POJAČAVA SE PRITISAK NA KARADŽIĆEVE TUŽIOCE

Haški tužioci se odnedavno nalaze na meti kritike zbog toga što odugovlače s podnošenjem izmenjene optužnice protiv bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, a mnogi se pitaju i kojeg će obima u konačnoj verziji ona biti.



Na prošlomesečnom pred-procesnom saslušanju, kada je odlučio da se kao optuženikov stav navede poricanje krivice, sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy) nije krio nezadovoljstvo time što tužioci još nisu izmenili optužnicu staru osam godina.



„Smatram da je – s obzirom na vreme koje je proteklo od prvobitne optužnice . . . i značaj koji . . . ima upravo ovaj slučaj – iznenađujuće to što mi sada kažete da se tek pošto se okrivljeni našao u pritvoru započelo s ovim poslom“, rekao je Bonomi tužiocu Alenu Tigeru (Alan Tieger) na saslušanju održanom 29. avgusta.



Pošto mu je Tiger rekao kako očekuje da optužnica bude predata poslednje nedelje septembra, Bonomi mu je uzvratio: „Iskreno se nadam da ne mislite ozbiljno kad pominjete taj datum.“



Kao bivši predsednik Republike Srpske (RS), Karadžić je u julu prebačen u Hag nakon što je, posle 13 godina provedenih u bekstvu, uhapšen u Beogradu. Trenutno se po 11 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid.



Postoji mnogo spekulacija o tome zbog čega je Kancelariji tužioca (KT) pri Tribunalu potrebno toliko mnogo vremena da pripremi optužnicu za tako važno suđenje.



„Istog momenta kada je [Karadžić] uhapšen, ono što je trebalo da urade bilo je da razmotre optužnicu, a do sada je već trebalo da je izmene“, izjavio je Majkl Karnavas (Michael Karnavas), branilac u Haškom tribunalu.



„To što im je potrebno vreme do kraja septembra . . . je prilično čudno.“



Predstavnica za štampu KT-a, Olga Kavran, odbila je da komentariše sam proces izmene, kao i to koje se optužbe mogu očekivati u konačnoj verziji optužnice.



Tiger je sudu rekao kako on i njegov tim procenjuju dokaze i presude sa ranijih suđenja u Tribunalu, da bi se uverili da je optužnica efikasna u meri u kojoj je to moguće – „u svetlu razvijanja jurisprudencije, razvijanja postupaka i presuđenih činjenica“.



Međutim, suđenja i presude koji su najrelevantniji za Karadžićev slučaj dovršeni su pre dve godine, što znači da je KT već imala na raspolaganju izvesno vreme da razmotri taj materijal.



Stanislava Galića, koji je tokom četvorogodišnje opsade Sarajeva bio pod Karadžićevom komandom, sudije Tribunala osudile su na kaznu zatvora u novembru 2006. A bivši predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik, osuđen je u septembru 2006. pred Haškim sudom za sudelovanje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu raseljavanja Bošnjaka i bosanskih Hrvata iz pojedinih delova Bosne.



Po rečima Karnavasa, KT je možda uznemirena zbog toga što se kašnjenje događa u ključnom trenutku – kada se na tužioce vrši pritisak da okončaju nekoliko važnih slučajeva pre no što Tribunal 2010. bude zatvoren.



„Mislim da nije tajna da je KT iscrpela svoje resurse. U toku je mnogo velikih suđenja. Nemaju isto ljudstvo kao ranije. Resursi im se smanjuju . . . pa je, u tom smislu, ovo razumljivo“, kaže Karnavas.



To dugo oklevanje deluje pomalo ironično, pošto je bivša glavna tužiteljka, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), u više navrata čitavom svetu najavila da će – samo ukoliko oni budu uhapšeni – brzo sprovesti dokazni postupak protiv Karadžića i njegovog vojnog komandanta, Ratka Mladića.



„Dokazi protiv obojice [Karadžića i Mladića] su toliko jaki da se suđenje može brzo obaviti“, izjavila je tužiteljka 2007. godine za nemački nedeljnik Der Spiegel.



U međuvremenu, dok sudije čekaju da čuju optužbe, oni koji prate dešavanja u Tribunalu pitaju se koliko će ih biti.



Ne zna se hoće li optužnica biti proširena tako da obuhvati i širu političku situaciju u bivšoj Jugoslaviji početkom devedesetih i istragu o povezanosti Karadžića sa Beogradom, ili će se tužioci fokusirati na zločine koji su se odigrali na teritoriji same Bosne.



Neki kažu da bi trebalo istražiti i Karadžićeve navode po kojima mu je bivši ambasador SAD-a u UN-u, Ričard Holbruk (Richard Holbrooke), garantovao imunitet pod uslovom da nestane iz javnog života, kao i ostale navode koji se tiču umešanosti Zapada.



„Ova optužnica mora biti proširena“, izjavio je Džefri Najs (Geoffrey Nice), glavni tužilac sa suđenja bivšem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću.



„Ovo je poslednja prilika, pre suđenja Mladiću, u kojoj Tribunal mora da istraži ulogu Srbije i zapadnog sveta u zauzimanju Srebrenice, kao i njihovu umešanost u ostale zločine.“



Neki posmatrači ostaju pri stavu da su Karadžićevi postupci bili povezani sa administracijom u Beogradu, te da su zapadne sile odobrile zauzimanje istočnobosanskih enklava Srebrenice i Žepe.



Iako su ti gradovi bili proglašeni za „bezbedne zone“ UN-a, pali su u ruke snaga bosanskih Srba, koje su potom proterale bošnjačko stanovništvo. U Srebrenici je pogubljeno preko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, što je naveće masovno ubistvo u Evropi nakon Drugog Svetskog rata.



Iako se u pozadini samih suđenja za ratne zločine u Hagu pojavljuju optužbe za umešanost Zapada u zločin u Srebrenici, one nikada nisu bile iznete u sklopu neke parnice.



„Mislim da je umešanost isuviše blaga reč . . . Izvestan broj . . . ljudi bio je više nego umešan u to da se ne zaustavi ovaj [rat] i . . . i da se ne okončaju pljačke i etničko čišćenje koji su bili u toku“, izjavio je za IWPR Džim Huper (Jim Hooper), rukovodeći direktor neprofitne svetske „pro bono“ pravne organizacije Javno međunarodno pravo & politika. „Nema sumnje u pogledu umešanosti Zapada.“



„Dobro je poznato da mnogi ljudi ’misle’ kako je Zapad umešan u zauzimanje Srebrenice“, kaže Najs. „Ako se to gurne pod tepih tako što će se suđenja ticati samo Bosne, Tribunal će biti doživljen kao bezvredan instrument za arhiviranje.“



Ostale posmatrače, međutim, brine to što optužnica neće u dovoljnoj meri obuhvatiti zločine u samoj Bosni.



Prema navodima bosanskih udruženja žrtava, glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) potvrdio je da KT– osim tačaka koje se tiču Srebrenice – razmatra optužbe za genocid u preko 20 opština širom Bosne. Portparolka KT-a nije mogla to da potvrdi.



Jasna Čaušević iz Društva za ugrožene narode smatra kako bi bila „katastrofa“ da Karadžić bude osuđen samo za genocid u Srebrenici, kao što neki sugerišu.



„U Bosni i Hercegovini je bilo 96 opština u kojima je počinjen genocid“, tvrdi ona.



„Svi zločini genocida – počinjeni u Višegradu, Brčkom, Prijedoru, Foči, Goraždu, Bijeljini, Kalinoviku, Nevesinju, Trebinju i Gackom – trebalo bi da uđu u optužnicu. Nisu to bili pojedinačni masakri, niti pojedinačni ratni zločini.“



Neki su zabrinuti zbog toga što bi tužioci, u želji za konciznom optužnicom kojom bi se izbeglo dugo, iscrpljujuće suđenje (poput Miloševićevog), mogli da odu predaleko i odustanu od optužbi koje su ključne za sprovođenje pravde.



Dokazni postupak optužbe je na suđenju Miloševiću počivao na opširnim optužbama, koje su obuhvatale događaje koji se tiču sukoba u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, i trajao je dve godine. Narušeno zdravlje okrivljenog – u kombinaciji sa njegovim korišćenjem suđenja kao pozornice za držanje političih govora – doveli su do toga da je proces potrajao još duže, sve do njegove smrti u haškoj pritvorskoj jedinici, 2006. godine.



„Mislim da formulišu i skraćuju optužbe, kako bi suđenje bilo što usredsređenije i efikasnije, pošto su izvukli pouke iz predugog Miloševićevog suđenja“, izjavila je za IWPR Keli Eskin (Kelly Askin), iz Pravne inicijative Otvorenog društva.



Optužbe za seksualno nasilje takođe su veoma važne za optužnicu protiv Karadžića. Iako su one u nju trenutno uključene kao elementi zločina genocida i progona, mnogi smatraju da bi to trebalo da budu zasebne optužbe.



Ali na sastavljanje optužnica često utiče i žurba, pogotovo otkako Tribunal nastoji da ostvari vlastitu izlaznu strategiju, koju mu je odredio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.



Del Ponteova je sistematski odbacivala ili redukovala optužbe za seksualno nasilje kako bi ubrzala slučajeve – što se vidi i na suđenju dvojici Lukića za ratne zločine počinjene u istočnobosanskom gradu Višegradu.



U svom podnesku iz juna ove godine, koji je tužilaštvo na suđenju Lukićima dostavilo sudskom veću sa ciljem da izmeni optužnicu „[tužiteljka] je sebi dala za pravo da ne traži izmenu optužbi iz prethodne optužnice od 15. novembra 2007., što je delimično posledica verovanja da bi menjanje optužnice sa ciljem da se u nju uvrste i nove optužbe za seksualne zločine samo produžilo dokazni postupak tužilaštva.



„Ona je zauzela stav po kojem joj ispunjavanje obaveze da svoj posao tužioca okonča u roku koji je utvrdio Savet bezbednosti UN-a ne dopušta da vrši izmene tako što će dodati i optužbe za seksualne zločine, jer bi se time, po njenom mišljenju, suđenje dodatno produžilo. Ona je svom osoblju naložila da se što pre pripremi za suđenje.“



Nevladine organizacije su od Bramerca zatražile da ne vodi računa o vremenskim rokovima i da rodnim zločinima posveti pažnju koju oni i zaslužuju.



Ronda Kouplon (Rhonda Copelon), iz Međunarodnog pravnog savetovališta za ljudska prava žena, poslala je IWPR-u kopiju pisma koje je uputila glavnom tužiocu.



„Sprovođenje izlazne strategije . . . zanemarivanjem rodne pravde i novim potiskivanjem seksualnog nasilja na marginu međunarodnog krivičnog prava predstavljalo bi duboku i tešku uvredu za one koji su preživeli seksualno nasilje“, navodi se u tom pismu.



Neizvesnošću oko budućeg mandata Tribunala i trajanja suđenja Karadžiću takođe se pojačava pritisak na tužilaštvo.



Po rečima Kavranove: „Ne postoje nagoveštaji [od strane Saveta bezbednosti] da će Tribunal biti zatvoren pre no što mu se omogući da okonča svoja suđenja.“



Prema izlaznoj strategiji Tribunala, sva suđenja bi trebalo da budu okončana do kraja ove godine, a žalbeni postupci do kraja 2010. Međutim, Savet bezbednosti bi tek trebalo da saopšti Tribunalu hoće li moći da nastavi sa radom i nakon toga.



Predsednik Tribunala Fausto Pokar (Fausto Pocar) već je zatražio dodatno vreme za suđenje svim osumnjičenicima za ratne zločine, uključujući Mladića i Gorana Hadžića (hrvatskog Srbina optuženog za ratne zločine), koji još uvek nisu uhapšeni.



Posmatrači kažu da tužilaštvo mora pokazati efikasnost da bi Tribunal bio dovoljno ubedljiv u svom zahtevu za produženjem roka.



„[Sudija Bonomi] bi očekivao da će KT tome dati najveći prioritet, pogotovo ukoliko žele da se vrate u Njujork i od Saveta bezbednosti zatraže dodatni novac da bi ovo mesto i dalje ostalo otvoreno kako bi se sudilo [Karadžiću], a možda i Mladiću“, rekao je Karnavas.



Svaki rok koji nameće Savet bezbednosti mogao bi uticati odluku o tome koji će zločini biti obuhvaćeni optužnicom, jer se na sudije može vršiti pritisak da ubrzaju suđenje.



Ukoliko Savet bezbednosti odredi tesne rokove, sudije bi se mogle obratiti tužiocima i zatražiti od njih da dodatno skrate optužnice, ili pak narediti da se od izvesnih zločina sasvim odustane. Ili bi, usvajajući u ovoj fazi izmenjenu optužnicu, sudije tokom pred-procesne faze mogle ograničiti broj svedoka ili vreme koje je namenjeno svakom od njih.



„Sudije ne bi trebalo dovesti u situaciju da, zbog rokova koje im je utvrdio Savet bezbednosti, pojedine odluke donose tako da se to odražava na kvalitet suđenja“, kaže Karnavas.



Na suđenju bivšem premijeru Herceg-Bosne, Jadranku Prliću – koga zastupa upravo Karnavas – predsedavajući sudija je uveo ograničenja svim stranama u sporu, čime je izazvao prigovore i tužilaštva i odbrane, koji tvrde kako žurba da se suđenje okonča ugrožava pravičnost postupka.



Kad god da tužilaštvo usvoji izmene, suđenje Karadžiču će predstavljati ozbiljan izazov. Biće to ujedno i prvi pravi test Bramercovog pristupa nakon, reklo bi se, preambicioznih napora njegove prethodnice, Del Ponteove, na suđenju Miloševiću. On će želeti da dokaže svaku optužbu.



„Na tužilaštvo će biti vršen jak pritisak da se pokažu u najboljem svetlu i urade sve što mogu“, kazao je Karnavas.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.