Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Politicka Kriza U Moldaviji Povecava Napetost U Rumuniji

Rasulo moldavske vlade baca senku na susednu Ruminiju i povecava strah da je cena blize veze za Zapadom sve veca.
By Marian Chiriac

Posto je dozivela poraz u izglasanom nepoverenju 9. Novembra, vlada centralne desnice u Moldaviji je zbacena sa vlasti gurnuvsi zemlju u drugu politicku krizu za manje od godinu dana.


Komunisti, nacionalisti i poslanici koji su podrzavali predsednika Petru Lucinschi blokirali su kljucne predloge budzeta i ekonomske reforme koje je zahtevao Medjunarodni novcani fond (IMF). Pozajmica IMF od 35 miliona dolara bila je uslov za sprovodjenje ovih ekonomskih reformi, ukljucujuci privatizaciju glavnih industrija Moldavije, vina i duvana.


Sada je doslo do odlaganja zajmova IMF sto sprecava ostale zajmove Svetske banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, kao i zajma Evropske unije, u iznosu od 150 miliona dolara.


Ova poslednja politicka kriza verovatno ce jos vise pogorsati ekonomsku situaciju u Moldaviji posto specificni problemi ove zemlje odrazavaju i njen poseban geopoliticki polozaj i odlaganje uvodjenja ekonomske reforme.


Prethodno jedan od najbogatijih regiona Sovjetskog Saveza, mala ali plodna poljoprivredna zemlja izmedju Ukrajine i Rumunije, Moldavija dozivljava konstantno ekonomsko opadanje od kako se raspao stari komunisticki sistem.


Moldavska valuta, leu, izgubila je 50 odsto ukupne vrednosti naspram americkog dolara tokom poslednje godine i strani dugovi trenutno prelaze sumu od 235 miliona dolara.


Finansijska kriza vlade dovela je do toga da zaposleni u javnom sektoru vec sest meseci ne primaju plate. Mnoge firme nemaju sredstava da placaju enegriju ili sirovine i primorani su da isplacuju platu radnicima u robi, a ne u novcu.


Ekonomija se umanjila za jednu trecinu od doba koje je prethodilo nezavisnosti (1991.godine). Ona i dalje zavisi od nesigurnih okolonosti ruske privrede. Oko 70 odsto izvoza Moldavije se jos uvek odvija preko Rusije i ukupni energetski sistem ove republike oslanja se na uvoz prirodnog gasa iz Sibira.


U svetlu ekonomske krize koja je prosle godine pogodila Rusiju, ne iznenadjuje sto se u toku 1998.godine ekonomija u Moldaviji smanjila za 10 odsto.


Moldovija se stoga mora suociti sa jednim vaznim pitanjem: da li ce se ova zemlja okrenuti Zapadu ili Istoku? Za mnoge politicare odgovor je jasan. Alexandru Mosanu, vodja vladajuce koalicije u Moldaviji, rekao je u jednom intervju, "Ostavka pro-zapadno orjentisane vlade oznacava odbijanje Moldavije da se ukljuci u Evropu i zaokret ka CIS i Rusiji".


S druge strane Vladimir Voronin, vodja moldavske komunisticke partije koja je glasala protiv vlade, kaze da su on i njegovi saveznici "za nastavak reformi i demokratije, ali za celokupno stanovnistvo, a ne samo za varalice i pljackase".


Politicka i ekonomska nestabilnost u Moldaviji uvek je predstavljala zabrinutost za njenu vladu. Posle izglasavanja nepoverenja 9.novembra, vlada iz Bukuresta prestala je sa izvozom struje Moldaviji, navodeci kao razlog akumuliranje duga od 16,5 miliona dolara i nedostatak jasnog mehanizma za vracanje ovog duga.


Rumunija je ponovo pocela sa izvozom 16.novembra, tek posto je dobila uverenja od predsednika Moldavije da ce zemlja izmiriti sva svoja medjunarodna dugovanja.


Osiromasena i nestabilna Rumunija, ne moze da priusti da bude darezljiva prema susednoj zemlji, uprkos bliskim kulturnim i ekonomskim vezama. Pre invazije Sovjetskog saveza 1939, vecina Moldavije bila je deo Rumunije. Vecina stanovnistva Moldavije prica istim jezikom kao i njihovi susedi, iako su u referendumu glasali da ce se zemlja zvati Moldavija.


Za vreme staljinisticke ere, sprovedene su mere nasilne 'rusifikacije' , ukljucujuci i masovne deportacije, sto je izmenilo etnicku ravnotezu i nacionalni identitet Moldavije.


Veze Moldavije i Rumunije i dalje su neodredjene, negde izmedju prijateljstva i neprijateljstva. Na primer, 1990.godine vlasti u Bukurestu su odlucile da pomognu svojim susedima, otpremajuci vagone uglja u Moldaviju. Primaoci pomoci su se zalili da je ugalj losijeg kvaliteta nego antracit koji su uvozili iz Sibira.


Predvidjanje buducnosti Moldavije predstavlja nemoguc zadatak u ovom trenutku, koga bi se rumunska vlada rado resila. Politicka i ekonomska nestabilnost Moldavije cini da ce taj put biti pun poteskoca.


Moldovija ima dva izobra, ili da se ponovo pridruzi CIS (Komonveltu nezavisnih drzava) ili da be bori za bliske veze sa Evropskom unijom. Ova dilema rezimira stvar koja je od strategijske vaznosti za Istocnu Evropu. Poput mnogih nezavisnih zemalja regiona, Moldovija i Rumunija ulazu napore da bi obezbedile preterano skup ulaz za clanstvo u klub Zapadne Evrope.


Marian Chiriac je urednik novinske agencije MediaFax u Bukurestu i urednik "Spoljne Politike", tromesecnog casopisa koji izdaje rumunsko akademsko drustvo.