Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PODELJENE REAKCIJE NA KNJIGU DEL PONTEOVE

Iako su je u Zagrebu neki optužili za samoreklamerstvo, ostali su pozdravili njenu odluku da progovori.
By Enis Zebic
Hrvatsko izdanje autobiografije bivše tužiteljice za ratne zločine, Karle del Ponte (Carla Del Ponte), naišlo je ove sedmice u Zagrebu na podeljene reakcije.



Del Ponteova u knjizi Gospođa tužiteljica govori o vremenu kada je – od 1999. do januara ove godine – predvodila tim tužilaštva u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i kada su zbog direktnosti i beskompromisnosti na njen račun stizale i pohvale i kritike.



Knjiga na Balkanu izaziva žestoke reakcije još otkako je u aprilu objavljena na italijanskom, a mišljenja su se na sličan način razlikovala i na zagrebačkoj promociji, koja je održana 20. oktobra.



Del Ponteova se u svojim memoarima osvrće na osam godina koje je provela u Tribunalu.



Ona tvrdi da je „najteži period“ tokom njenog mandata bio onaj u kojem su žalbene sudije uspele da značajno smanje kaznu izrečenu bosanskom Hrvatu Tihomiru Blaškiću. Iako je Blaškić prvobitno bio osuđen na 45 godina zatvora za zločine nad bošnjačkim civilima, žalbeno veće mu je kaznu smanjilo na svega devet godina, odbacivši 16 od izvornih 19 tačaka optužnice.



Međutim, Del Ponteova nije izazvala simpatije Anta Nobila – Blaškićevog bivšeg branioca, koji je govorio na promociji.



„Mogu da kažem da je Del Ponteova ovu knjigu napisala da bi izmenila sliku o sebi i svom radu, da bi se opravdala [zbog toga što u nekim slučajevima nije uspela da obezbedi osude, dok u drugim one nisu bile dovoljno oštre]“, rekao je on za IWPR.



Bivša tužiteljka u svojoj knjizi kaže kako je neuspeh u sastavljanju optužnice protiv Blaškića posledica propusta hrvatskih vlasti, koje su po njenim rečima prikrivale dokumenta relevantna za ovaj slučaj. Takođe je okrivila i sudije u Haškom tribunalu, zbog toga što su odlučile da u dokaze uvrste pismene iskaze nekih svedoka, umesto da ih saslušaju pred sudom.



Međutim, Nobilo je ove sedmice odbacio tvrdnje Del Ponteove.



Okupljenoj zagrebačkoj publici Nobilo je rekao da su istražitelji Tribunala imali neograničeni pristup hrvatskim arhivama. Dodao je i da sudije nisu učinile ništa neobično time što su prihvatile pismene izjave nekih svedoka, jer se to dešavalo i u nekim drugim slučajevima pred istim sudom.



Svi učesnici promocije kazali su kako im je veoma žao zbog toga što se knjiga ne dotiče navoda po kojima su svetske sile opstruirale potragu za dvojicom optuženih osumnjičenika – bivšim liderom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem, i njegovim vojnim komandantom, Ratkom Mladićem.



Karadžić je uhapšen u julu ove godine, posle 13 godina provedenih u bekstvu, a Mladić je još uvek na slobodi.



„Stvari koje je trebalo reći nije mogla da kaže. Nije se usudila da to učini zbog današnje ravnoteže svetskih sila“, kazao je Ivan Zvonimir Čičak, moderator razgovora i bivši predsednik Hrvatskog Helsinškog odbora (HHO), nagovestivši da bi se Del Ponteova, ukoliko bi progovorila, našla u opasnosti.



„Većina tih političara i moćnih ljudi, pogotovo u službama bezbednosti, još uvek su na istim položajima, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i u čitavom svetu“, dodao je on.



Međutim, on je predvideo i da će ona ipak jednoga dana više otkriti: „Možemo samo da čekamo da jednom, možda, zaista nešto i kaže. Verujem da hoće . . .“



Među kritikama se moglo čuti i jedno pozitivno mišljenje o knjizi.



Bivša portparolka Del Ponteove, Florans Hartman (Florence Hartmann), koja je takođe govorila na promociji, kazala je kako bi nove informacije o sudu trebalo da uvek budu dobrodošle.



„Ono što je važnije od svih tračeva i apsurda, ako mi dozvolite, jeste sloboda kretanja i govora [u vezi sa radom suda]. Potrebno je da imamo više različitih perspektiva, jer ne moramo svi imati isto mišljenje o radu Tribunala“, rekla je Hartmanova, koja je vlastitu knjigu o radu suda objavila prošle godine.



„Mislim da je važno da ljudi [koji raspravljaju o sudu] imaju različite stavove i pribavljaju brojne podatke, kako bi moglo da se formira kompletnije, kompleksnije i objektivno mišljenje“, rekla je ona.



Enis Zebić je izveštač Radija Slobodna Evropa i saradnik IWPR-a iz Zagreba