Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Podsticaj osamostaljivanju kosovskih Srba

Novi sef administracije UN pokusava da kosovske Srbe okrene od Beograda prema Pristini.
By Arben Qirezi

Novi sef UN administracije na Kosovu, Mihael Stajner, trudi se da ubedi srpsku manjinu u pokrajini da se manje oslanja na vlasti u Beogradu i vise ukljuci u kosovski politicki proces.


Proslonedeljni sastanci u Beogradu izmedju srpskog potpredsednika Vlade Srbije Nebojse Covica i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i Stajnera protekli u u intezivnom nastojanju da se pronadje kompromis oko ministarskih mesta na Kosovu. Iza svega se krije zelja Beograda da osigura svoj uticaj na novoformiranu pokrajinsku vladu.


Covica je uznemirio Stajnerov znatno cvrsci pristup u razgovorima u odnosu na njegovog prethodnika, Hansa Hakerupa. Na jednom ranijem sastanku, Stajner je izjavio: "Pravila igre su jasna: Pristina nije Beograd. Ja se ne mesam u poslove Beograda i Beograd ne bi trebalo da se mesa u poslove Pristine".


Tokom pregovora o uspostavljanju kosovske administracije, albanska vecina se slozila da Srbi vode ministarstvo poljoprivrede i suma. Srbi su rekli da to nije dovoljno. Oni su zahtevali jos dva mesta u kosovskoj vladi - ministarstvo energetike, kao i ministarstvo za povratak Srba koji su izbegli iz pokrajine posle sukoba 1999. godine.


Na proslonedeljnom sastanku u Beogradu, Stajner je ponudio kompromis. Predlozio je da uz ministarstvo poljoprivrede, Srbi dobiju jos jedno mesto u Vladi Kosova u okviru koga bi saradjivali sa drugim ministarstvima o povratku raseljenih Srba na Kosovo. Takodje im je ponudio polozaj u kancelariji UNMIK-a zaduzeno za povratak izbeglica.


Beograd trenutno razmatra ponudu UNMIK-a. Analiticari smatraju da bi to mogla biti Stajnerova poslednja ponuda.


Pocetkom godine, Hakerup i Nebojsa Covic potpisali su sporazum pod nazivom "Zajednicki dokument" kojim se definisu okviri saradnje izmedju UNMIK-a i Beograda.


Ipak, Covic nije bio zadovoljan izborom Bajrama Redzepija za predsednika kosovske vlade. Beograd je Bajramija optuzio za ratne zlocine nad srpskim civilima u pokrajini tokom maja meseca 1999. godine. Predstavnici UNMIK-a su izjavili da nema dokaza za ove optuzbe.


U nedavnom pismu, koje je potpisalo 12 clanova srpske koalicije "Povratak", Covic je odbacio ponudu da Srbi dobiju ministarstvo poljoprivrede. Takodje se pozalio se da je Stajner prethodno sklopio sporazum sa albanskim strankama pre nego sto se konsultovao sa njim.


Pored ministarstva energetike i ministarstva za povratak izbeglica, Covic je zatrazio cetiri mesta zamenika ministra kao uslov za ucesce koalicije "Povratak" u vladi.


Medjunarodna zajednica izrazila je zadovoljstvo kljucnom ulogom koju je Beograd odigrao ubedjujuci kosovske Srbe da ucestvuju u parlamentarnim izborima proslog novembra. Medjutim, ovakvo raspolozenje medjunarodne zajednice preraslo je u iritiranost kada je Covic iskoristio svoj uticaj na koaliciju "Povratak" da bi osujetio formiranje nove kosovske administracije.


UNMIK je Covicevu intervenciju protumacio kao zloupotrebu odredbi Zajednickog dokumenta. Upadljivo je to sto je deset clanova srpske koalicije odbilo da potpise pismo u kome se iznose Covicevi zahtevi.


Rada Trajkovic, lider poslanicke grupe "Povratak" u Gracanici, blizu Pristine, izjavila je da su njene kolege u severnom delu Kosovske Mitrovice koji se suprotstavljaju odlukama kosovskih vlasti zapravo kriminalci. Covic je bio veoma ljut na Trajkovicevu. Na sastanku srpskih predstavnika u blizini Gracanice on je rekao da poslanici koalicije "Povratak" imaju duznost da brane "drzavne interese" Srbije.


Pristalice cvrste linije medju kosovskim Srbima su takodje protestvovali protiv nedavne odluke UNMIK-a o otvaranju mesne kancelarije u severnom delu Mitrovice. Oni tvrde da bi to podrilo uticaj Beograda u ovom podeljenom gradu. I Kostunica i Covic su se pridruzili ovom protestu.


U govoru na regionalnoj konferenciji proslog meseca, Carls Brejso, zamenik UN administratora za Kosovo, izjavio je da bi Srbi, ukoliko ne prihvate UNMIK-ove uslove za ucesce u kosovskim institucijama, mogli izgubiti privilegije stecene zahvaljujuci ustavnim okvirima za privremene organe vlasti.


Cak iako Beograd ovog puta prihvati Stajnerovu ponudu, moglo bi biti jos vise problema uoci lokalnih izbora zakazanih za 21. septembar. Beograd ce verovatno vrsiti pritisak kako bi ostvario veci uticaj na Kosovu uslovljavajuci ucesce kosovskih Srba na lokalnim izborima.


Covicev sledeci potez zavisice od toga da li ce kosovski Srbi odluciti da interese sopstvene zajednice stave iznad "drzavnih interesa" Srbije.


Arben Cirezi je redovni saradnik IWPR-a.