muz, cetka za kosu koja je koriscena u napadu na jednu zenu i njeno cetvorogodisnje dete, kao i caura od metka koji je ispalio pijani muz tokom svadje sa svojom zenom.


Jagoda Savic vodi SOS telefonsku sluzbu za sarajevski region ciji je cilj da se pomogne zrtvama nasilja upucivanjem policije i hitnih sluzbi na lice mesta. Njena sluzba pruza savetodavnu pomoc preko telefona, preporucuje psihologe koji bi mogli da pomognu i obezbedjuje privremeni smestaj za zrtve nasilja u prostoriji sa pet kreveta. Utociste sa 25 lezaja u Sarajevu koje vodi jedna spanska nevladina organizacija je uvek prepuno.


Jagoda Savic, kao i drugi lokalni i medjunarodni eksperti i organizacije, zabrinuta je zbog povecanog broja slucajeva nasilja u porodici sirom Bosne posle zavrsetka rata 1996. godine. S obzirom da je ovo pitanje tabu tema u patrijarhalnom bosanskom drustvu kao i zbog neefikasnosti statistickih sluzbi, tesko je ustanoviti razmere pogorsanja. U svakom slucaju, domace grupe za ljudska prava izvestavaju o povecanju nasilja u porodici usmerenog protiv zena i dece.


U pokusaju da resi ovaj problem, UN misija u Bosni i Hercegovini je nedavno pokrenula javnu kampanju u medijima kao i specijalni program obuke za policiju. "Ne patite u tisini" - poruka je upucena zenama i deci cije se jezive slike pojavljuju na televiziji i lecima sa zapusenim ustima.


Ovom kampanjom se zrtve pokusavaju ubediti da je zlostavljanje u kuci zlocin i da se o tome moze govoriti javno. Zenama i deci, koji su uglavnom zrtve nasilja, sugerise se da prijave slucajeve zlostavljanja policiji. Bas kao i u ostalom delu sveta, zene i deca u Bosni se suocavaju sa ozbiljnijom pretnjom nasiljem u porodici nego na ulici.


Zvanicnici iz socijalnih sluzbi i nevladinih organizacija kao razloge povecanja nasilja u porodici navode visoku nezaposlenost, finansijske probleme, promene u drustvenoj strukturi i hijerarhiji unutar porodice, skupa sa slaboscu pravnog sistema prouzrokovanog ratom i procesom tranzicije.


Mnogi muskarci su i dalje nezaposleni nakon sto su se vratili iz rata. Dodajte tome cinjenicu da u mnogim kucama postoji vatreno oruzje, kao i zavisnost od alkohola i narkotika.


"Muskarac bez zaposlenja je nezadovoljan, nesiguran," kaze Memnuna Zvizdic iz lokalne nevladine organizacije "Zena Zenama". "Oni se osecaju izgubljenim. Oni su isfustrirani. I bes iskaljuju na svojim zenama."


SOS telefonska sluzba u Mostaru je prosle godine cak zabelezila porast broja slucajeva u kojima majke zlostavljaju sinovi, kaze se u izvestaju americke Agencije za medjunarodni razvoj, USAID.


Zene nisu jedine zrtve. Istrazitelj Mladen Milosavljevic tvrdi da je povecani broj razorenih porodica posle rata za posledicu imao znatni porast fizickog, psiholoskog i seksualnog zlostavljanja dece. Mada su SOS telefonske sluzbe sirom zemlje pomogle da se veliki broj dece spasi od maltretiranja, Helsinski komitet Bosne i Hercegovine tvrdi da su roditelji i dalje skloni da prikrivaju seksualno zlostavljanje.


Tokom protekle godine, lokalni dnevni listovi su izvestavali o brojnim slucajevima nasilja u porodici pri cemu su najcesce povrede bile masnice, modrice ispod oka i slomljeni nosevi, ali je bilo i ekstremnih slucajeva kao sto su visestruke opekotine cigaretama, povrede ostrim predmetima cak i pokusaj spaljivanja nezeljenog pastorka.


Mada novouspostavljane SOS sluzbe i utocista za zrtve nasilja ublazavaju ovaj problem, uvrezena shvatanja da je nasilje u porodici privatna stvar i dalje opstaju.


Pre rata, problemi nasilja u porodici cesto su "resavani" sirom zemlje kroz neformalnu mrezu rodjaka i porodicnih prijatelja. Zrtve nikada nisu prijavljivale zlostavljanje policiji, a drzavne socijalne sluzbe su bile slabasne.


Medjutim, usled rata hiljade ljudi je raseljeno, a stare drustvene i porodicne mreze su se raspale. Lokalne i medjunarodne nevladine organizacije popunile su prazninu tamo gde vladini centri za socijalna pitanja nisu mogli da pruze pomoc.


Madlen Ris, sef ureda Visokog komesarijata UN za ljudska prava u Bosni, izjavila je da su drzavni centri za socijalna pitanja nedovoljno iskorisceni, profesionalno i tehnicki slabo opremljeni, te da ne dobijaju dovoljno sredstava za rad.


Sudstvu su takodje potrebne temeljne reforme. Krivicni zakon bosanske federacije pravi razliku izmedju "teze telesne povrede" i "lakse telesne povrede od strane supruznika ili sustanara". U ovom drugom slucaju, zrtva mora podneti krivicnu prijavu protiv pocinioca. Drzava se obicno ovde ne mesa.


Da bi se domaci zakon uskladio sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, drzava bi trebalo da istrazuje i kaznjava slucajeve nasilja u porodici (bez obzira da li se radi o laksim ili tezim povredama) kao tezi prekrsaj, tvrdi Risova.


Dok se preispituju krivicni zakoni Federacije i Republike Srpske, u Zenici, gradu u srednjoj Bosni, nasilnici u porodici su poceli krivicno da odgovaraju, sto je imalo dosta uspeha. "Dodjavola sa tom laksom telesnom povredom, pocinioci nasilja se sada krivicno gone i zatvaraju," kaze Risova.


Velike promene u metodama rada policije takodje polako menjaju shvatanje da nasilje u porodici ne predstavlja ozbiljan prestup.


Ogranak Medjunarodnih policijskih snaga UN, IPTF, za ljudska prava, zapoceo je sa obukom lokalnih policajaca, uz podrsku policije oba entiteta, kako da na odgovarajuci nacin reaguju na poziv zbog nasilja u porodici. Lokalni policajci se obucavaju kako bi bili spremni da uhapse pocinioca, pripreme opsezne beleske za sud i pruze pomoc zrtvi.


Ova vrsta obuke se odrzava ucestalije i u vecem broju gradova sto je posledica uspesnog pilot projekta u Zenici, uz koordinaciju IPTF-a, u koji su bili ukljuceni razliciti lokalni zvanicnici i agencije. Cilj je da bilo koja zena ili dete koji dozive nasilje u porodici mogu ocekivati podrsku bez obzira kome se obrate.


Mada zene i deca sve cesce pozivaju SOS sluzbe i utocista za ztve nasilja, ipak jos uvek nemaju poverenja u policiju. SOS telefonska sluzba preusmerava samo 19,5 odsto prijavljenih slucajeva policiji, jer nemaju obavezu da to cine, osim ukoliko zrtva to ne zatrazi. Nakon novih preporuka koje su izdale Medjunarodne policijske snage UN, Jagoda Savic uocava da je policija kooperativnija kada joj se obrati u nekim slucajevima.


Nazalost, kaze Saviceva, i dalje postoji snazna potreba kod zrtava da "prikrivaju nasilje jer zele da ocuvaju svoj brak". Iz istog razloga, u slucajevima koji su ipak zavrsili pred sudom, zrtve cesto poricu da je bilo zlostavljanja, te se krivicni postupci obustavljaju.


S obzirom na patrijarhalne stavove koji jos uvek preovladavaju u Bosni i Hercegovini, tesko je izmeniti cinjenicu da se jos uvek precutno pristaje na nasilje u porodici. "Muzevi rade sta zele, a zene moraju da ih slusaju," kaze Jagoda Savic. "Tako imate zrtvu koja se plasi da se pobuni protiv nasilja jer je uslovljena da slusa, ne da protestvuje."


Julie Poucher Harbin je slobodni novinar i cest saradnik IWPR-a.