Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

POKAR: MOGUĆ PRODUŽETAK MANDATA TRIBUNALA

Eksperti, međutim, kažu da neke članice Saveta bezbednosti UN-a žele da sud bude zatvoren, te da će možda opstruirati njegov dalji rad.
By Simon Jennings
Odlazeći predsednik Haškog tribunala izjavio je za IWPR kako veruje da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija omogućiti da taj sud nastavi sa radom do okončanja svih slučajeva, mada – sa druge strane – neki posmatrači nisu ubeđeni u to.



U izjavi koju je za IWPR dao tokom poslednjih dana koje provodi na funkciji predsednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sudija Fausto Pokar (Fausto Pocar) – koji je 17. novembra predao dužnost sudiji Patriku Robinsonu (Patrick Robinson) sa Jamajke – rekao je kako očekuje da će sudu, koji bi trebalo da bude zatvoren u roku od dve godine, ipak biti odobreno da nastavi s radom.



„Očigledno, nije ostvarivo to da svi [preostali] slučajevi budu okončani do kraja 2009. godine; a s obzirom na to da će suđenja biti u punom jeku, malo je verovatno da Savet bezbednosti neće dozvoliti sudijama da ih okončaju“, rekao je on.



„Niko to ne može učiniti a da se ne izloži kritici šire međunarodne zajednice. Do obustave slučaja usred suđenja ne može doći – to je moja procena.“



Međutim, oni koji prate rad Tribunala ne slažu se sa predviđanjem da će sudu biti odobreno da nastavi s radom, i tvrde da je zbog podela među državama članicama teško predvideti ponašanje Saveta bezbednosti.



Prema izlaznoj strategiji koju je odredio Savet bezbednosti – oglušivši se, izgleda, o višestruke apele predsednika Pokara da se produži mandat Tribunala – sva prvostepena suđenja bi trebalo da budu okončana do kraja ove, a žalbeni postupci do 2010. godine.



Međurim, Pokar je protekle sedmice ukazao na to da bi nedavna odluka o produženju ugovora sa sudijama mogla da bude uvod u produžetak rada suda.



Savet bezbednosti je 29. septembra usvojio rezoluciju o produženju ugovora stalnih i privremenih sudija „do 31. decembra 2009. ili [do] eventualnog ranijeg okončanja slučajeva na koje su raspoređene“.



Pokar kaže da se usvajanjem te rezolucije Savet bezbednosti izgleda pomirio sa time da neće biti ostvaren plan o okončanju rada suda 2008. godine – što znači da bi i sudu kasnije mogao da bude odobren produžetak rada.



„Da je Savet bezbednosti ostao pri stavu da će sva suđenja biti okončana 2008., ne bi bilo razloga za to da [ugovori sa] sudijama budu produženi do kraja 2009.“, rekao je on. „Činjenica da je usvojen taj princip – da sudijski ugovori moraju biti produženi kako bi im se omogućilo da privedu kraju procese koje su započeli – otvara prostor i za buduća produžavanja [njihovih ugovora].“



Tek treba da počnu suđenja petorici osumnjičenih koji se već nalaze u Hagu, među kojima je i bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, koji je nakon trinaest godina skrivanja uhapšen u julu mesecu. Postupak protiv bivšeg visokog oficira srbijanske policije, Vlastimira Đorđevića, kao i zajedničko suđenje bivšem ministru unutrašnjih poslova, Mići Stanišiću, te bivšem zapovedniku policije bosanskih Srba, Stojanu Župljaninu, takođe tek treba da počne. Najzad, očekuje se i početak suđenja bivšem generalu vojske bosanskih Srba, Zdravku Tolimiru.



Pokar je ove sedmice potvrdio kako sve preostale procese namerava da započne u prvoj polovini 2009., što znači da oni neće moći da budu okončani do kraja te godine, kada ističu i sudijski ugovori. Rekao je i kako očekuje da će sudijama biti odobreno i dodatno vreme za završetak tih procesa.



„Čini mi se izvesnim to da će na isteku 2009., ukoliko suđenja ne budu okončana – a neće biti okončana – postojati mogućnost novog produženja [sudijskih ugovora] do njihovog okončanja“, rekao je on.



No, osim onih osumnjičenika koji čekaju da im počne suđenje, tu su i dvojica optuženika koje Tribunal tereti za ratne zločine, ali koji još uvek izbegavaju hapšenje. Bivši vojni komandant bosanskih Srba, Ratko Mladić, i bivši lider hrvatskih Srba, Goran Hadžić, nalaze se na slobodi i posle skoro 13 godina od okončanja jugoslovenskih ratova.



Mladić se tereti za genocid, pri čemu se ta optužba odnosi na masakr koji je 1995. izvršen nad gotovo 8,000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici. Sudeći po prošlosedmičnim novinskim napisima, srbijanska policija je – u nastojanju da ga uhapsi – izvršila bezuspešan pretres jedne fabrike u gradu Valjevu (zapadna Srbija).



Kako sada stoje stvari, čak i ukoliko Mladić bude uhapšen, važeći sudijski ugovori bi verovatno istekli i pre početka njegovog suđenja.



Uprkos tome, Pokar ostaje optimista kada je u pitanju izvođenje bivšeg generala pred lice pravde.



„Ukoliko [Mladić] bude uhapšen sutra, uveren sam da bi suđenje moglo da počne 2009. Ukoliko se hapšenje dogodi polovinom 2009., suđenje verovatno ne bi ni počelo pre 2010.“, rekao je on.



Iako je priznao da bi neke članice Saveta bezbednosti više od drugih volele da sud bude zatvoren, Pokar je ubeđen da svi shvataju važnost toga da se Mladiću sudi pred MKSJ-om.



„Verujem da čak i oni koji se protive produžetku mandata MKSJ-a prihvataju da osobi poput Mladića treba suditi pred međunarodnim sudom“, rekao je on.



I branilac pri MKSJ-u, Luka Mišetić, ubeđen je da će Tribunalu biti dozvoljeno da završi svoj posao.



„Sumnjam da će na kraju priče baš svi biti zadovoljni činjenicom da ta suđenja moraju biti privedena kraju“, rekao je on.



„Ali, mislim da Savet bezbednosti, koji ima ulogu supervizora, želi da osigura da se tome svi povinuju i shvate da je te slučajeve potrebno hitno privesti kraju.“



Pa ipak, postojanje otvorenog protivljenja produžetku rada suda dovelo je u ovoj fazi i do spekulacija o različitom stepenu privrženosti pojedinih članica Saveta bezbednosti ideji okončanja svih suđenja pred MKSJ-om.



Neki posmatrači tvrde da podele unutar Saveta dovode do toga da je teško proniknuti u njegove namere spram suda.



Profesor međunarodnog prava na Amsterdamskom Univerzitetu, Goran Sluiter, upozorava na to da višak samopouzdanja predstavlja opasnost za sam Tribunal.



„Nije mudra strategija biti preterano samouveren, poput [sudije] Pokara“, rekao je on. „Savet bezbednosti je trenutno krajnje nepredvidiv i nezgodan.“



Neki kažu da se Rusija protivi tome da Tribunal nastavi da postoji, te da sprečava da se u Savetu bezbezdnosti izglasa produžetak rada suda.



„Rusi . . . imaju ozbiljnih problema sa MKSJ-om i draže im je da on bude zatvoren danas, nego sutra“, rekao je Sluiter.



Komentarišući Karadžićevo hapšenje u julu ove godine, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio: „Nadam se da će Tribunal [za bivšu Jugoslaviju] svakako okončati rad u roku koji je utvrdio Savet bezbednosti UN-a. Neophodno je da sa „ad-hok“, privremenih sudskih organa, pređemo na rad po univerzalnim principima, po principima sudskih procedura koje su propisane međunarodnim konvencijama.“



Portparol ruskog ministarstva inostranih poslova potvrdio je i ove sedmice da je to stav Lavrovljevog kabineta.



Drugi pak kažu da to što je Rusija protiv toga da sud nastavi sa radom predstavlja manju prepreku od nesuglasica između Evrope i Sjedinjenih Država.



„Istina je da Rusija nije nikada bila oduševljena [MKSJ-om], ali ne mislim da je to odlučujući faktor“, izjavio je Dejvid Čendler (David Chandler), profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Vestminster.



Umesto toga, Čendler se pozvao na „unutrašnje podele između američke i evropske struje“, koje postoje kada je u pitanju Balkan.



„Pre svega, Amerikanci kažu: ’Pa dobro, [MKSJ] je odslužio svoje – i što duže radi, sve je manja korist od njega“, rekao je on.



Uprkos tome, pravni savetnik američkog državnog sekretara, Džon B. Belindžer III (John B. Bellinger III), naglašava američku podršku međunarodnoj pravdi. On je nagovestio i da će SAD odlučno podržati produžetak mandata MKSJ-a.



„S obzirom na odlaganja do kojih je došlo u hapšenju begunaca, neophodna su racionalna prilagođavanja“, rekao je Belindžer 14. novembra, u izlaganju održanom na Flečerovoj školi za pravo i diplomatiju u Masačusetsu.



On je svoje slušaoce obavestio i o tome da Sjedinjene Države razmatraju načine na koje bi MKSJ i Međunarodni krivični sud za Ruandu (MKSR) u smanjeniom obimu mogli da nastave sa radom – kako bi pred njih, nakon što budu uhapšeni, bili izvedeni i oni koji su trenutno u bekstvu.



„Trenutno, u Njujorku – zajedno sa ostalim članicama Saveta bezbednosti – radimo na utvrđivanju onih funkcija koje će biti sastavni deo mehanizma [ili mehanizama] posredstvom kojeg će se, nakon što tribunali završe sa radom, obavljati neke ograničene aktivnosti “, rekao je on.



„Sjedinjene Države bi želele da bude uspostavljen mehanizam sa ograničenim mandatom, uz pomoć kojeg će biti moguća organizacija i sprovođenje suđenja Mladiću i [biznismenu i odbeglom ratnom zločincu iz Ruande, Felisijenu] Kabugi (Felicien Kabuga) – ukoliko oni ne budu uhvaćeni i procesuirani pre no što tribunali obustave svoje aktivnosti.“



Pokar je protekle sedmice ponovio svoj apel da se uspostavi mehanizam kako bi se sudilo i beguncima koji će biti uhvaćeni nakon što MKSJ prestane s radom.



Kako IWPR saznaje, u toku su pripreme za uspostavljanje takvog mehanizma.



Prema izvorima iz UN-a, Savet bezbednosti je 22. oktobra obavešten o radnoj poseti Haškom sudu koja se odigrala u septembru, a sa ciljem utvrđivanja zahteva koje treba da ispuni buduće sudsko telo. Izvori tvrde da su bili razmatrani elementi kao što su arhive Tribunala, finansijsko poslovanje i kapacitet za suđenja preostalim beguncima.



No, neki posmatrači tvrde da zadržavanje jednog manjeg suda – u nadi da će preostali begunci jednoga dana biti uhapšeni – možda i nije najbolje rešenje.



„Ne znate da li će i kada ti ljudi biti uhapšeni, tako da biste u tom tribunalu imali [osoblje] koje bi bilo prisutno, ali ništa ne bi radilo“, kaže Sluiter.



On je izrazio sumnju u to da bi sud sa ograničenim delovanjem bio u stanju da efikasno sudi. Teško da bi takav „ostatak“ suda mogao da vrši pritisak na države da izruče preostale begunce – rekao je on.



Kao alternativu, Sluiter je preporučio da se neka neutralna država ovlasti za suđenja svim preostalim beguncima.



„Efikasnije bi možda bilo da se optereti neka država, i to neka od uticajnijih, recimo Francuska ili Nemačka – velike bi države možda bile daleko efikasnije“, rekao je on.



Prosleđivanje osumnjičenih u neutralnu zemlju značilo bi i izbegavanje finansijskih troškova, koji su – ističe Sluiter – neizbežni ukoliko deo MKSJ-a nastavi da radi.



Međutim, Pokar je ukazao i na to da će nekakav „ostatak“ Tribunala biti neophodan nekoliko godina radi razmatranja slučajeva i procesuiranja eventualnih optužbi za uvredu suda u postupcima koji će uslediti nakon što sud bude zatvoren.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.