Politizacija kosovskog univerziteta

Monday, 21 February, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Sreda je ujutro i Arsim Bajrami, profesor na Fakultetu politickih nauka Univerziteta u Pristini, UP, drzi predavanje o modelima demokratije studentima prve godine. U 12.15, on pakuje svoje beleske i odlazi u kancelariju u zgradi Rektorata, gde radi kao prorektor za studentska pitanja.

Dva sata kasnije stize u Skupstinu Kosova. Kao potpredsedniku druge najvece stranke u regionu, Demokratske partije Kosova, PDK, Bajramiju je takodje poverena duznost sefa poslanicke grupe PDK u parlamentu.

Aktivni politicki zivot profesora Bajramija ne predstavlja nista neobicno na Univerzitetu u Pristini, glavnoj visokoskolskoj instituciji na Kosovu, koja je u skolskoj godini 2003/04 imala gotovo 27.000 upisanih studenata.

Istaknute figure sa citavog politickog spektra drze upravna i predavacka mesta na UP. Mada nisu svi jednako aktivni kao Bajrami, bar jos cetvorica poslanika, iz sve tri vodece stranke, zauzimaju visoke rukovodece i nastavne polozaje na univerzitetu.

Njihov angazman pokazuje koliko je uticaj politickih stranaka na akademski zivot na Kosovu i dalje izrazen i koliko je snazan njihov interes da sacuvaju uporiste na univerzitetu.

Ali, dozvoljavajuci tako snazan upliv politike, UP tolerise krsenje kosovskih propisa o drzavnim sluzbama, koji javnim sluzbenicima, ukljucujuci i uposlenike univerziteta, zabranjuju da u isto vreme obavljaju politicke funkcije.

Vazeci zakon o drzavnim sluzbama, UNMIK Propis 2001/36, koji se odnosi i na svo osoblje UP, izlaze osnovno nacelo “politicke neutralnosti i nepristrasnosti” zaposlenih, pozivajuci na “lojalno sluzenje vladinim institucijama bez straha ili favorizovanja, bez obzira na politicke stavove i pripadnost.”

U clanu 28.1 administrativne direktive, kojom se preciznije tumace navedeni propisi, objasnjeno je da javni sluzbenici mogu pripadati politickim strankama, ali ne mogu aktivno ucestvovati u politickim aktivnostima; preciznije receno, oni ne mogu biti u rukovodstvu stranke niti zauzimati placene polozaje na bilo kom nivou.

U direktivi se precizira: “Drzavni sluzbenik izabran na javni polozaj podnece ostavku (na politicke funkcije), pocevsi od datuma polaganja zakletve kojom potvrdjuje prihvatanje datog polozaja.”

Prisustvom politicara-predavaca krsi se ne samo zakon o drzavnim sluzbama Kosova nego i obaveze koje je univerzitet dobrovoljno prihvatio. UP je zvanicno prihvatio obaveze iz Bolonjske deklaracije o visokom obrazovanju u Evropi iz 1999. godine, koja se oslanja na dokument Magna Charta Universitatum iz 1988, u kojem se kaze da “u cilju ispunjavanja potreba sveta oko sebe”, institucije visokog obrazovanja moraju biti “moralno i intelektualno nezavisne od svakog politickog autoriteta”.

Kritike nacina rada prihvacenog na UP postaju sve glasnije, dok novi studentski pokreti zahtevaju da se univerzitet oslobodi otvorenih politickih uticaja.

Kao sto je izjavio Glauk Konjufca, aktivista nove studentske inicijative, Tjeterkis (Nesto drugacije): “Dokle god upravne i nastavne funkcije na univerzitetu zauzimaju partijski aktivisti, postoji stalna opasnost da ce kljucne odluke o profesorskim mestima, asistentima i studentima biti pod uticajem politickih interesa.”

INSTITUCIJA U SREDISTU “NACIONALNOG PITANJA”

Politika ne predstavlja novost na kosovskom univerzitetu. Jos od osnivanja u Titovoj Jugoslaviji 1969. godine, univerzitet je igrao kljucnu ulogu u politickom zivotu regiona.

Anton Berisaj, profesor sociologije na UP, opisuje njegovu hronologiju sledecim recima: “Od osnivanja do 1974. godine, UP je bio nacionalna, romanticarska institucija. Od 1974. godine do 1981, bio je prosvetiteljska institucija, dok je osamdesetih i pocetkom devedesetih postao tvrdjava nacionalizma. U poslednjoj deceniji proslog veka bio je tvrdjava otpora.”

Zahtevi da se na Kosovu formira institucija univerzitetskog ranga bili su blisko povezani sa politickim pokretima s kraja sezdesetih godina i zahtevima vecine koju su cinili kosovski etnicki Albanci da se njihovom regionu dodeli status autonomne pokrajine unutar Srbije, koja bi naknadno dobila status republike.

Godine 1981, sedam godina nakon sto je pokrajinska vlada Kosova stekla pravo na direktno, zasebno ucesce u glavnim federalnim telima Jugoslavije, univerzitet je ponovo postao centar politickog zivota.

Nakon sto su izbili studentski neredi zbog uslova zivota u studentskim domovima, nesto sto je pocelo kao lokalni protest eskaliralo je u krvave demonstracije sirom pokrajine kojima je za Kosovo zahtevan status republike. U neredima je bilo vise desetina mrtvih i uvedeno je vanredno stanje.

Devedesetih godina, UP je postao simbol otpora kosovskih Albanaca srpskoj vladi Slobodana Milosevica, koji je 1989. ukinuo autonomiju regiona i pokusao da ovu teritoriju ponovo potcini srpskoj kontroli.

Dok su Albanci napustali ili bivali primorani da napuste drzavne obrazovne, policijske, zdravstvene i upravne institucije, da bi potom organizovali svoje paralelne mreze, univerzitet je trpeo nedace i delio sudbinu ostatka drustva. Posle odbijanja da prihvate nove programe studija iz Srbije, kojima je uglavnom eliminsano proucavanje albanske knjizevnosti i istorije, vecina univerzitetskih profesora dobila je otkaze 1991. godine, cime su bili prisiljeni da organizuju alternativnu nastavu u privatnim kucama. Srbi su tako na nekoliko godina stekli potpunu kontrolu nad univerzitetskim zgradama.

Posle vise od pola decenije takvog paralelnog obrazovanja, novi talas studentskih protesta izbio je na paralelnom albanskom UP krajem 1997. Njima je izrazena frustracija zbog odbijanja srpskih vlasti da deo univerzitetskih kapaciteta stave na raspolaganje albanskim studentima, kao sto su se dogovorili Milosevic i glavni politicki lider na Kosovu, Ibrahim Rugova, 1996. godine.

Gotovo pet godina posle okoncanja kampanje NATO bombardovanja 1999. godine, koja je kulminirala proterivanjem srpskih snaga sa Kosova (i posledicnim odlaskom srpskih studenata sa zvanicnog univerziteta), tradicionalno bliske veze politike i univerziteta se nastavljaju, uprkos nekim pokusajima da se politizacija prevazidje.

OBRAZOVANJE POD UTICAJEM POLITIKE

Status quo koji vlada na Kosovu od kraja rata 1999. godine samo je ucvrstio politizovanu atmosferu na univerzitetu. U upravnom telu UP, poznatom kao Rektorat, dominira PDK, najveca stranka koja je nastala iz albanskog gerilskog pokreta, Oslobodilacke vojske Kosova, KLA.

Arsim Bajrami i Hajredin Kuci, dvojica potpredsednika PDK, zauzimaju polozaje prorektora i sefa kancelarije za odnose sa javnoscu.

S druge strane, ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije nalazi se u rukama Demokratske lige Kosova, LDK, glavnog politickog rivala PDK i vodece partije na Kosovu od devedesetih godina. Takva situacija traje od 2002. godine, kada je kontrola nad obrazovanjem preneta sa UN administracije na lokalne institucije.

S obzirom na to da je kontrola univerziteta podeljena izmedju Rektorata i Ministarstva obrazovanja, dinamika odnosa koji su usledili, sasvim ocekivano, odrazavala je partijske borbe u sirem politickom kontekstu na citavom Kosovu.

Dok se PDK borila da sacuva moc koju ima na univerzitetu, LDK je pokusavala da akademskom svetu nametne sopstveni uticaj, suzavajuci ovlascenja svojih glavnih rivala.

Kao sto je Glauk Konjufca iz organizacije Tjeterkis izjavio za IWPR: “Univerzitet je arena u kojoj se grupe pod razlicitim politickim uticajima bore za kontrolu.”

Glavno bojno polje na kojem su se sukobili ministarstvo i Rektorat bio je nacrt novog statuta univerziteta, koji je trebalo da nametne visi stupanj profesionalizma u programu studija, upravljanju i nastavi.

Mada Zakon o visokom obrazovanju, usvojen u maju 2003. godine, nalaze da novi statut za UP bude dovrsen u roku od tri meseca of datuma stupanja zakona na snagu, proces pripreme nacrta potrajao je vise od godinu dana, a rokovi su stalno pomerani zbog neslaganja izmedju Rektorata i Ministarstva obrazovanja.

Enver Hasani, profesor medjunarodnog prava i medjunarodnih odnosa na Fakultetu politickih nauka, izjavio je za IWPR: “Ministar (obrazovanja) je insistirao na novom statutu za UP jos od usvajanja novog zakona o visokom obrazovanju, ali Rektorat je pruzao otpor.”

Hasani je izjavio da se procs pripreme nacrta statuta otegao na vise od godinu dana zato sto to nije odgovaralo interesima Rektorata. “Bez striktnih zakonskih odredbi, uprava UP nema pravila po kojima treba da postupa, pa moze nastaviti da radi sta hoce”, kaze Hasani.

Izgleda da je najveci konkretan problem bila procedura za izbor nove uprave na univerzitetu. Prema izjavi Redzepa Djerdjija, savetnika ministra obrazovanja, ministarstvo i Rektorat su morali da potraze profesionalni savet od medjunarodnih eksperata da bi prevazisli medjusobna neslaganja.

Ovi su bili angazovani na preradi novog statuta, ciju je konacnu verziju savet Univerziteta u Pristini odobrio 29. juna 2004, da bi ga skupstina Kosova ratifikovala deset dana kasnije.

INSTITUCIJA KOJA PATI OD NISKIH STANDARDA

Uz trosenje toliko energije na nacionalna i politicka pitanja, UP nema mnogo mogucnosti da se razvija u snazan akademski centar. Stopa diplomiranja ostaje uznemiravajuce niska, a izvori finansiranja su nedovoljni.

Kriticari smatraju da su ovi problemi bar delom izazvani borbama politicara za uticaj i kontrolu nad univerzitetom. Prema misljenju profesora Hasanija, nije iznenadjujuce to sto standardi u obrazovanju trpe, jer “akademsko i naucno napredovanje, imenovanja dekana fakulteta i procedure za prijem najvecim delom zavise od partijskih pripadnosti”.

U skolskoj godini 2002/03, samo 11 odsto upisanih studenata UP je diplomiralo, a gotovo dve trecine diplomaca bili su studenti ekonomije, prava i drustvenih nauka, u trenutku kada su Kosovu ocajnicki potrebni arhitekte, inzenjeri i lekari.

S druge strane, Georg Vuber, specijalni savetnik ministra obrazovanja za visoko obrazovanje, i glavni medjunarodni predstavnik u ministarstvu obrazovanja, smatra da se standardi na UP moraju sagledati u kontekstu skorasnje istorije Kosova.

“Tesko je porediti rezultate UP sa drugim univerzitetima u Evropi i regionu, jer nema drugih univerziteta koji su pre manje od pet godina poceli prakticno od nule. Imajuci to u vidu, rezultati UP su prihvatljivi”, izjavio je, mada je rekao da ima prostora za poboljsanja.

Drugi deo problema UP nije politika, vec veoma lose finansijsko stanje. Njegov ukupan budzet od 10,2 miliona evra, koliko mu je dodeljeno iz kosovskog budzeta za 2003. godinu, znaci da je univerzitet mogao utrositi prosecan iznos od samo 440 evra po studentu.

To je veoma nizak iznos cak i u poredjenju sa relativno siromasnim institucijama u regionu, kao sto je Univerzitet u Skoplju, koji godisnje trosi oko 790 evra po studentu. Jaz u odnosu na zapadne institucije je daleko veci, pa tako odgovarajuci iznos na Univerzitetu u Amsterdamu, na primer, iznosi 20.300 evra.

Priblizno polovina ukupnog budzeta UP odlazi na isplatu plata profesorima, pa ne ostaje dovoljno sredstava za istrazivacki rad, kapitalne investicije, azuriranje i reformisanje programa studija, kljucne usluge koje se pruzaju studentima i usavrsavanje akademskog kadra.

REFORMA KROZ NOVI STATUT?

Sa priblizavanjem izbora za Rektorat, zakazanim za sledeci semestar u oktobru, lokalni kriticari su zabrinuti da bi partijska politika i mogla zadrzati primat u odnosu na profesionalnost nastave i da zato nece biti prostora za poboljsanja u kvalitetu obrazovanja.

Neki kriticari, kao sto je profesor Hasani, jos se nadaju da je moguce napraviti profesionalniji univerzitet, racunajuci na novi statut UP i primenu Zakona o visokom obrazovanju.

“Novi zakon o visokom obrazovanju jedan je od najnaprednijih u regionu. Samo striktno postovanje ovog zakona i drugih medjunarodnih standarda u obrazovanju mogu garantovati depolitizaciju UP”, izjavio je. “Inace ce UP i dalje samo prelaziti sa jednog na drugo politicko krilo.”

Zvanicnici iz Ministarstva obrazovanja tvrde da ce statut biti sasvim kompatibilan sa odredbama Bolonjske deklaracije iz 1999, u kojoj su izlozeni standardi u oblasti visokog obrazovanja. Redzep Djerdji iz Ministarstva obrazovanja eksplicitno je ukazao na vezu izmedju statuta i depolitizacije. "Zaposleni na fakultetima ne mogu u isto vreme obavljati druge izvrsne, drzavne ili partijske funkcije... Novim statutom UP to ce biti zabranjeno", izjavio je Djerdji.

Ipak, novi statut ne sadrzi odredbe koje se eksplicitno bave pitanjem politckih aktivnosti bilo upravnog ili nastavnog osoblja UP.

Georg Vuber, medjunarodni savetnik u Ministarstvu obrazovanja, smatrao je da nema potrebe da se novi statut bavi resavanjem pitanja koja su vec regulisana propisima o drzavnoj sluzbi.

“Ovo pitanje (potencijalna politizacija UP) obuhvaceno je zakonom o drzavnoj sluzbi, i nema potrebe da novi statut ponavlja iste odredbe… Svrha statuta je da obezbedi pravila za svakodnevno funkcionisanje univerziteta", izjavio je Vuber za IWPR.

I pored dobrih strana ovog statuta, kada su u pitanju druge oblasti rada univerziteta, za resavanje problema politizacije univerziteta statut se oslanja – bar za sada – na UNMIK Propis 2001/36 o drzavnoj sluzbi, koji je do danas uglavnom bio ignorisan.

Otuda je veoma verovatno da ce politicari kao sto su Nedzat Daci i Sabri Hamiti iz LDK, Arsim Bajrami i Hajredin Kuci iz PDK, i Zilfije Hundozi iz Saveza za buducnost Kosova, AAK, nastaviti da predaju na UP zadrzavajuci svoje partijske funkcije i polozaje koje imaju u Skupstini Kosova.

Jedan od razloga zasto se UNMIK Propis 20011/36 tako sistematski zanemaruje od strane uprave UP i akademskog osoblja mogao bi biti taj sto kljucni zvanicnici na univerzitetu ne osecaju da je neutralnost univerziteta nacelo koje zavredjuje da bude podrzano. Na primer, Arsim Bajrami, prorektor i predavac na UP, tvrdi da ne vidi problem u tome sto krsi zakon o drzavnim sluzbama i ne uocava nekonzistentnost izmedju njegove uloge na UP i njegovog politickog angazmana u skupstini Kosova i u PDK.

“Ne postujem propise UNMIK-a vec radim na razvoju nasih zakona. Zato cu nastaviti sa svim svojim angazmanima dok Kosovo ne postane drzava”, izjavio je Bajrami za IWPR.

“Dok se ne resi status Kosova nelogicno je da profeesori budu zakljucani po svojim katedrama i da samo posmatraju politicka desavanja.”

Sa svoje strane, studenti ostaju duboko podeljeni oko pitanja politicara-predavaca. Neki tvrde da ce biti srecni sto imaju politicare na univerzitetu dokle god oni savesno obavljaju svoj posao.

Arben Vrajoli, student trece godine politickih nauka, izjavio je: “Hajredin (Kuci) istog je kalibra kao i Arsim Bajrami, veoma sposoban i uvek tacan. Njegove politicke aktivnosti su njegova licna stvar, a ja kao student ne osecam posledice njegovih politickih angazmana.”

Ibadete, studentkinja druge godine hemije, takodje je prokomentarisala rad svog profesora, Nedzata Dacija, predsednika skupstine Kosova: “Daci daje sve od sebe kao predavac. Odgovoran je, i odsustvovao je samo u nekoliko prilika, kada je imao dobar razlog za to jer je sluzbeno putovao u inostranstvo. Mislim da politicar koji je u isto vreme i profesor ne moze uticati na odluke na univerzitetu.”

S druge strane, Driton Halimi, student trece godine prava, izjavio je: “Za ove predavace njihove duznosti na univerzitetu su od drugorazrednog znacaja… Ne mislim da studenti treba da budu zrtvovani zato sto su im profesori u isto vreme poslanici (u Skupstini Kosova).”

PRETERANA POLITIZOVANOST STUDENTSKOG SAVEZA

Politizaciji univerziteta doprinose i uloga i profil najistaknutijeg studentskog tela na UP, Nezavisnog saveza studenata Univerziteta u Pristini, UPSUP.

Posto univerzitet zauzima centralno mesto na politickoj sceni Kosova, bilo je gotovo neizbezno da zahtevi u pogledu studentskih prava budu blisko povezani sa nacionalistickom politikom u sirem okruzenju.

UPSUP je pozvao na studentske demonstracije 1997. godine, nezadovoljan zbog neuspeha u implementiranju sporazuma o visokom obrazovanju koji je postignut izmedju kosovskih paralelnih vlasti i Beograda. Mada Ibrahim Rugova nije odobrio takav angazman UPSUP, na pozive saveza odgovorili su ne samo studenti nego i veliki broj obicnih gradjana.

Gotovo pet godina nakon sto su srpske snage napustile Kosovo, savez i dalje ima teskoca da se oslobodi starih nacina pruzanja otpora, samo sto su sada meta napada naizmenicno kosovske institucije, UNMIK i KFOR, bezbednosnr snage koje predvodi NATO.

Zalazuci se za vrednosti koje se obicno ne vezuju za evropske studentske organizacije, ovaj savez, zajedno sa udruzenjem ratnih veterana i ratnih invalida, u vise navrata se koncentrisao na politicke teme, na primer, zahtevajuci oslobadjanje bivsih boraca KLA koji su uhapseni zbog sumnji da su pocinili ratne zlocine.

Gani Morina, lider UPSUP do aprila 2004. i bivsi borac KLA, izjavio je da je ucestvovao u prostestima zbig hapsenja Fatmira Limaja, bivseg borca KLA i visokog zvanicnika PDK, od strane Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, ICTY.

“Protestvovali smo jer je ponizavajuce gledati kako se jednom bivsem borcu KLA sudi u Hagu zajedno sa Milosevicem”, izjavio je Morina.

Savez je takodje bio glasan kriticar pregovora koji su vodjeni izmedju Pristine i Beograda u oktobru 2003. godine. Pravdajuci intervenciju saveza u tom slucaju, Morina je izjavio: "Reagovali smo ne zato sto smo se protivili pregovorima, vec zato sto smo zeleli da odluka o pregovorima sa Beogradom bude doneta u Skupstini Kosova, a ne da se njom krsi volja naroda.”

U martu ove godine, svaez se ponovo nasao u sredistu nacionalne politike, kada je erupcija dvodnevnih nasilinih protesta uperenih protiv UNMIK dovela do toga da gotovo 4.000 Srba napusti svoje domove.

Na pocetku protesta, 17. marta, Morina se obratio masi koja se okupila ispred sedista UNMIK u Pristini, napadajuci medjunarodna tela zbog uloge koju igraju na ovoj teritoriji. “Dosli smo ovamo da zahtevamo da UNMIK, KFOR i medjunarodna zajednica promene stav prema Kosovu, jer nam nasa sloboda nije data, vec smo se za nju sami izborili”, rekao je studentski lider.

Morina porice da je UPSUP bio aktivno umesan u proteste, koji su ubrzo prerasli u nasilje. “Cak i da je bilo casno organizovati ove proteste, UPSUP ne moze preuzeti zaslugu za njih, jednostavno zato sto ih nismo mi organizovali”, istice Morina.

Takodje je insistirao na stavu da je u martovske proteste bio ukljucen kao gradjanin, a ne kao studentski lider, jer je njegovo misljenje da savez postoji prvenstveno da bi branio prava studenata na univerzitetu, a ne da bi artikulisao siru politicku platfoirmu.

“Savez je osnovan da bi radio na poboljsanju uslova studiranja i zastiti prava studenata”, izjavio je. “Nase akcije su cesto opisivane kao akcije pod uticajem politike, samo zato da bi oni (Ministarstvo obrazovanja i Rektorat) mogli da izbegnu prihvatanje kritika za sopstvene greske.”

Ipak, kriticari njegovog saveza nisu impresionirani. Skender Fetahu, lider Nove studentske organizacije, ORS, nedavno osnovanog rivala UPSUP, osudjuje savez zbog zanemarivanja studentskih problema.

“Pod vodjstvom Ganija Morine UPSUP nije organizovao ni jedan jedini studentski dogadjaj”, kaze Fetahu. “Svo ovo vreme potrosili smo na politicke aktivnosti i na prava ratnih heroja i invalida, a to su pitanja kojima treba da se bavi skupstina, a ne jedna studentska organizacija.”

Posto je novo rukovodstvo UPSUP preuzelo duznost tek u aprilu, ostaje da se vidi da li ce buduce aktivnosti saveza pratiti model ustanovljen za vreme Morininog mandata. Ali, trenutak je svakako pogodan za prebacivanje fokusa na iskljucivo studentska pitanja.

Godine 2003. doslo je do umnozavanja organizacija i inicijativa koje imaju za cilj da zastite prava studenata, od organizacije Tjeterkis, preko ORS, do trece organizacije, Studentske lige, a za sve njih karakteristicno je usmeravanje agende studentskog aktivizma na akademska pitanja.

Novi statut UP priznaje sve ove organizacije kao legitimne studentske predstavnike koji imaju isti status kao i UPSUP, sto im omogucuje da se nadmecu za rukovodece polozaje u novoj studentskoj skupstini.

“Novi statut ce nam omoguciti da organizujemo izbore i borimo se za poverenje studenata. Kao sto se politicke stranke takmice za osvajanje vlasti”, izjavio je Fetahu iz ORS.

UP MORA ELIMINISATI POLITIKU SA UNIVERZITETA

Sa tako naglasenom istorijom ukljucenosti u nacionalisticku politiku, izvestan stepen politickog uticaja i aktivizma na UP sasvim je ocekivan, s obzirom na to da mnogi na univerzitetu – i izvan njega – jos osecaju da on treba da ima kljucnu ulogu u resavanju “nacionalnih” pitanja.

Ipak, ovo uverenje ne sme potisnuti u drugi plan odgovornost univerziteta za obezbedjivanje visokokvalitetnog obrazovanja za studente na Kosovu.

Uloga UP kao glavne obrazovne institucije za buduce kosovske elite sve je vaznija, s obzirom na aspiracije kosovske albanske vecine da stekne drzavnost.

Ali, sa tako malim postotkom upisanih studenata koji diplomiraju svake godine, UP treba da predje dug put do ispunjavanja ambicija izlozenih u Bolonjskoj deklaraciji.

Ako UP treba da ispuni evropske standarde, onda njegova tela nadlezna za kreiranje politike i rukovodjenje moraju doneti neke teske odluke. Veoma je vazno da ove odluke budu donete bez opterecenosti politikom, prvenstveno u interesu studenata i trzista rada.

Novi statut bi mogao pomoci univerzitetu da napravi odlucne korake u ovom smeru, posto eksperti ocekuju da ce ovaj dokument konacno opremiti UP naprednim prirucnikom za vodjenje redovnih svakodnevnih poslova.

Georg Vuber, koji je bio angazovan na preradi statuta, izjavio je da ce posedovanje tako detaljne zbirke propisa znacajno smanjiti uticaj politike na donosenje odluka.

Ali, Vuber je u nastavku priznao da su “pisanje statuta i njegova implementacija dve razlicite stvari”. Takodje, poslednja iskustva Kosova u implementaciji zakona o drzavnim sluzbama ne ispunjavaju svakoga uverenoscu da ce novi statut promeniti godine odredjenog nacina ponasanja.

Ipak, ono sto ce novi statut gotovo sigurno promeniti jeste nacin zastupanja studenata. Snaznije studentsko telo, sa sedam predstavnika u savetu univerziteta, verovatno ce spreciti marginalizovanje interesa studenata od strane upravnih i rukovodecih organa UP, bili oni pod uticajem politike ili ne.

Era Djurdjeala je istrazivac u Kosovskom institutu za istrazivanje i razvoj politike, KIPRED, a Sebahate Salja je novinar kosovskih dnevnih novina Epoka e Re.