POLITICKA NEIZVESNOST POSLE IZBORA U RUMUNIJI
Rumuniju ocekuje period politicke neizvesnosti nakon sto je na predsednickim izborima odrzanim ove sedmice neocekivanu pobedu odneo kandidat sa centra, Trajan Basesku.
POLITICKA NEIZVESNOST POSLE IZBORA U RUMUNIJI
Rumuniju ocekuje period politicke neizvesnosti nakon sto je na predsednickim izborima odrzanim ove sedmice neocekivanu pobedu odneo kandidat sa centra, Trajan Basesku.
Rumuniju ocekuje period politicke neizvesnosti nakon sto je na predsednickim izborima odrzanim ove sedmice neocekivanu pobedu odneo kandidat sa centra, Trajan Basesku.
Medjutim, buduci da Baseskuov savez liberala i demokrata, DA, nije uspeo da obezbedi i parlamentarnu vecinu, uvecala se mogucnost organizovanja prevremenih izbora.
Basesku, star 53 godine, gradonacelnik Bukuresta, postao je treci postkomunisticki predsednik Rumunije posle izborne kampanje koja se koncentrisala na dovodjenje reformista na mesto vladajucih komunista pred ulazak u Evropsku uniju, koji se ocekuje 2007. godine.
On ce preuzeti duznost od Jona Ilijeskua, koji je bio predsednik tokom 11 od 15 godina proteklih od revolucije i rusenja nekadasnjeg rumunskog diktatora Nikolae Causeskua.
U svom pobednickom govoru od 13. decembra, Basesku je izjavio da ce njegov prioritet biti borba protiv korupcije, oslobadjanje drzavnih institucija od politickog mesanja i njihovo "stavljanje u sluzbu gradjana." Dodao je: "Ne sme se dozvoliti politicki uticaj. O tome mora da vodi racuna sam predsednik."
Cini se da je ova opaska bila upucena na racun njegovog oponenta, porazenog predsednickog kandidata i premijera Adrijana Nastasea.
Nastaseova Socijaldemokratska partija, PSD, siroko se dozivljava kao stranka opterecena korupcijom i politickim intrigama. Ipak, ona i dalje ima snaznu podrsku u ruralnim oblastima, medju starijim generacijama i u grupama stanovnistva sa niskim primanjima.
Njihova podrska omogucila je da na izborima odrzanim 28. novembra Nastaseova stranka osvoji 189 od 469 mesta u parlamentu, i tako pobedi DA koja je osvojila 161 mesto.
Ostatak su podelili ultranacionalisti iz Stranke za velku Rumuniju; mala stranka koja stiti interese biznisa, PUR, i stranka koja predstavlja etnicke Madjare, UDMR.
"Ovo je najnestabilnija politicka situacija u kojoj se Rumunija nasla u poslednjih 15 godina, jer nijedna od strana nema dovoljno mesta da bi formirala parlamentarnu vecinu", kaze za IWPR novinar Mirce Zamfir.
"To pokazuje da je Rumunija duboko podeljena. Seosko stanovnistvo uglavnom glasa za vladajucu stranku, dok urbana populacija preferira opoziciju."
Skoro polovina rumunskog stanovnistva zivi na selu, gde se vecina ljudi izdrzava od niskih drzavnih penzija, cije povecanje je obecavao PSD.
Podela zemlje po socijalnim i geografskim kriterijumima otvara mogucnost buduce konfrontacije izmedju predsednika koji pripada desnom centru i dominantne grupe u parlamentu koja pripada levom centru.
U Rumuniji, za razliku od vecine evropskih zemalja, premijera imenuje predsednik, da bi premijer nakon toga formirao vladu.
Basesku ce hteti da na taj polozaj postavi kandidata iz saveza centra koji nema vecinu u parlamentu.
On je izjavio da predsedniku nece biti lako da uvede u vladu bilo ljude iz PSD ili ultranacionaliste, a da pri tom ne dovede u pitanje reforme koje su od vitalnog znacaja za ulazak zemlje u EU.
"Bilo koje politicko resenje koje ukljucuje Socijaldemokratsku partiju ili radikalne nacionaliste ucinice borbu protiv korupcije nemogucom, a to se kosi sa nacionalnim interesima", izjavio je Basesku.
Medjutim, moguce je da novi predsednik nece imati drugog izbora. Jedini drugi saveznici na koje moze racunati, PUR i UDMR, bliski su socijaldemokratama.
PUR je u medjuvremenu predlozila Baseskuu da ukljuci PSD u novu "nacionalnu koaliciju", koja bi omogucila da Nastase ostane premijer.
Medjutim, DA je vec odbacio predlog za formiranje zajednicke vlade levice i centra, odgovarajuci da "to nije nacin na koji politika danas treba da se vodi".
Analiticari pokusavaju da zamisle realistican treci scenario. "Rumunija je jos uvek intrigantna zemlja u kojoj se cesto dogadjaju iznenadjenja", kaze za IWPR Aleksandru Purkarus, profesor NATO bezbednosti na Univerzitetu u Bukurestu.
On smatra da postoji mogucnost da ce manji broj "konvertita" iz PSD ili PUR u nekoliko narednih dana promeniti stranu "da bi 'pomogli' Baseskuu da formira novu vladu".
Medjutim, Purkarus upozorava da to "ne bi obezbedilo stabilnu vladu koja bi bila u stanju da pokrene potrebne reforme. Sasvim je moguce da cemo imati nove parlamentarne izbore pocetkom sledece godine."
Prema odredbama rumunskog Ustava, parlament ima na raspolaganju rok od dva meseca da odobri novu vladu nakon sto je predsednik podneo svoj predlog najmanje dva puta. Posle toga, predsednik moze raspustiti skupstinu i raspisati prevremene izbore.
Klaudiju Saftiu, instruktor za medije i politiku, izjavio je za IWPR da bi se meseci kasnjenja lose odrazili na pokusaje zemlje da uskoro udje u EU.
"Nadam se da ce vlada uskoro biti oformljena, makar i kao manjinska", izjavio je Saftiu. "Svako odlaganje moze doneti probleme u odnosima sa EU."
Rumunija i susedna Bugarska zavrsile su 14. decembra pregovore sa EU o prijemu u clanstvo, koji su imali za cilj da im obezbede ulazak u Uniju do 2007. godine.
Ipak, Brisel je signalizirao da ce strogo nastaviti da prati napredovanje Rumunije u kljucnim oblastima, ukljucujuci i borbu protiv korupcije, reformu pravosudja i ukidanjue pomoci drzavnim firmama.
Marian Kiriak je redovni saradnik IWPR u Bukurestu
