Podrzana odluka o vremenskom ogranicenju tuzilastvu

Troclano Apelaciono (zalbeno) vece sudija je nedavno objavilo razloge za svoju odluku
kojom je odbijen zahtev tuzilastva da se ukine vremensko ogranicenje koje im je
nametnulo Pretresno vece. Pretresno vece je dalo tuzilastvu rok do 10.04.2003. (ukupno
14 meseci) da iznesu sve dokaze kojima raspolazu protiv Slobodana Milosevica koji je
optuzen za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i za genocid u Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini i na Kosovu. Tuzilastvo je u zalbi na odluku navelo da je Pretresno vece
prekoracilo svoja ovlastenja time sto je ogranicilo nezavisnost tuzilastva u planiranju
procesa i iznosenju dokaza.

Apelaciono vece je po kratkom postupku odbilo ovaj zahtev tuzilastva, ali je kasnije do
detalja razmotrilo neka vazna pitanja. Vece je smatralo da se sporna odluka Pretresnog
veca odnosi na “dokaze i proces”, i da kao takva nije podlozna provizornoj zalbi, t.j. zalbi
u toku parnice. Tuzilastvo nije od Pretresnog veca trazilo dozvolu da podnese zalbu,
tvrdeci da je u pitanju odluka od sireg znacaja za medjunarodno pravo, i da bi, ako je ne
povuku, nanela nepopravljivu stetu tuzilastvu. Apelaciono vece je smatralo da je
tuzilastvo napravilo proceduralnu gresku time sto nije trazilo od Pretresnog veca dozvolu
da podnese molbu, i zbog toga je njihov zahtev odbijen.

Premda je ova odluka definitivna, Apelaciono vece je iskoristilo priliku da iznese svoja
misljenja o nekim znacajnim pitanjima koje je tuzilastvo svojom zalbom otvorilo. Vece
je naglasilo da se potpuna nezavisnost tuzilastva, koju Sud garantuje, odnosi samo na
odluke o tome koje zlocine i koje osobe da istrazuju, i protiv koga da podignu optuznicu.
Kada je jednom optuznica podignuta, “tuzilastvo postaje stranka pred Sudom, podlozna
pravu Veca da upravlja procesom, kao sto je slucaj sa svim drugim strankama u
procesu,” pisalo je u odluci Apelacionog veca. U odluci dalje stoji da, ako bi se
nezavisnost tuzilastva interpretirala tako da obuhvata nacin na koji oni iznose dokaze
pred sudom, optuzenik, koji nema to pravo, bi se nasao u neravnopravnoj poziciji.

Vece je dalje navelo da stranke imaju pravo zalbe na odluke Pretresnog veca samo ako je
u pitanju “zloupotreba polozaja” veca. “Ako je Pretresno vece na adekvatan nacin
razmotrilo sporno pitanje, Apelaciono vece nece njihovu odluku da pobija, cak i onda
kada bi clanovi Apelacionog veca o tom pitanju sami drugacije presudili,” stoji u odluci
koju je u ime Apelacionog veca napisao sudija Klod Jorda. Njegovo vece je do ove
odluke doslo nakon sto je razmotrilo sve razloge koji su uticali na odluku Pretresnog
veca: da predmet ne bude prevelik, da nije potrebno da se utvrdi odgovornost za svaki
zlocin za koji postoje dokazi i da tuzilastvo treba da smanji taj broj s obzirom da na
raspolaganju imaju 14 meseci, te da ce Pretresno vece ponovo da razmotri svoju odluku u
slucaju da dodje do nepredvidjenog preokreta.
Sudija Jorda, koji je pisao u ime svoje i svojih kolega u vecu, Sudije Dejvida Hanta i
Fausta Pokara, je naglasio da “Pretresno vece moze uvek da ponovo razmotri svoju raniju
odluku,” cak i kada nije doslo do nepredvidjenog preokreta. Sudija Jorda je zatim dodao
da je pogotovo tesko uspesno upravljati procesom u kome je optuzeni jasno pokazao
svoju nameru da iskoristi svaku priliku da “govori u interesu istine” i da “iznosi svoje
komentare.” “Ne treba mnogo analize da se vidi da, cak i ako Pretresno vece strogo
kontrolise proces, unakrsno ispitivanje koje sprovodi optizeni moze, namerno ili ne, da
ozbiljno smanji vreme koje je na raspolaganju tuzilastvu.” Iako je podrzalo pravo
Pretresnog veca da namece vremenska ogranicenja ucesnicima sudjenja, Apelaciono vece
je, cini se, dalo jos jedan signal.