Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Popusta Rumunski embargo

Rumunija se nada da ce doci do ekonomskog napretka posle delimicnog ukidanja naftnog embarga Jugoslaviji.
By IWPR Balkans

"Hvala bogu nasi zivoti se konacno menjaju", kaze Silviu Grigorescu (33), oficir recnog saobracaja koji je pre devet meseci izgubio posao. "Nadam se da cu se uskoro vratiti na posao".


Grigorescu je jedan od 4.000 radnika rumunskog recnog brodarstva koji je ostao bez posla posto je usled NATO bombardovanja doslo do blokiranja saobracaja na Dunavu. Do sada su on i njegova porodica ziveli od socijalne pomoci u vrednosti od priblizno 40 dolara mesecno.


Njegove nade osnazile su se nakon ponovnog uspostavljanja isporuka rumunske nafte Jugoslaviji, sto se poklapa sa delimicnim ukidanjem naftnog embarga od strane Evropske Unije pocetkom februara.


Odlukom vlade pre nedelju dana odobren je izvoz nafte i naftnih derivata za Crnu Goru, Kosovo, i sedam opozicionih gradova u Srbiji: Nis, Pirot, Sombor, Subotica, Kragujevac, Kraljevo i Novi Sad.


Istovremeno se nastavljaju ostale isporuke goriva Jugoslaviji za humanitarne i mirovne svrhe kao i sve ostale rumunske misije u Jugoslaviji.


Ministar saobracaja, Traian Basescu, upozorava da ce svako ko krsi drzavne propise biti ozbiljno kaznjen. "Izvoz u krajeve ili za potrebe koje nisu navedene smatra se svercom i protiv njega ce biti sproveden sudski postupak", rekao je on na konferenciji za stampu.


Prvo preduzece koje ce poceti sa izvozom sirove nafte je Oil Terminal. Na osnovu ugovora sklopljenog pre krize na Kosovu 1999.godine, Oil Terminal, sa sedistem u luci Constanta u Crnom Moru, snabdevao je NIS "Jugopetrol", nacionalno naftno preduzece bivse Jugoslavije sa oko 80.000 tona sirove nafte mesecno.


Delimicno ukidanje embarga trebalo bi da potpomogne obnavljanje rumunske industrije, narocito naftnih i brodarskih preduzeca, za koja se procenjuje da su izgubila oko jednu milijardu dolara ili dva procenta nacionalnog bruto dohotka, kao posledica rata na Kosovu.


"U toku jednogodisnje zabrane, Rumunija je izgubila ugovore u vrednosti od oko 3,5 miliona tona nafte za Srbiju", rekao je Mihai Ionescu, predsednik Nacionalne asocijacije za uvoz-izvoz, ANEIR.


Kao rezultat blokade, 80 odsto Rumuna koji su radili na Dunavu izgubilo je posao, a 23 brodarska preduzeca, od kojih su vecina privatna, naslo se na ivici bankrotstva.


Rumunska preduzeca su vise puta izrazila svoje protivljenje ovoj zabrani, za koju se kaze da su je konstantno kršili njihovi zapadni konkurenti. Ionescu je rekao da su rumunske firme morale prodavati njihove proizvode preko zapadnih posrednika. "Ovo je odgovaralo zapadnim kompanijama koje su izrucile veliku kolicinu goriva Crnoj Gori", rekao je on.


Radnici zaposleni u brodarstvu veruju da je NATO bombardovao mostove na Dunavu ne zato da bi blokirao puteve snabdevanja jugoslovenske armije, vec da bi ostetio region Balkana i povecao trgovinu na Rhini, za dobrobit Zapadne Evrope.


Uprkos svim teorijama zavere koje su u opticaju, u realnosti je rat na Kosovu ozbiljno pogodio regionalnu ekonomiju. Trgovina medju balkanskim zemljima iznosi svega oko 14 odsto ukupne regionalne ekonomske aktivnosti i ima malo sanse da se poveca.


Iako odlucna u nameri da ponovo uspostavi saobracaj na Dunavu, rumunska vlada okleva da okrivi NATO za blokadu ove reke. U stvari, Bucharest je podrzao politiku saveznika na Kosovu i otvorio svoj vazdusni prostor avionima NATO-a u toku proslogodisnjeg bombardovanja. Ova pozicija izraz je velike teznje Rumunije da postane clan ove Alijanse.


Da li ce se ovakva politika Rumunije na kraju isplatiti ostaje da se vidi. U medjuvremenu, preovladava osecanje olaksanja sto ce brodarska industrija napokon oziveti.


Marian Chiriac je urednik MediaFax novinske agencije u Bucharestu i urednik "Spoljne Politike" tromesecnog casopisa koji izdaje Rumunsko akademsko drustvo.