Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

POLITICARI SE MESAJU U RAD MEDIJA NACIONALNIH MANJINA

Politicke stranke pokusavaju da preuzmu kontrolu nad listovima nacionalnih manjina, sto je pokrenulo lavinu protesta zaposlenih.
By IWPR Balkans

Novinari koji rade u medijima nacionalnih manjina u Vojvodini sve vise su zabrinuti zbog uplitanja nedavno formiranih institucija, koje su u vecini slucajeva pod kontrolom jedne partije.


Nakon mnogih godina pod rezimom Slobodana Milosevica, tokom kojih su se borili za opstanak, novinari tvrde da mnogo suptilniju pretnju za njihovu nezavisnost sada predstavljaju nacionalni saveti postavljeni u oblastima u kojima zive nacionalne manjine, sa zadatkom da donose odluke u sferi obrazovanja, jezika i kulture. Tokom 2004, dve godine nakon sto su osnovani, ovi saveti su stekli velika ovlascenja nad lokalnim medijima.


U mnogim slucajevima, ovi saveti su prakticno preuzeli upravu nad regionalnim listovima, postavljajuci direktore, urednika i upravne odbore medija nacionalnih manjina.


S druge strane, sistem koji se koristi za izbor clanova razlicitih saveta pogoduje nekolicini relativno jakih partija nacionalnih manjina.


Clanovi saveta moraju biti clanovi parlamentarnih tela ili izabrani sakupljanjem potpisa, sto mogu uspesno sprovesti samo politicke partije koje imaju neophodnu infrastrukturu.


Vlada je postavila ove savete sa najboljim namerama, u skladu sa novim zakonom o zastiti prava i sloboda nacionalnih manjina.


Nakon sto je prosle godine usvojen zakon kojim se zabranjuje drzavna uprava nad medijima nacionalnih manjina, Skupstina Vojvodine je prenela svoja "osnivacka prava" na nacionalne savete, predajuci im pravo na upravljanje i uredjivacku kontrolu nad ovim medijima.


Madjarsko nacionalno vece, koje zastupa najvecu manjinu u pokrajini, sada upravlja najvaznijim madjarskim medijskim grupacijama u Vojvodini.


U pitanju su «Madjar so» (Svet Madjara), list na madjarskom jeziku osnovan 1945, list za mlade «Kepes Ifjusag» (Mladi u slikama) i nedeljnik «7 Nap» (7 dana).


Predsednik Madjarskog nacionalnog saveta Laslo Joza istovremeno je visoki funkcioner Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), koga predvodi Jozef Kasa, i potpredsednik upravnog odbora lista Madjar so.


Joza tvrdi da su njegove aktivnosti razdvojene i da njegova partija nema uticaja na lokalne madjarske medije. "Ne bih dozvolio svojoj partiji da indirektno utice na medije koristeci nacionalni savet kojim predsedavam", izjavio je on za BCR.


Iako je Madjarski nacionalni savet odgovoran za rad lista Madjar so, uredjivacka politika je u nadleznosti urednika lista, dodaje on.


Sa njegovim misljenjem se ne slazu se svi novinari. "Nasa redakcija daje sve od sebe da i dalje radi na isti nacin, ali su se stvari sada promenile", kaze jedan izvor iz ovog dnevnog lista. Isti izvor tvrdi da su novine sada pod kontrolom SVM-a i da ce novinari koji su se tome suprotstavljali verovatno izgubiti posao.


Urednik lista Madjar so Ferenc Cik Nadji nedavno je izgubio posao zbog objavljivanja otvorenog pisma udruzenja novinara u kome je kritikovana uprava lista.


Novinari iz ovog lista ocekuju da ce doci do novih otpustanja ako i kada sadasnja glavna redakcija u Novom Sadu bude smanjena i njene aktivnosti prosirene na severne zone oko Sente i Subotice, vecinom naseljene Madjarima.


Joza misli da je to sasvim prakticna odluka, s obzirom da mali broj Madjara zivi u Novom Sadu. "Madjari cine samo 3 ili 4 odsto populacije Novog Sada", kaze on.


Medjutim, clanovi redakcije koji se protive ovom potezu izrazavaju zabrinutost da ce preseljenje u Sentu i Suboticu, koje predstavljaju najjaca uporista SVM-a, dovesti list pod jos jacu kontrolu stranke.


Na ovaj nacin ce se ostvariti san SVM-a – preseljenje lista u Suboticu", izjavio je isti izvor za BCR.


Borba za kontrolu nad madjarskim medijima u Vojvodini odrazava se i na mnoge druge manjinske zajednice.


Skupstina Vojvodine je prosle godine odlucila da prenese zvanicno vlasnistvo nad medijskom kompanijom "Libertatea" na Rumunsko nacionalno vece, sto je takodje dovelo do protesta i unutrasnjih sukoba.


Odmah nakon preuzimanja lista, Rumunski nacionalni savet je smenio celokupnu upravu i imenovao novog urednika.


Predsednik Rumunskog nacionalnog veca Danijel Petrovic izjavio je za BCR da su smenivanja nastala kao rezultat zelje da radna mesta budu dostupna javnom nadmetanju i da nisu politicki motivisana.


Medjutim, kao i u slucaju lista Madjar so, mnogi citaoci i novinari se ne slazu sa ovim stavom. Smene su dovela do toga da su se mnogi novinari zakljucali u svoje kancelarije dok su se odigravali sukobi izmedju njihovih pristalica i clanova saveta.


Direktor lista "Libertatea" Niku Coban smatra da je odluka o prenosu uprave nad ovim medijima na savete bila greska.


"Mediji nacionalnih manjina sada se nalaze u rukama male grupe ljudi koja nema iskustva u medijima", dodaje on.


Coban tvrdi da se uplitanje politicara drasticno pojacalo nakon 2004, kada su nacionalni saveti stekli prava nad lokalnim medijima.


"Pre 2004. nijedan od tadasnjih ministara za informacije u Vojvodini nije me zvao da pita zasto je nesto objavljeno ili nije objavljeno", kaze on.


"Sada kada je savet preuzeo upravu, njegovi clanovi su poceli upravo to da cine, zahtevajuci da znaju zasto je neko kritikovan u novinama i zasto ne pisemo o aktivnostima saveta."


Nezadovoljstvo je kulminiralo proslog juna, kada je novinar lista "Libertatea" zapoceo dvomesecni strajk, zahtevajuci nove izbore za Rumunski nacionalni savet.


Nakon sto je proslog septembra u Vrscu odrzana vanredna izborna sednica skupstine, formiran je novi savet koji je ponovo imenovao bivse rukovodstvo, medju njima i Cobana. On i dalje veruje da saveti predstavljaju losu ideju.


"Nacionalni saveti predstavljaju iluziju, trik srpske vlade", kaze on. "Cinjenica da glasaci mogu kazniti clanove saveta tako sto nece glasati za njih ako ne rade svoj posao ne predstavlja veliku utehu. Tokom cetiri godine, koliko traje mandat clanova saveta, oni mogu sve unistiti."


Stvaranje Rusinskog nacionalnog saveta kome je predata kontrola nad listom «Rusko slovo» prouzrokovalo je podele u malobrojnoj rusinskoj zajednici u Vojvodini.


Nezadovoljstvo je izazvano radom bivseg predsednika saveta Rafaila Ruskovskog, koji je clan Demokratske stranke. On je pokusao da smanji broj novinara u listu i iskoristi ta sredstva za druge kulturne aktivnosti saveta.


Bilo je onih koji su se slagali sa ovim smanjenjem. "Vise od 20 ljudi radilo je na stvaranju nedeljnika od 20 strana", zali se jedan novinar.


Druge je, medjutim, ovaj potez razbesneo. "Ruskovski je zeleo da otpusti 10 novinara iz Ruskog slova, ali ja to nisam mogao da prihvatim", kaze bivsi urednik lista Mikola Santa. "Zato smo se sukobili."


Sukob je zavrsen smenom vecine clanova Rusinskog saveta i imenovanjem novih ljudi koji ce upravljati listom.


"Rusko slovo i Rusinski nacionalni savet sada imaju dobre odnose, i oni vise ne vrse pritisak na list", kaze Vladimir Palancanin, sadasnji direktor nedeljnika.


Cini se da novinari najbolje saradjuju sa nacionalnim savetima koji nisu potpali pod kontrolu jedne partije ili grupe ljudi.


Na primer, ne postoje ozbiljna neslaganja izmedju Hrvatskog nacionalnog veca i «Hrvatske rijeci», nedeljnog lista vojvodjanskih Hrvata, jer nijedna partija nema vecinu u savetu.


Clanovi ovog saveta dolaze iz Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Demokratske stranke vojvodjanskih Hrvata.


Polozaj Roma se razlikuje od polozaja drugih zajednica, jer ne postoji medij koji bi se nalazio pod kontrolom njihovog saveta. U Vojvodini ne postoji nijedan njihov list, sto je povezano sa visokim nivoom nepismenosti u ovoj manjini.


Ova cinjenica ipak nije umanjila sukobe unutar Nacionalnog saveta Roma nakon njegovog osnivanja 2003.


Predsednik upravnog odbora Srdjan Sain dao je ostavku u junu, izrazavajuci na taj nacin neslaganje sa radom Vitomira Mihajlovica, predsednika saveta. "Nacionalni savet Roma nije nista uradio", kaze on.


Mihajlovic to negira, tvrdeci da je savet ostvario velike uspehe u oblasti obrazovanja i kulture i povodom diskriminacije protiv Roma.


Dinko Gruhonjic, predsednik Nezavisnog udruzenja novinara Vojvodine, veruje da nacionalni saveti ne smeju imati kontrolu nad medijima nacionalnih manjina.


Slucaj madjarskih medija u pokrajini, kaze on, pokazuje moguce negativne posledice. "Ocigledno je da jednopartijski nacionalni savet, kao sto je madjarski, ima nameru da kontrolise sve medije na madjarskom jeziku Vojvodini."


Gruhonjic smatra da ponovno uvodjenje drzavnog finansiranja listova nacionalnih manjina moze predstavljati jedno od resenja. Ako bi drzava pomogla ovim medijima da opstanu, dodaje on, to bi bar omogucilo da oni ne padnu pod kontrolu jedne stranke.


On misli da treba odbaciti drugu alternativu, potpunu privatizaciju, jer bi ona dovela do novih zloupotreba.


"Medije bi tada privatizovale lazne kompanije koje bi iz senke posedovali politicari iz nacionalnih manjina", kaze on.


Marinika Cobanu je novinar nedeljnika na rumunskom jeziku "Libertatea". Miroslav Zadrepko je dopisnik TV B92 iz Vojvodine. Atila Marton je slobodni novinar. Dragana Nikolic-Solomon je direktor BIRN-a za Srbiju i Crnu Goru.