Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Podeljenost Miloseviceve koalicije

Izborni izgledi Slobodana Milosevica pretrpeli su ozbiljnu stetu zbog razmirica unutar vlade.
By IWPR Balkans

Vladajuca Socijalisticka partija Srbije, SPS, potresena je kako unutrasnjim sukobima tako i rastucim neprijateljstvom sa koalicionim partnerom, Srpskom radikalnom strankom, SRS.


Ovaj politicki metez mogao bi naneti veliku stetu izbornim izgledima jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, ako bi opstinski, savezni i predsednicki izbori bili posteni.


Vec nekoliko godina, pojedini clanovi SPS-a smatraju da je Jugoslovenska ujedinjena levica, JUL, manja koaliciona partija koju vodi Miloseviceva zena, Mira Markovic, stekla neopravdan drustveni i politicki uticaj, na stetu clanova Socijalisticke partije.


Zvanicnici JUL-a predstavljeni su cak i u vecem broju u obe republicke vlade i saveznoj vladi.


Clanovi SPS besni su zbog nacina na koji se favorizuje JUL na izbornim listama pred nastupajuce izbore. Od ukupnog broja registrovanih kandidata koji se bore za mesto u saveznom parlamentu, 40 odsto su clanovi JUL-a.


Nije jasno koji je obim radzora izmedju SPS i JUL-a zbog ovog povlascenog tretmana. Medjutim, nedavna ostavka Zorana Lilica, Milosevicevog savetnika i clana Izvrsnog odbora SPS-a, navodi na to da je ovaj problem dostigao znacajne razmere.


SPS je pokusao da sakrije ovu ostavku, insistirajuci da je partija ujedinjena. Pa ipak, Lilic je javno potvrdio da je dao ostavku. Ni najiskusniji posmatraci prilika u Srbiji nisu mogli da zamisle ovakav scenario. Do danas, niko jos nije dobrovoljno napustio SPS.


Liliceva ostavka mogla bi da ubedi neopredeljene birace i umerene pristalice SPS-a da svoj glas daju nekom drugom, na primer, Demokratskoj opoziciji Srbije, DOS.


Lilic je godinama bio clan rukovodstva SPS-a. Bio je predsednik srpskog parlamenta i bivsi predsednik SR Jugoslavije. Iako je predstavljao poslusan kadar, imao je dovoljno hrabrosti da s vremena na vreme kaze sta misli.


Na primer, on je stao na stranu onih koji su predlagali 1996. godine da se priznaju rezultati lokalnih izbora u kojima je trijumfovala opozicija. Vlast je ponistila ove izbore sto je izazvalo protest javnosti u svim vecim gradovima Srbije.


Nije mu poslo za rukom da postane predsednik Srbije 1997.godine. Procenjujuci nacin na koji je SPS vodio njegovu izbornu kampanju, bilo je jasno da jedna grupa socijalista, sklona JUL-u, nije zelela da on pobedi.


Neslaganje u redovima SPS-a po pitanju JUL-a nije jedini problem ove partije.


Srpska radikalna stranka, SRS, nedavno je zestoko napala SPS i JUL, ocigledno da bi poboljsala svoju popularnost. (Sudeci po nedavnim ispitivanjima javnog mnjenja, predsednicki kandidat SRS, Tomislav Nikolic dobija izmedju sedam i 10 odsto glasova).


Ovo je jos jedan dokaz sve veceg razdora medju koalicionim partnerima. U avgustu je lider SRS, Vojislav Seselj, sprecio srpsku vladu da odobri donaciju od oko 6.43 miliona nemackih maraka Naftnoj industriji Srbije, NIS, drzavnom preduzecu koje kontrolise JUL.


Pretpostavlja se da je deo tog novca bio namenjen za izbornu kampanju SPS-a i JUL-a. U proslosti je NIS finansirao putovanje Mire Markovic u Kinu.


Pocetkom ovog meseca, Tomislav Nikolic i Aleksandar Vucic, jos jedan istaknuti clan SRS, dali su ostavke u Upravnom odboru drzavne televizije RTS. Oni tvrde da su dnevne vesti favorizovale SPS i JUL. U znak odmazde proslog vikenda, 9 i 10. septembra, radikali su zabranili RTS da prisustvuje njihovim predizbornim aktivnostima.


Radikali imaju pravo. Prenosenje Nikoliceve predizborne kampanje bilo je ograniceno. Do ovog je doslo zato sto bi on mogao predstavljati opasnost za Milosevicevu kandidaturu: znacajna nacionalisticka frakcija koja je u proslosti podrzavala jugoslovenskog lidera, mogla bi preci na stranu Nikolica.


SRS bi mogla naneti tesku stetu vladi i prouzrokovati pad Milosevica, posto je to jedina partija koja poseduje dokaze o malverzacijama, ali niko ne ocekuje da ce se ova partija opredeliti za otvoreni sukob sa rezimom.


Jos jedan faktor koji bi mogao spreciti Milosevicevu pobedu je stanje u samoj Srbiji. Zemlja je bankrotirala, nema ulja ni secera u radnjama, ni benzina na benzinskim pumpama. Patriotizam i nacionalizam, Milosevicevi jedini aduti, veoma su slabi u ovom trenutku.


Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Vojislav Kostunica, kandidat DOS-a za predsednicke izbore, ima znacajnu prednost nad Milosevicem.


Dok Milosevicevi izgledi slabe, raste drzavna represija. Policija svakodnevno hapsi clanove antirezimske organizacije "Otpor" i opozicione aktiviste koji postavljaju postere i dele izborni materijal.


Gorica Popovic i Nikola Djuricko, glumci koji su ucestvovali u kampanji DOS-a, proveli su nekoliko sati u policijskoj stanici u mestu Ub, blizu Beograda, u subotu 9.septembra.


Tog istog dana, policija je pretukla pet aktivista "Otpora" u Vladicinom Hanu, gradu na jugu Srbije. Policija je zaplenila kompjutere i propagandni materijal iz glavnog staba ove organizacije u Beogradu 4. septembra. U petak, 8. septembra policija je konfiskovala opremu u vlasnistvu nevladine organizacije za pracenje izbora CeSID.


Niko ne veruje da bi Milosevic predao vlast mirnim putem ukoliko bude porazen na izborima. Analiticari sumnjaju da ce Jugoslavija posle izbora 24. septembra imati dva predsednika.


Jedan od njih, Vojislav Kostunica, pobedice na izborima i biti priznat od strane Evrope i Sjedinjenih Drzava. Drugi ce biti Milosevic, koji nece priznati poraz i koji ce nastaviti da vlada kao da se nista nije dogodilo.


Milenko Vasovic je redovni dopisnik IWPR.