Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Podela medju umerenim bosanskim politicarima

Ponovni izbor kontroverznog lidera SDP-a za predsednika stranke navelo je mnoge partijske aktiviste da formiraju novu frakciju.
By IWPR Balkans

Bosanska Socijaldemokratska partija, SDP, prakticno se podelila na dva krila posle katastrofalnih rezultata na oktobarskim izborima i neuspelog partijskog kongresa odrzanog proslog vikenda.


Ovakav razvoj dogadjaja ce znacajno uticati na uspostavljanju novih struktura vlasti na kantonalnom, entitetskom i drzavnom nivou. To bi takodje moglo imati dugorocan nepovoljan uticaj na situaciju na politickoj sceni u BiH.


Maratonsko kongresno zasedanje predstavnika SDP-a je razotkrilo ruzno nalicje bosanske politicke scene, jer su raspravu obelezile licne uvrede i medjusobne optuzbe stranackih zvanicnika. Malo je paznje posveceno ozbiljnoj analizi razloga zbog kojih je stranka imala tako slab ucinak na opstim izborima 5. oktobra.


Cim je postalo jasno da ce predsednik SDP-a Zlatko Lagumdzija dobiti jos jedan mandat, uprkos katastrofalnom porazu na izborima i sve ostrijim kritikama, izvesan broj visokih partijskih zvanicnika je napustio zasedanje i kasnije saopstio da ce formirati novi socijaldemokratski politicki pokret.


Ova grupa obuhvata nekoliko najistaknutijih politickih licnosti iz SDP-a tokom proteklih godina: predsednika Veca naroda gornjeg doma parlamenta Federacije, Seada Avdica; potpredsednika donjeg doma parlamenta Federacije i clana bosanskog predsednistva za vreme rata, Iva Komsica, i predsednika bosanskog parlamenta tokom rata, Mira Lazovica.


Kljucno je pitanje, na koje ce se odgovor dobiti u sledecih nekoliko dana i nedelja, za koju stranu ce se odluciti mnogi visi, regionalni i lokalni predstavnici SDP-a, poslanici i lokalni stranacki ogranci.


"Nas nisu porazili protivnici. Sami smo sebe porazili," rekao je jedan od delegata na partijskom kongresu.


To je mozda najbolji rezime agonije Socijaldemokratske partije, koja je privukla znatnu paznju javnosti sirom zemlje tokom prethodnih nekoliko meseci.


Stranku je osnovao1990. godine sarajevski profesor drustvenih nauka Nijaz Durakovic, koji je grupaciju tadasnjeg Saveza komunista transformisao u Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovine.


Sedam godina kasnije, Lagumdzija, mladi i popularni profesor informacionih tehnologija, koji je za vreme rata bio potpredsednik bosanske vlade, zamenio ga je na mestu predsednika stranke.


SDP se 1999. godine integrisao sa Unijom socijaldemokrata, UBSD, koju je predvodio popularni gradonacelnik Tuzle Selim Beslagic.


Posle toga je popularnost SDP-a postojano rasla medju Bosnjacima, ali i medju bosanskim Srbima i Hrvatima koji su bili umorni i razocarani vladavinom nacionalistickih stranaka u zemlji.


Uz neskrivenu ili precutnu podrsku medjunarodne zajednice, SDP je zabelezio tesnu, ali znacajnu pobedu na opstim izborima 2000. godine. Mada strankom dominiraju Bosnjaci, SDP je postala jedina politicka snaga koja se mogla pohvaliti znacajnom zastupljenoscu svih etnickih grupa u svojim redovima.


Stranka je dosla na vlast u Federaciji, ali i na drzavnom nivou stvarajuci Koaliciju za promene od jedanaest partija sto je mnoge zapadne i domace analiticare navelo da poveruju kako se time okoncala vladavina nacionalistickih snaga u zemlji.


Od 2000. godine, SDP je pokrenuo brojne kljucne ekonomske i drustvene reforme koje su ranije blokirali tvrdokorni nacionalisticki orijentisani politicari. Medjutim, ove reforme nisu dovele do pravih promena u bosanskom drustvu.


Neuspeh delimicno proistice iz prirode koalicije koju je cinio tako veliki broj stranaka da je donosenje odluka predstavljalo veoma ozbiljan problem. Pored toga, mnoge clanice koalicije su cesto sledile sopstvene privatne ili politicke interese zbog cega su prakticno delovale kao opozicija. To je usporavalo ili cak u potpunosti blokiralo sve aktivnosti koalicije.


Kako su se blizili parlamentarni izbori 2002. godine, medjustranacki odnosi unutar koalicije su se dodatno pogorsavali, te se koalicija fakticki raspala pre vise meseci.


Suoceni sa sve tezim ekonomskim i socijalnim problemima u zemlji, ostrijim kritikama kao i licnim i javnim napadima - koji su se cesto lansirali putem clanaka u pristrasnim medijima - SDP-u i Lagumdziji je pocelo da se izmice tle pod nogama.


Umesto da zbiju redove, stranacki lideri su se okrenuli medjusobnim sporenjima i sukobima u javnosti. U isto vreme, Lagumdzija - koga su vec kritikovali zbog egocentricnog i centralistickog upravljanja strankom - pokusao je da dodatno ucvrsti svoju vlast.


Usled toga je doslo do sukoba sa Durakovicem, koji je izazvao buru na politickoj sceni pojavljujuci se kao kandidat za rivalski Savez za Bosnu i Hercegovinu, SZBiH, neposredno uoci opstih izbora ove godine.


Zaokupljena bezobzirnim zakulisnim trvenjima, stranka je posvetila nedovoljnu paznju predizbornoj kampanji. Oslanjajuci se na ispraznu retoriku i jeftini publicitet kojim se prevashodno promovisao sam Lagumdzija i nekolicina visih partijskih zvanicnika, SDP nije uspeo da pridobije glasace.


Ishod je ponizavajuci poraz 5. oktobra - najveci izborni neuspeh u skorasnjoj politickoj istoriji Bosne i Hercegovine. Dve godine ranije, SDP je privukao glasove vise od 235.000 biraca, a ove godine samo 108.000.


Ovakav rezultat stvara utisak da se nacionalizam uspesno vratio na scenu, ali je to prevashodno posledica velikog broja apstinenata.


Bosnjacka Stranka demokratske akcije, SDA, je zapravo dobila tek nekoliko stotina vise glasova nego na prethodnim izborima. Druge dve nacionalisticke partije - Srpska demokratska stranka, SDS, i Hrvatska demokratska zajednica, HDZ - su izgubile oko 70.000 i 50.000 glasova.


Umesto da posluzi kao poziv na uzbunu, izborni poraz je oznacio pocetak sveopsteg rata unutar SDP-a. Durakovic je izbacen iz stranke zbog navodne izdaje, a znatan broj najistaknutijih clanova je optuzen za nacionalizam i korupciju.


Mada je nekoliko kljucnih lidera napustilo glavni odbor SDP-a i partijsko predsednistvo, Lagumdzija je odbio da se povuce sto je dovelo do nove salve vulgarnih optuzbi i protivoptuzbi u javnosti.


To je dostiglo kulminaciju na vanrednom partijskom kongresu odrzanom 23. i 24. novembra gde je Lagumdzija otisao toliko daleko da je optuzio svoje rivale, cak i medjunarodnu zajednicu, za izborni poraz.


"Cini se da je on [Lagumdzija] ulozio znatno vise napora u svoju kampanju za ponovni izbor za predsednika stranke nego sto je ulozio u partijsku kampanju uoci parlamentarnih izbora," napisao je Almir Sarenkapa u svom uvodniku za "Nezavisne novine".


Neki analiticari vec tvrde da je najveci gubitnik u citavoj zalosnoj epizodi upravo socijaldemokratska, umerena i nenacionalisticka politicka opcija u Bosni.


"SDP se vratio rigidnom komunizmu," komentarise jedan od disidenata, Ivo Komsic, u izjavi za list "Dnevni Avaz".


Sulejman Tihic, predsednik Stranke demokratske akcije, SDA, zlurado se nasladjivao nad sudbinom SDP-a. U izjavi za "Jutarnje novine", Tihic je rekao da je partijski kongres pokazao da je SDP stranka iz "starih komunistickih vremena. Takva partija ne dopusta razlicita gledista - moguce je samo jedno."


Janez Kovac je pseudonim novinara iz Sarajeva.