Podeliti Kosovo na entitete kao Bosnu
Srpske vlasti predlazu resavanje kosovskog pitanja po ugledu na bosansko-hercegovacki model.
Podeliti Kosovo na entitete kao Bosnu
Srpske vlasti predlazu resavanje kosovskog pitanja po ugledu na bosansko-hercegovacki model.
Posle uspesnog resavanja krize na jugu Srbije, srpska vlada je postavila vice premijera Nebojsu Covica na mesto sefa drzavnog koordinacionog tima za Kosovo. Tim cinom je pokazala da podrzava njegov plan za resenje kosovskog pitanja, koji podrazumeva formrianje dva entiteta, po uzoru na Bosnu. Covicev plan, medjutim, izazvao je kritiku Albanaca i pomesane reakcije Srba sa Kosova.
Covic vazi za jednog od najagilnijih funkcionera unutar Demokratske opozicije Srbije (DOS). Bio je jedan od kljucnih organizatora zbacivanja rezima Slobodana Milosevica 5.oktobra 2000. godine, a po formiranju nove vlasti prihvatio se resavanja krize u Presevskoj dolini, na jugu Srbije.
Vise od godinu dana u tri opstine juzne Srbije, Presevu, Bujanovcu i Medvedji dolazilo je do sukoba izmedju srpskih snaga i albanskih pobunjenika iz redova UCKPBM. Tokom resavanja te krize Covic je uspostavio uspesnu saradnju sa medjunarodnim vojnim snagama na Kosovu i NATO i stekao visok rejting u srpskim, ali i zapadnim politickim krugovima.
Njegov plan predvidja stvaranje dva entiteta - srpski i albanski. Severni deo Kosova obuhvatio bi srpski, a centralni i juzni deo - albanski entitet. Covic u svom planu podvlaci da kreiranje entiteta ne znaci podelu te pokrajine, vec bi oba entiteta funkcionisala u okviru jedinstvenog Kosova pod kontrolom UN.
"U srpskom entitetu bi se nasla vecina spomenika kulture Srba, a u albanskom bi se stekla vecina albanske populacije. Srpski entitet bio bi pod zastitom jugoslovenske vojske i policije. Albanski entitet, koji bi imao i visok, najvisi stepen autonomije, ostao bi pod zastitom medjunarodnih snaga", izlozio je svoj plan Covic u toku medjunarodne konferencije o bezbednosti jugoistocne Evrope, odrzane u Beogradu sredinom maja.
Podrskom Covicevom planu srpska vlada i DOS resili su nedoumicu i inertnost koja je unutar nove srpske vlasti postojala po pitanju resavanja kosovskog pitanja od pada Milosevica.
Istovremeno, DOS je time sprecio srpsku opoziciju da svoju antivladinu kampanju gradi na tezi kako nove srpske vlasti ne vode racuna i nemaju ideju za resenje kosovskog pitanja.
U Srbiji u ovom trenutku postoje tri politicke opcije po pitanju buducnosti Kosova - jedna od njih, maksimalisticka opcija odbija svaku pomisao o podeli Kosova, druga je unutar DOS takozvana liberalno-nacionalna opcija koja je spremna da prihvati podelu, priznajuci realnost i zeleci da spase ako se nesto jos moze spasti ovom podelom. Treca je, uslovno receno kosmopolitska, koja je potpuno digla ruke, verujuci da je Kosovo izgubljeno u nepovrat.
Savremena liberalno-nacionalna opcija koju promovise DOS, podjednako uvazava svoje kulturno-istorijsko pravo, kao i albansko etnicko pravo. Njen osnovni princip je da se do trajnog resenja moze doci samo pomirenjem ova dva prava, putem dijaloga obeju strana, i odricanja od maksimalistickih zahteva obe strane, ma kako to bolno i dugotrajno bilo. U toj frakciji DOS osim Covica nalazi se i lider Demokratske stranke (DS) i srpski premijer Zoran Djindjic.
Stranka predsednika SRJ Vojislava Kostunica Demokratska stranka Srbije (DSS) takodje je podrzala imenovanje Covica za sefa tima za Kosovo, mada sa izvesnim rezervama. Sam Kostunica je u pocetku pokazivao rezervisanost prema Covicevoj ideji o resenju kosovskog pitanja, jer ovo postavljenje tumacio kao jos jedan napad Djindjica, svog rivala, da uzurpira federalne funkcije i stavi ih pod kontrolu. Naime, pitanje Kosova bilo je prethodno u rukama jugoslovenske, a ne srpske vlade.
Tako se visoki funkcioner DSS, i ujedno jedan od lidera kosovskih Srba, Marko Jaksic javno usprotivio postavljanju Covica na mesto sefa drzavnog koordinacionog tima za Kosovo. On je Covica u negativnom kontekstu nazvao covekom iza koga stoji NATO.
Ipak, finalna podrska Covicevom izboru pokazala je da je u DSS preovladala nacionalno liberalna opcija.
Covicev predlog izazvao je burne reakcije u srpskoj opoziciji. Prvo su ga optuzili stranke i lideri desne i leve orijentacije. Stranka srpskog jedinstva, koju je osnovao Zeljko Raznatovic Arkan, prva je ustala protiv bilo kakvog pominjanja podele Kosova i Metohije. To isto su rekli i radikali Vojislava Seselja, uz poznate kvalifikacije o "dosovskim izdajnicima i placenicima". Cuo se i glas Miloseviceve Socijalsiticke partije Srbije, SPS, koja tvrdi da se time anulira ono sto su oni tokom desetogodisnje vladavine tamo ucinili.
Partije kosovskih Srba pokazale su podeljenost po pitanju podrske novoimenovanom sefu koordinacionog tima za Kosovo. Frakcije Srba okupljene u Srpskom nacionalnim vecu (SNV) severnog Kosova oko Marka Jaksica pokazale su protivljene i prema naimenovanju Covica, i prema njegovom planu. Druga frakcija Srba sa severa Kosova koju predvodi Oliver Ivanovic ocenila je plan kao "zanimljiv". SNV centralnog Kosova koju predvodi vladika Artemije otvoreno je podrzala plan i pozdravila imenovanje Covica.
Kosovski Albanci reagovali su veoma negativno - u rasponu od stava da je rec o "nastavku ranijih nacionalisticki projekata vlasti u Beogradu", do toga da bi podela Kosova bila "uvod u novo krvoprolice u kojem ce ucestvovati i medjunarodna zajednica", kako je rekao Adem Demaci.
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, izrazila je proteklih meseci "kategoricno protivljenje" podeli Kosova. Ipak, taj stav UNMIK ne treba uzimati kao i definitvno odredjenje prema Covicevom planu, jer prve interpretacije tog plana bile su grubo predstavljene u javnosti kao bukvalna podela Kosova na dve zasebne teritorije.
Da medjunarodna zajednica poklanja veliku paznju novoj politickoj inicijativi iz Beograda potvrdila je poseta Covica i saveznog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica sedistu NATO u Briselu 18.jula ove godine. Tom prilikom Covic je pred najvisim zvanicnicma te organizacije izneo svoj plan i predlozio prve korake koji bi trebalo da doprinesu resavanju kosovskog pitanja.
"Mi smo za jedinstveno Kosovo, a ne za podelu Kosova. To, naravno, vazi i za Srbiji i za SRJ", rekao je u sedistu NATO Covic. On je dodao da su oni partneri NATO-a i Ujedinjenih nacija u nastojanju da se nadje resenje za Kosovo. Covic je objasnio da bi se ovo moglo postici malim koracima uz saradnju sa predstavnicima albanske zajednice.
Tom prilikom Covic je rekao da "nema iluzije da ce SRJ snagama bezbednosti uskoro biti dozvoljen povratak na Kosovo", naglasavajuci da je u ovom trenutku prioritet povratak raseljenog stanovnistva u pokrajinu.
Generalni sekretar NATO George Roberston podrzao je inicijativu za povratak srpskih izbeglica na Kosovo i Covicev stav da partije kosovskih Srba treba da ucestvuju na predstojecim izborima na Kosovu. On je, takodje, ocenio da se na Kosovu nisu stekli uslovi za povratak snaga bezbednosti Jugoslavije.
Lord Robertson je ocenio razgovore kao "veoma vazne, konstruktivne, veoma profesionalne i prekretnicu u odnosima izmedju NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije".
Svoj plan o preuredjenju Kosova Covic je zasnovao na ideji Branislava Krstica, zaboravljenog i u doba Milosevica ignorisanog naucnika. Iako ne pripada nijednoj politickoj opciji, u siroj srpskoj javnosti postao je poznat posle objavljivanja knjige "Kosovo pred sudom istorije".
Krstic je svojevremno kao clan Komiteta za svetsku bastinu UNESCO izvrsio popis i kategorizaciju srpskih i albanskih spomenika kulture na Kosovu. On se zalaze za usvajanje nesumnjivih kriterija: Srbi ne mogu smatrati svojim istorijskim teritorijama ona podrucja u kojima je jos 1921.godine bilo 90 odsto Albanaca, kao sto ni Albanci ne mogu pretendovati da im pripada citavo Kosovo.
Ideje o podeli Kosova prvi put su dospele u javnost pre tridesetak godina. Prva javna licnost u Srbiji koja je o tome pocela da govori bio je Dobrica Cosic, poznati knjizevnik i nekadasnji predsednik Jugoslavije.
U svojstvu visokog funkcionera Saveza komunista Srbije Cosic je 1968. godine izjavio da su na Kosovu moguca samo dva oblika drzavnosti, jugoslovenski i albanski koji se medjusobno iskljucuju. On je nakon ove izjave ostro osudjen od svojih partijskih drugova i iskljucen iz Saveza komunista i iz javnog politickog zivota.
Predlog o razgranicenju Dobrica Cosic izneo je ponovo 1998. godine u pismima upucenim francuskom predsedniku Siraku i ruskom premijeru Cernomirdinu. Cosic je predlozio da severni deo pokraije pripadne Srbima a juzni Albancima, a da Pristina postane distrikt.
Vesna Bjekic je redovni izvestac IWPR.
