Popusta tenzija na jugu Srbije

Tenzija na jugu Srbije, gde su krvavi sukobi izmedju etnicko-albanskih gerilskih snaga i srpske policije, doveli do serije ultimatuma i odlaska stotine civila iz tog podrucja, polako popusta.

Ostroumna diplomatija jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice u toku njegove zvanicne posete Becu, intervencija trupa Kfora na terenu da se produzi vec ranije postignut sporazum o prekidu vatre izgleda da su sprecili neizbeznu krizu u Presevu, Medvedji i Bujanovcu, opstinama sa pretezno etnickim albanskim zivljem, koje se nalaze blizu administrativne granice sa Kosovom.

Clanovi albanske pobunjenicke Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca, UPCMB utvrdjuju svoje pozicije u ocekivanju napada jugoslovenskih snaga nakon sukoba prosle nedelje u kojima su ubijena cetiri srpska policajca.

General Vladimir Lazarevic, koji pripada ekstremnoj frakciji u vojsci, rekao je Kostunici da je vojska spremna da se suoci sa albanskim pobunjenickim grupama i upozorio da bi ih odsustvo akcije samo ohrabrilo da zadju jos vise u teritoriju Srbije.

"Imamo planove kako da neutralisemo teroristicke grupe", rekao je jedan vojni oficir koji je smesten na jugu Srbije. "Moramo da reagujemo, jer su obicni policajci lak plen za albanske bande koje su naoruzane raketnim bacacima i granatama".

Sudeci po izvestaju ocevidaca, vec je doslo do masovnog nagomilavanja pripadnika srpske policije i jedinica Vojske Jugoslavije, VJ, na podrucju Bujanovca. Oni kazu da su u ovom kraju primeceni i helikopteri Sjedinjenih Drzava koji iz vazduha motre pokrete srpskih snaga.

Beograd je vec dao rok za povlacenje naoruzanih gerilaca, ali je Kostunica u apelu NATO snagama i medjunarodnoj zajednici ublazio ovaj stav zahtevom da trupe Kfora hitno preduzmu sve sto mogu da bi sprecile pobunjenike koji bi mogli "izazvati jos jedan pozar u celom regionu".

Jugoslovenska armija i nove vlasti u Srbiji trenutno se suocavaju s teskim izazovom. U toku poslednjih nedelja doslo je do iznenadne eskalacije nasilja u ovom kraju. Pored mrtvih i ranjenih, albanski gerilci preuzeli su kontrolu u predelima pored Dobrosina i Lucana, sela blizu granice sa Kosovom. UCPBM vec godinu dana operise u ovom podrucju.

Takav razvoj dogadjaja stavlja lidere Demokratske opozicije Srbije, DOS, u nezavidan polozaj uoci predstojecih izbora koji su zakazani za 23.decembar. Socijalisticka partija Srbije, Slobodana Milosevica istice ove dogadjaje u svojoj predizbornoj kampanji. Ona tvrdi da DOS ne stiti Srbe u tom kraju i da je svojom "izdajnickom" politikom, kako je naziva SPS, doprinela stvaranju problema u tom kraju.

Ovaj trik bi mogao da upali. Izvestaji javnog mnjenja ukazuju da je vecina stanovnistva Srbije ogorcena trenutnom situacijom.

Stoga, DOS mora brzo pokazati svoju spremnost da zastiti srpske teritorije dok se istovremeno mora kloniti svake akcije koja bi mogla da oslabi dobre veze sa medjunarodnom zajednicom.

Celnici DOS-a se nadaju da bi mogli da nateraju trupe Kfora, koje predvodi NATO, da rese ovaj problem i tako sprece mogucu zestoku odmazdu Srbije. Pre svega, Kostunica ne zeli da ga opisuju kao novog Milosevica koji hitro pribegava sili protiv svakoga ko mu stoji na putu.

Pojedinci verju da UCPBM pokusava da isprovocira preteranu reakciju Srba koja bi vodila konfrontaciji sa NATO snagama. Oni zele da oslabe delikatne pregovore izmedju lidera DOS-a i medjunarodne zajednice.

Ukoliko se ovi gerilci na neki nacin ne neutralisu, ne bi trebalo iskljuciti mogucnost da bi pritisak javnog mnjenja u Srbiji mogao primorati Kostunicu da upotrebi silu.

Izgleda, medjutim, da je Kostunica do sada razborito postupao. Nakon sto je pisao sefu NATO snaga, Georgeu Robertsonu i generalnom sekretaru UN, Kofi Annanu od kojih je zahtevao akciju, ukazujuci da se Srbija pridrzava bezbednosnog sporazuma u ovoj zoni, koji joj je vezao ruke, on je primio seriju pozitivnih odgovora.

U roku od 24 casa i NATO i UN podrzali su Beograd, dok je OSCE osudila nasilje u juznoj Srbiji, kao i vecina zapadnih zemalja, ukljucujuci i Rusiju. Francuski predsednik Jacques Chirac nazvao je napade etnickih Albanaca "teroristickim".

Robertson je rekao Kostunici da ce Kfor preduzeti dodatne mere kako bi obezbedio granicu. On je, takodje, izjavio da ce biti pokrenuta istraga o najnovijim incidentima.

Po Vojno-tehnickom sporazumu, MTA, postignutom sa snagama NATO u junu 1999.godine, jugoslovenskim snagama, osim lako naoruzanoj policiji, zabranjeno je patroliranje u zoni od 5 kilometara (3 milje) duz kosovsko-srpske granice.

"Jasno je da Kfor i UNMIK ne obavljaju svoj posao kako treba", rekao je Kostunica novinarima u Becu gde je govorio na sastanku OSCE.

NATO izvori kazu da pismo Kostunice nije ultimatum koji preti jednostranom akcijom, vec se u njemu mole pripadnici mirovnih snaga da ucine sve sto mogu na njihovoj strani granice. "U njemu se poziva na saradnju na umeren nacin, a mi na to pozitivno gledamo", izjavio je izvor iz NATO-a.

Etnicki Albanci u ovoj zoni su u medjuvremenu rekli da su se slozili sa zahtevom americkih mirovnih trupa da se ograniceni prestanak pucnjave produzi do petka.

Diplomate ukazuju na to da su srpske bezbednosne snage vidjene kao opasnost za mirovne trupe u trenutku kada su se razradjivala pravila ovog sporazuma i da niko nije predvidjao da ce albanski separatisti iskoristiti sigurnosnu zonu. Kostunica je izjavio da danasnja situacija osvetljava "ozbiljnu nejasnocu" ovog sporazuma za koju se on nada da ce biti prevazidjena.

U medjuvremenu, potezom koji ce zapadne vlade sigurno ceniti, koministar policije DOS-a u prelaznoj vladi Srbije, Boza Prelevic obecao je da nece ponoviti greske Milosevicevog rezima nesrazmernom primenom sile. "Policija nece ovo pretvoriti u medjunarodni incident sto nastoje albanske teroristi", rekao je on.

Daniel Sunter je redovni dopisnik IWPR.