Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

POKRAJINA DOBILA BITKU OKO BUDUCNOSTI NAFTNOG GIGANTA

Odustaje se od kontroverznog plana da se deo profitabilne drzavne naftne kompanije premesti u Beograd.
By IWPR

Srpska vlada je ove nedelje odustala od plana da premesti ogranak drzavne naftne kompanije NIS u prestonicu jer se suocila sa pritiskom vojvodjanskih vlasti.


Severna pokrajina snazno se suprotstavila ideji o premestanju uprave tri novoformirane kompanije u okviru restrukturisanog NIS konzorcijuma iz Novog Sada u Beograd. Vladini zvanicnici sacuvali su obraz insistirajuci da im lokacija na kojoj se nalazi sediste kompanije nikada nije bila od kljucne vaznosti tako da je postignut kompromis oko novog sedista u Pancevu – blizu Beograda, ali unutar Vojvodine.


Vojvodjanski zvanicnici bili su ushiceni nakon svoje prevage u ovom odmeravanju snaga 28. septembra. Strahovali su od mogucnosti gubitka polovine zarade od predstojece privatizacije drzavne naftne kompanije ukoliko bi se sediste dela NIS-a premestilo u prestonicu.


Oni smatraju da bi to imalo ozbiljnih dugorocnih posledica na pokrajinski budzet, ali i da bi oslabilo razvojni potencijal Vojvodine.


Spor izmedju centralne vlasti i pokrajinske administracije dostigao je vrhunac 22. septembra kada je pokrajinska skupstina usvojila rezoluciju zahtevajuci da srpska vlada povuce svoju odluku o restrukturisanju NIS-a i premestanju jedne od tri nove kompanije. Da ovaj zahtev Beograd nije prihvatio, Bojan Kostres, predsednik Skupstine Vojvodine, pozvao bi ljude da se pridruze masovnim protestima na ulicama.


Buducnost NIS-a se smatra kljucnom za buducnost pokrajine jer je to jedna od malobrojnih velikih drzavnih kompanija koje donose profit. Godinama su prihodi ove kompanije punili budzete pokrajinskih vlasti, ali i novosadske opstinske uprave. NIS je osnovan 1991. godine nakon spajanja nekoliko preduzeca koja su se bavila preradom i distribucijom nafte i goriva.


Ova kompanija ima 17.500 zaposlenih sirom Srbije, a neto profit prosle godine je iznosio 28 miliona evra.


Prema postojecem zakonu, prihodi od ubiranja poreza u Vojvodini odlaze u republicki budzet. Medjutim, deo novca se vraca u Vojvodinu. Restrukturisanje kompanije je prvi korak ka privatizaciji. Pod pritiskom Medjunarodnog monetarnog fonda, srpska vlada se obavezala da ce poceti s pripremama za prodaju kompanije do sredine ove godine.


Ipak, probila je ovaj prvi rok zbog nepostojanja konsenzusa razlicitih aktera u celom poslu, ukljucujuci vladu, menadzment kompanije i sindikate.


Vlada je postavila novi rok za kraj ove godine. Kao prvi korak, vladini zvanicnici su 7. jula odlucili da formiraju tri kompanije od NIS-a, od kojih ce se jedna koja ce se baviti transportom goriva, Transnafta, premestiti u Beograd. Planirano je da ova odluka stupi na snagu 1. oktobra.


Vlada je obrazlozila odluku o premestanju Transnafte u Beograd saopstivsi da bi zbog prirode posla ovaj deo kompanije trebalo da bude u prestonici.


"Transport goriva je medjunarodni biznis tako je ocito potrebno da Transnafta bude na istom mestu gde se nalazi vlada i medjunarodne diplomate", rekao je Zoran Milovanovic, savetnik za energetska pitanja potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa.


Vojvodina se nije slozila s takvom odlukom i 25. avgusta je podnela zahtev Vrhovnom sudu za ponistenjem odluke o restrukturisanju. Vojvodjanski zvanicnici su tvrdili da je odluka srpske vlade nelegalna jer je doneta u julu, a stari zakon o NIS-u je ukinut 22. avgusta.


Vojvodjanski privredni i politicki lideri postali su veoma nervozni jer su gajili velika nadanja da ce pokrajina imati koristi u vezi sa privatizacijom NIS-a.


Prema aktuelnom zakonu, polovina profita od prodaje kompanije trebalo bu da pripadne pokrajini, sto bi znacilo vise novca za Vojvodjanski razvojni fond, pokrajinsku agenciju za razvoj.


Istvan Pastor, pokrajinski sekretar za privatizaciju, procenio je da je ukupna vrednost NIS-a oko tri milijarde evra.


Cak i kada bi se privatizacija obavila za desetinu te cene, kaze Pastor, Vojvodina bi i dalje dobijala 120 miliona evra godisnje.


"Kada imate u vidu da je celokupan vojvodjanski budzet ove godine iznosio 188 miliona evra, i ako dodate 120 miliona evra za razvoj, tada imate jednu potpuno novu perspektivu", smatra on.


Predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtic se slaze da je NIS od kljucne vaznosti za ekonomsku buducnost Vojvodine.


"Ako bi se ove kompanije privatizovale za sumu od nekoliko stotina miliona evra, a sigurno ce dostici tu brojku, polovina tih prihoda ce ici na nove investicije u Vojvodini, nova preduzeca i radna mesta", kaze on.


Vojvodina je bila jedna od razvijenijih regija bivse Jugoslavije, ali su ratovi, sankcije i navika Beograda da preliva pokrajinska sredstva u nacionalni budzet oslabili vojvodjansku privredu.


Oko dva miliona ljudi danas zivi u pokrajini od kojih je 276.503 nezaposleno. Najveca stopa nezaposlenosti je u centralnom delu Vojvodine.


Vlasti u Beogradu insistiraju da privatizacija Transnafte jos uvek nije aktuelna tako da je zabrinutost zbog moguceg gubitka prihoda od prodaje neracionalna. Medjutim, to nije umirilo vojvodjanske lidere.


"Imajuci u vidu predjasnje iskustvo sa Vladom Republike Srbije, ne mogu da im poverujem na rec", kaze Kostres. Nije samo zabrinutost zbog priliva novca koji bi stigao od privatizacionih projekata naveo Vojvodinu da se usprotivi potezima centralnih vlasti.


Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Djukic rekao je da bi premestanje sedista Transnafte u Beograd lisilo regiju znacajnog poreskog prihoda.


Ovi porezi na poslovanje od sustinske su vaznosti za lokalnu ekonomiju jer Beograd vraca samo osamnaest odsto novca koji se u Vojvodini prikupi kao porez na prihod, ali 42,7 odsto od novca koji se ubere kao porez na poslovanje.


U prvoj polovini ove godine, 26 miliona evra od prikupljenih poreza na prihod i poslovanje se vratilo Vojvodini, i to cini 28 odsto ovogodisnjeg ukupnog budzeta pokrajine.


Znacajan deo tog novca stigao je posredno ili neposredno kao posledica prisustva NIS-a na teritoriji Vojvodine.


Ako bi se Transnafta premestila u Beograd, opstinske vlasti bi izgubile znacajne prihode. One deo svog budzeta pune od poreza na profit takvih kompanija, i imaju pravo na pet odsto priliva od privatizacije bilo kog preduzeca cije je sediste na njihovoj teritoriji.


Kostres i Pajtic insistiraju da sva tri NIS-ova entiteta moraju ostati u Vojvodini.


Oni kazu da kada je NIS osnovan 1991. godine, vecina kompanija i resursa koji ga cine bili su ionako locirani na podrucju Vojvodine, kao i da se mnogi prirodni resursi vezani za ovu industriju nalaze u severnoj pokrajini.


Kostres kaze da Vojvodina ima pravo da zahteva zadrzavanje istog odnosa u pogledu investicija koji je postojao pre osnivanja NIS-a.


"Vise od osamdeset odsto sredstava [1991. godine] je ulozila Vojvodina, a manje od dvadeset odsto – Srbija", kaze on.


Srpsku vladu ne pogadjaju takvi argumenti, tvrdeci da zajednicki interesi imaju prednost nad interesima regija.


Zoran Milanovic, Labusov savetnik za energetska pitanja, rekao je kako razume zelju regionalnih i novosadskih vlasti da sacuvaju sve poslovne entitete nastale nakon restrukturisanja NIS-a u Vojvodini.


Ali, dodaje, da centralne vlasti, za razliku od lokalnih, imaju obavezu da "obezbede jednako atraktivno radno okruzenje na citavoj teritoriji zemlje".


Nakon preokreta od 28. septembra, Zeljko Martinovic, portparol srpskog Ministarstva rudarstva i energetike, izjavio je za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da jos uvek ne smatraju vaznim pitanjem lokaciju gde ce se nalaziti sediste kompanije. On kaze da Vojvodina nece pretrpeti veliki gubitak ako bi se Transnafta premestila u Beograd kao i da bi prestonica, kao sediste administrativne vlasti, bila odlican izbor.


"Celokupna prica o transformaciji NIS-a je politizovana", kaze on.


"Upravo zbog toga smo se sada odlucili za Pancevo da bi zadovoljili lokal-patriote. A sada, dajte da najzad pocnemo s radom".


Miroslav Zadrepko je novinar RTV B92.