PODRŠKA BOSANSKOM PRAVOSUĐU

Uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme, UNDP), pokrenut je projekat čiji je cilj da se bosanski sudovi učine što pristupačnijima, kako bi hiljade žrtava ratnih zločina počinjenih u ratnom sukobu (1992-95.) pred njima ostvarile pravdu.



U pitanju je trogodišnji projekat vredan 5,5 miliona američkih dolara, kojeg su – pod nazivom Pristup pravdi: Suočavanje sa prošlošću i izgradnja povjerenja za budućnost – 30. juna u Sarajevu potpisali bosanski ministar pravosuđa Bariša Čolak i predstavnica UNDP-a Kristina MekNab (Christine McNab).



Očekuje se da će projekat početi da se ostvaruje na jesen, uz koordinaciju bosanskog Ministarstva pravde, kao i Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice.



Ciljevi novog projekta su poboljšanje javnog pristupa institucijama i službama bosanskog pravosuđa, te reševanje preostalih pravnih sporova koji se tiču žrtava rata.



Čolak je rekao kako se nada da će to značiti i „podizanje nivoa pravne svesti u Bosni i Hercegovini“.



„Postepeno rešavamo probleme iz prošlosti posredstvom vladavine prava, ali ćemo morati veoma naporno da radimo ukoliko želimo da budemo zaista zadovoljni rezultatima. Ovaj projekat je jedan od načina uspostavljanja poverenja između građana i pravosuđa u Bosni i Hercegovini“, rekao je Čolak za IWPR.



Viša zvaničnica Ministarstva za ljudska prava i izbeglice, Saliha Đuderija, izjavila je za IWPR kako novi projekat predstavlja „dobru osnovu za uspostavljanje jednakog tretmana za sve“.



„Žrtve su zainteresovane isključivo za jednak tretman, jednaku zaštitu . . . Mi im, sa druge strane, moramo ponuditi adekvatan pravni okvir, jer dosadašnji zakoni, politika, praksa i strategija nisu obezbeđivali jednak tretman svim žrtvama“, kazala je Đuderija. Glavni tehnički savetnik UNDP-a za tranzicionu pravdu, Džon Furnari (John Furnari), rekao je: „Suština ovog projekta sastoji se u tome da se kod bosanske vlade i u bosanskom civilnom društvu podstakne potreba da se, radi mirne budućnosti ove zemlje, prevlada prošlost.“



On je rekao da je bosanska vlada svojom dosadašnjim saradnjom sa UNDP-jem već uspostavila solidnu osnovu „za identifikovanje boraca za tranzicionu pravdu – bosanskih građana iz svih delova zemlje, muškaraca i žena iz svih regiona – kako bi se oni doveli na važna mesta, obučili za tranzicionu pravdu, te kako bi potom rekli vladi šta je još potrebno učiniti u cilju prevladavanja prošlosti.



„Shvatamo gde smo bili, shvatamo gde smo sada, i zaista moramo krenuti napred, a vlada to ne može učiniti bez kompetentnog odziva iz samih zajednica.“



Predsedavajući bosanskog Saveza logoraša, Murat Tahirović, izjavio je za IWPR: „Svaki potez koji donosi neke rezultate i ide u pravcu pravde jeste potez koji mi pozdravljamo. Međutim, ostaje gorak ukus zbog toga što je kretanje ka tranzicionoj pravdi toliko sporo i što većina žrtava, nažalost, neće doživeti da vidi izvođenje počinilaca ratnih zločina pred sud.“



Svečanost potpisivanja projekta iskorišćena je i za promociju Vodiča kroz tranzicijsku pravdu u Bosni i Hercegovinu – priručnika UNDP-a koji je tesno povezan sa novim projektom.



„Njegova je svrha da ga institucije vlasti, pojedinci i javnost uopšte iskoriste za stvaranje budućih strategija i aktivnosti koje će pomoći da se ostvare zahtevi pravde“, rekla je u ime UNDP-a MekNabova.



„Ovaj priručnik bosanske delatnike upoznaje sa decenijama ljudskog suočavanja sa izazovom ostvarivanja post-konfliktne pravde – kako retributivne, tako i restorativne – za žrtve i one koji su preživeli sukob.



„Svejedno da li govorimo o nirnberškim procesima koji su započeli 1946. godine, komisijama za istinu osnovanim u vreme post-konfliktnog oporavka Južne Afrike ili Istočnog Timora, ili ostalim mehanizmima, ne može biti nikakve sumnje u to da se Bosna mora učiti na naporima ostalih post-konfliktnih zemalja kako bi pokušala da prevlada sopstvenu prošlost.“



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.