Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Podgorica Sama Placa Svoje Racune

Crna Gora se odlucnim koracima udaljava iz Jugoslavije i krece ka Evropi uvodjenjem nemacke marke kao zvanicne valute.
By Daut Dauti

Crna Gora je, uvodjenjem nemacke marke kao zvanicne valute, krenula dalje ka nezavisnosti.


Proklamacijom premijera Vujanovica 2.novembra, suspendovani su federalni financijski zakoni, nadleznost Narodne banke Jugoslavije, federalni zakon o stranim valutama i druge federalne obaveze koje zabranjuju placanje u stranoj valuti na teritoriji Crne Gore.


"Preuzimanje finansijske nadleznosti ne znaci odvajanje od Srbije, " rekao je Vujanovic obracajuci se crnogorskom parlamentu. "Ovo je mera kojom se stite gradjani Crne Gore i njena ekonomija od hiperinflacije i haosa kojeg ona nosi." Ipak, dajuci znak za prestanak zajednickog federalnog sistema, ovaj novi politicki stav ce neizbezno pokrenuti pitanja o tome da li uopste postoji Federalna Republika Jugoslavija.


Jugoslovenski dinar koristice se kao paralelna valuta. Penzije i plate ce se pretezno isplacivati u konvertabilnim nemackim markama.


Finansijsko vece i Narodna banka Crne Gore sada vode finansijsku politiku ove republike. Ove institucije ce svakodnevno odredjivati plivajuci kurs izmedju nemacke marke i dinara. Devizni kurs ce se menjati, za razliku od kursa u Srbiji koji se, uprkos velikoj inflaciji vrednosti dinara, mesecima vestacki odrzava.


Vlada kaze da je bila primorana da donese odluku o raskidu sa finansijskim vlastima iz Beograda. Crnogorski ministar finansija Miroslav Ivanisevic tvrdi da je bilo neophodno da se uvede paralelna valuta da bi se zastitila ekonomija ove male republike od "neodgovorne finansijske politike na koju Crna Gora nije imala nikakvog uticaja".


Sudeci po Ivanisevicu, dinar je devalvirao za sto odsto u toku prosle godine, izgubivsi trecinu vrednosti samo u poslednjih dvadeset dana. "Pad dinara posledica je ocigledne finansijske propasti Beograda", kaze on.


Crnogorski predsednik Milo Djukanovic vec duze je vreme razmisljao o mehanizmu zastite valute, posto je njegova republika izgubila kontrolu nad finansijskom politikom. Centralna banka Federalne Republike Jugoslavije izbacila je predstavnike Crne Gore pocetkom leta.


Posle zavrsetka NATO bombardovanja, jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, poceo je bez ogranicenja stampati novac. Nastala inflacija pogodila je i Crnu Goru, kojoj je nametnuto placanje visoke cene obnove u Srbiji.


Inflacioni sokovi su umanjili plate i penzije, koje su i pre toga bile niske. Ekonomija je stoga bila pod rizikom hiperinflacije, sto bi ozbiljno ugrozilo Djukanoviceve ekonomske reforme i potencijalno njegovu politicku poziciju.


Projekt uspostavljanja nemacke marke unutar Crne Gore bio je u pripremi vec nekoliko meseci, pod nadzorom americkog ekonomiste Steve Hankea, koji je Djukanovicev savetnik. Medjutim, vlada je tek nedavno potvrdila da se priprema na takav radikalan korak, objavivsi pre nekoliko nedelja da namerava da otvori upravu za devize sa bazom u Svajcarskoj, i da se na taj nacin odvoji od finansijske politike vezane za dinar. Carinske kontrole uvedene su izmedju republika, Crna Gora ponovo uspostavlja kontrolu nad spoljasnjom trgovinom i carinom.


Izvori bliski crnogorskoj vladi kazu da je paralelni devizni sistem samo polovicno resenje da bi se smanjio politicki i ekonomski rizik. Jasno je da su dalje opcije potpuni raskid sa dinarom i formalni politicki razlaz sa federacijom.


Medjutim, uvodjenje nemacke marke ima znacajan politicki uticaj. Posle raskida sa Beogradom, pre dve i po godine, Djukanovic vodi ovu republiku u jos ozbiljniji korak: ka potpunoj ekonomskoj nezavisnosti.


Ekonomisti koji ucestvuju u crnogorskom projektu kazu da ce dinar biti potpuno "izbacen" iz Crne Gore i da ce se drzavna placanja Srbiji obustaviti u roku od nekoliko dana.


Podgorica se plasi da ce jugoslovenske vlasti gledati da potkopaju crnogorske "finanskijske reforme", pustanjem velike kolicine dinara iz Srbije i razbijanjem finansijskog trzista. Citirajuci pouzdane izvore iz Podgorice, drzavni dnevni list "Pobijeda" tvrdi da Crna Gora stiti svoju zalihu novca od priliva iz Srbije, fizickom zastitom granice izmedju ove dve republike. Rigorozne kontrole bice uvedene da bi se regulisao protok nemackih maraka koji se nosi van Crne Gore i dinara koji se unosi.


Odluka Crne Gore kojom se uspostavlja finansijska suverenost, stupila je na snagu uprkos protivljenju nekih zapadnih saveznika. Zapad je upozorio da bi uvodenje paralele valute pogorsalo odnose izmedju Podgorice i vlade u Beogradu. Bodo Humbach, koordinator balkanskog Pakta za stabilnost i rekonstrukciju regiona, zahtevao je od Djukanovica da odustane.


Beograd je, kao sto se predvidjalo, zestoko reagovao. Potparol Socijalisticke partije Ivica Dacic nazvao je crnogorsku odluku "tragokomicnom" i "legalizovanim svercom". U medjuvremenu, Dusan Vlatkovic, guverner Narodne banke Jugoslavije, zabranio je sva dinarska placanja izmedju crnogorskih banaka i preduzeca i Srbije.


Unutar Crne Gore, odluku o uvodjenju nemacke marke, zestoko su kritikovali Milosevicevi saveznici Socijalisticka narodna partija (SNP).


"Odluka o uvodjenju paralelnog finansijskog sistema je klasicni secesionisticki cin", kaze Momcilo Vucetic, odbornik stranke SNP. Vucetic dodaje da crnogorska vlada krsi savezni ustav i unistava jedinstveno jugoslovensko trziste.


Ono sto predstavlja kriticno pitanje u ovom trenutku je reagovanje Jugoslovenske armije. Djukanovic je nedavno objavio da ce, po novoj uredbi, pripadnici Druge jugoslovenske armijske oblasti primati plate iz republickog budzeta u konvertabilnoj valuti. Ovim potezom mogli bi se pridobiti neki pripadnici armije koji vec mesecima primaju neredovno plate.


Milosevic je signalizirao svoj odgovor. Na sam dan najave paralelne valute, on je poslao u Crnu Goru Dragoljuba Ojdanica, komandanta Generalstaba. Ojdanic je jedna od vrhovnih politickih licnosti koje je Haski sud, zajedno sa Milosevicem, optuzio za ratne zlocine.


General je proveo prvi deo svoje posete u Pljevljima, gradu koji je pod kontrolom SNP, partije bliske Beogradu. Zatim se on helikopterom odvezao do vojnih baraka u Maslinama u Podgorici. Kasnije je imao susret sa premijerom Vujanovicem. U svakom slucaju, ovo je prva poseta Ojdanica Crnoj Gori od intervencije NATO snaga, sto se tumaci kao znak da ce, po recima Seselja, "zajednicka drzava biti branjena svim sredstvima".


Milka Tadic urednik je nezavisnog casopisa Monitor iz Podgorice.