Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pomesana Osecanja na Godisnjcu Makedonskog Ustava

Promene Ustava Makedonije bacile su senku na proslavu desetogodisnjice njegovog postojanja.
By Saso Ordanoski

Makedonski politicari obelezili su prosle subote desetogodisnjicu makedonskog Ustava, nekoliko dana posto je parlament usvojio sustinske ustavne izmene za koje se svi nadaju da ce okoncati sukob sa albanskom manjinom.


"Makedonski Ustav je bio dobar, ali je, takodje, dobro to sto smo ga izmenili", izjavio je predsednik Boris Trajkovski na proslavi desetogodisnjice 17. novembra.


Dva dana ranije, u skladu sa uslovima Ohridskog sporazuma koji su postigli makedonski i albanski politicari uz medjunarodno posredovanje, parlament je izmenio 15 clanova najviseg pravnog dokumenta zemlje.


Ustavnim promenama prosiruje se upotreba albanskog jezika, nude garancije albanskim strankama protiv preglasavanja u parlamentu, daju veca ovlascenja lokalnim vlastima i svestrano unapredjuje polozaj verskih i etnickih manjina u zemlji.


Istorijsko glasanje u parlamentu okoncalo je zestoku raspravu o pravima Albanaca, koji po zvanicnim podacima cine 23 odsto ukupnog stanovnistva. Ovaj problem muci Makedoniju od proglasenja nezavisnosti 1991. godine.


Ustavne promene bacile su senku na proslavu desetogodisnjice ciji je domacin bio predsednik parlamenta Stojan Andov. Poslanici su svesni cinjenice da je kompromis postignut jedino zahvaljujuci snaznom medjunarodnom pritisku dok je jos uvek tinjao oruzani sukob izmedju albanskih gerilaca i makedonskih snaga bezbednosti.


Od avgustovskog Ohridskog sporazuma, borci Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, i njene naslednice, Albanske nacionalne armije, ANA, ubili su na desetine makedonskih vojnika i policajaca, uglavnom iz zasede.


Dok je parlament slavio godisnjicu makedonskog Ustava, ANA je preuzela odgovornost za ubistvo trojice policajaca i ranjavanje jos trojice prosle nedelje u blizini sela Trebos, u zapadnoj Makedoniji.


ANA je upozorila da nece obustaviti svoju kampanju nasilja "do konacnog oslobodjenja svih etnickih albanskih teritorija na Balkanu", dodajuci da nece poloziti oruzje pod medjunarodnim pritiskom.


Ovo upozorenje pokazuje da militantni pripadnici Albanske nacionalne armije nemaju nameru da ispostuju punu amnestiju koju je vlada ponudila albanskim borcima posle potpisivanja sporazuma u Ohridu.


Planom koji su pripremili zvanicnici OEBS-a i NATO-a u Makedoniji predvidja se da etnicki mesovite snage bezbednosti povrate kontrolu nad teritorijom na zapadu zemlje, koju sada drze pobunjenici, tokom sledecih nekoliko meseci.


Ipak, iskusni posmatraci podozrevaju da bi se sukobi mogli nastaviti godinama kao sto se to desilo posle Drugog svetskog rata izmedju jugoslovenskih snaga i albanskih paravojnih grupa.


Vecina makedonskih nacionalista je veoma nesrecna zbog ustupaka albanskoj manjini. Oni se nadaju da ce sporazum opravdati svoje postojanje ponovnim uspostavljanjem vladine kontrole nad pobunjenickom teritorijom.


"Sada smo usvojili ustavne promene i ne vidim nijedan razlog zasto ne bismo zapoceli punu reintegraciju citave makedonske teritorije," izjavio je premijer Ljupco Georgijevski, lider vladajuce stranke VMRO-DPMNE. Bez podrske ove partije ne bi doslo do promene Ustava.


Ocajnicka potreba ove osiromasene zemlje za finansijskom pomoci kompromis je ucinila neizbeznim. Makedonija se nada da ce se na medjunarodnoj donatorskoj konferenciji sledeceg meseca prikupiti do 700 miliona nemackih maraka kojima bi se popunila rupa u makedonskom budzetu, mada je MMF insistirao da putem novog "monetarnog veca" nadgleda nacin na koji se trosi novac iz drzavnog budzeta.


Dok politicka kriza prelazi u mirnije vode, stare politicke podele u zemlji ponovo izbijaju na svetlost dana jer stranke zauzimaju startne pozicije uoci predstojece izborne trke koja se ocekuje u aprilu ili maju 2002.


Socijaldemokrati, koji su usli u vladu za vreme politicke krize pre sest meseci, vec su najavili da ce napustiti vladu i preci u opoziciju.


Ankete pokazuju da su povecali prednost u odnosu na VMRO-DPMNE Ljupca Georgijevskog, koja je izgubila podrsku javnosti zbog nacina na koji se odnosila prema krizi od preuzimanja vlasti u novembru 1998.


Albanske stranke se u medjuvremenu bore za blagoslov politickog vodjstva Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, na cijem je celu Ali Ahmeti, sto se smatra kljucnim za pridobijanje albanskih glasaca.


Parlament ce na zasedanju 23. novembra morati da zakaze prevremene izbore koji bi, prema Ohridskom sporazumu, trebalo da se odrze u januaru. Medjutim, samo manji broj poslanika, uglavnom socijaldemokrate, zele prevremeno raspustanje parlamenta. Vecina ne zeli nove izbore dok se ne popravi bezbednosna situacija.


Ukoliko se odrzi Ohridski sporazum, Makedonija ce verovatno imati koristi od dugorocne strategije Zapada na Balkanu, za koju diplomate tvrde da ce se odvijati u tri faze tokom sledece decenije.


Prva faza, koja ce trajati dve do pet godina, zapocece regionalnom konferencijom na ministarskom nivou u martu 2002. godine, gde se ocekuje da ce se ucesnici ponovo zaloziti za postovanje takozvanih helsinskih principa. Ovi principi odbacuju bilo kakvu upotrebu sile da bi se promenile granice i podrzavaju resavanje svih politickih sporova mirnim sredstvima.


Prva faza regionalne integracije obuhvatice promociju "mekih" oblika saradnje, ukljucujuci sporazume o borbi protiv korupcije, vangranicne ugovore o energetskim resursima i razvoju regionalne infrastrukture.


Od druge faze se ocekuje da ce obuhvatiti sadrzajniji regionalni dijalog u okviru koga ce Evropska unija koristiti Pakt za stabilnost sa razlicitim drzavama kao sredstvo da se ova saradnja kanalise u pravom smeru.


U trecoj fazi krajem decenije, resavace se teski problemi kao sto je konacni status Kosova u nadi da ce se taj proces odvijati u izmenjenom okruzenju i boljoj atmosferi.


Diplomate iz Brisela svesne su ogranicenja veceg dela aktuelnih balkanskih politickih elita.


Zbog toga ce Evropa imati istu strategiju koju koristi u Srbiji, gde je podrzavala organizaciju G-17 i pokret "Otpor" koji su doprineli padu rezima Slobodana Milosevica.


Ulozice se vise napora u pruzanje podrske opozicionim strankama u regionu, pruzanju pomoci nezavisnim medijima i podsticanju razvoja politicki aktivnog civilnog drustva.


Saso Ordanoski je urednik IWPR projekta u Skoplju i glavni i odgovorni urednik magazina "Forum".