Pocetak pregovora u Presevu

Pise: Daniel Sunter iz Bujanovca

Nedelju dana nakon sto je sklopljeno primirje izmedju albanskih i srpskih

oruzanih snaga u juznoj Srbiji, srpske snage bezbednosti nalaze se u

Bujanovcu i okolini.

Uprkos tenzijama, ima nade da moze da dodje do sklapanja trajnog sporazuma.

Oruzanih incidenata i pored potpisanog primirja i dalje ima, a za krsenje

prekida vatre medjusobno se optuzuju obe strane. Pregovori albanske

delegacije i predstavnika SRJ o mirnom resenju krize gotovo da nemaju

uticaja na zaracene strane koje cvrsto drze svoje pozicije na linijama

razdvajanja.

Analiticari se slazu da se sustinski predlozi srpske i albanske strane za

resavanje krize na jugu Srbije poklapaju, zbog cega se u Beogradu s

optimizmom gleda na predstojece pregovore. "Dobro razumemo zahteve lokalnih

Albanaca i ja sam optimista", rekao je jedan zvanicnik koordinacionog tima

SRJ.

Krugovi bliski koordinacionom timu naglasavaju da ce Beograd Albancima na

jugu Srbije ponuditi "sva prava, osim mogucnosti za specijalni status i

otcepljenje".

"Nadamo se da su njihove namere iskrene, jer ukoliko iza dogadjaja na jugu

Srbije i u Makedoniji stoji zelja za promenom granica, kriza na Balkanu nema

izgleda da bude resena", zakljucio je ovaj zvanicnik.

Pregovaraci koordinacionog tima zahtevaju da se vrate Srbi koji su

kidnapovani u sigurnosnoj zoni, kao i da se smanji broj gerilaca

Oslobodilacke vojske Preseva Medvedje i Bujanovca, OVPMB, u albanskoj

delegaciji.

"Ipak mislim da cemo naci neko prihvatljivo resenje i da ce pregovori poceti

na vreme", dodao je jedan jugoslovenski zvanicnik.

Jedan od staresina elitne jedinice srpske policije u selu Lucane na liniji

razdvajanja izjavio je za IWPR da se njegova strana strogo pridrzava

dogovora o prekidu vatre, dodajuci da su provokacije naorzuanih Albanaca

"samo sporadicne".

"Vidite, primirje je potpisano, a oni kopaju nove rovove i dovlace

pojacanja. To nije dobar znak", dodao je taj oficir policije pokazujuci nam

u pravcu polozaja albanskih naoruzanih grupa, koje pod svojom kontrolom drze

polovinu tog sela.

U opstini Bujanovac skonsentrisan je najveci deo albanskog stanovnistva u

tom regionu, kao i u susednim selima Lucane i Veliki Trnovac. Vise od

trideset ljudi je izgubilo zivote u toku prosle godine, u sukobu izmedju

OVPMB i srpske policije.

I pored napete situacije, kroz liniju razdvajanja u oba pravca, uz kontrolu

na punktovima nesmetano prolaze automobili i kamioni, uglavnom lokalnih

Albanaca koji zive u zoni bezbednosti i koji odlaze ili se vracaju iz posete

svojim rodjacima na Kosovu.

U samom gradu Bujanovcu nalazi se sediste koordinacionog tela vlade Srbije i

SRJ koje vodi potpredsednik vlade Srbije, Nebojsa Covic. Iako u samom gradu

vlada potpuni mir, zbog blizine krizne zone u Bujanovcu gotovo na svakoj

vaznijoj saobracajnici stoje naoruzani pripadnici Vojske Jugoslavije, VJ,

ili srpske policije. Gradskim ulicama stalno prolaze terenska vozila i

kamioni krcati policajcima ili vojnicima.

U vecernjim casovima, iako nije na snazi policijski cas, na ulicama

stanovnika gotovo i da nema, a na vecini prozora spustaju se roletne.

Kako IWPR saznaje u razgovoru sa srpskim stanovnistvom velike nade se polazu

u plan srpske vlade za mirno resenje krize na jugu Srbije.

"Covic nas uverava da sve moze da se resi mirnim putem, kao i da Beograd

nije zaboravio nas na jugu Srbije. Nadam se da je tako.", kaze Marija

Kovacevic iz Bujanovca. "Mnogo smo mirniji otkada je uz nas ovde policija i

vojska. Ne znam kako bi bilo kada bi oni otisli", zabrinuto dodaje ona.

Iako je sloboda kretanja svih stanovnika u opstini i gradu Bujanovcu

neogranicena, u Kosovskoj ulici, u zapadnom delu grada, u kome zive pretezno

Albanci, Srbi gotovo i da ne prolaze. Prema statistikama iz 1991.godine, ta

opstina brojala je oko 49.000 stanovnika od cega su 60 odsto etnicki

Albanci.

"Nekada je u Kosovskoj ulici bila uvek guzva. Srbi su rado kupovali u nasim

radnjama, sedeli sa nama u kaficima, pricali. Danas toga vise nema.

Izmedju dva naroda vlada veliko nepoverenje. Iako se posle politickih

promena u Beogradu situacija popravila, treba napraviti konacni dogovor",

rekao nam je jedan prolaznik Albanac, koji nije zeleo da se predstavi.

Sredovecni trgovac Shenoll Aliu izjavio je za IWPR: "Najvise je kriv

Slobodan Milosevic. Za vreme njegove vladavine mi smo bili ugnjetavani i

ponizavani u svakom smislu. Za nase ljude nije bilo mesta u lokalnoj

administraciji, finansijska policija se trudila da po svaku cenu pronadje

bilo kakve neregularnosti u radu nasih mnogobrojnih privatnih preduzetnika,

kako bi ih kaznila ili im zatvorila firme i radnje".

Posebno tesko, prema recima naseg sagovornika, bilo je kada je pocela NATO

kampanja protiv SRJ, kada su svoje sugradjane Albance mnogi lokalni Srbi

optuzivali da su oni krivi za bombardovanje.

"U fabrici namestaja "Simpo" u Bujanovcu radilo je i nas 48 Albanaca. Na

dan kada je pocelo bombardovanje mi smo, bez ikakvog objasnjenja izgubili

posao. Rekli su nam da ce nas vratiti na posao kada se rat zavrsi. Prosle su

od tada dve godine, ali to se nije desilo. Tuzili smo zbog toga "Simpo" i

sudu, ali ta kompanija ignorise i sud ne pojavljuje se na sudjenju".

Prema recima Qenana Xhelilia Albanci sa juga Srbije ne zele da se otcepe,

vec od srpskih vlasti traze da im garantuju i ispostuju sva ljudska i

gradjanska prava. Jedan od zahteva koji su nam naveli je i demilitarizacija

podrucja i formiranje lokalne policije sa mesovitim nacionalnim sastavom.

Najveci broj nasih sagovornika u Kosovskoj ulici pozitivno je ocenio plan

potpredsednika srpske vlade Nebojse Covica o mirnom resenju krize, u kome je

Beograd najavio vracanje svih ljudskih i gradjanskih prava lokalnim

Albancima i ulaganja u infrastrukturu.

Lokalno albansko stanovnistvo na krizu u Makedoniji ne gleda kao deo

globalnog problema zajedno sa krizom na jugu Srbije.

"Nas narod u Makedoniji ima svoje probleme, ali te probleme oni treba da

rese u razgovorima sa vladom u Skoplju. To nema veze sa jugom Srbije.

Trenutna situacija u Makedoniji nece uticati na razvoj situacije ovde na

jugu Srbije", rekao je Qenan Xhelili.

Ipak, to misljenje ne dele predstavnici koordinacionog tela vlade Srbije i

SRJ. Kako je rekao izvor blizak vrhu tela, postoji strepnja da bi

razbuktavanje krize u Makedoniji moglo da pogorsa krhko primirje na jugu

Srbije i jaca pozicije ekstremista koji se zalazu za otcepljenje juznih

srpskih opstina.

Problem u mirovnom procesu stvaraju i ekstremne frakcije u drzavnom

rukovodstvu zaostale iz bivseg srpskog rezima. Taj problem, prema recima

naseg izvora, posebno je izrazen u vojnom vrhu VJ, zbog cega je sef

koordinacionog tima SRJ preuzeo kontrolu i upravljanje nad svim snagama

bezbednosti na jugu Srbije.

"Desavalo se ranije zbog neodgovornosti vojnog vrha da na albanske

provokacije lakim oruzjem vojska uzvrati pucanjem iz tenkova", rekao nam je

taj izvor.

"Desavalo se i da neki generali slobodno tumace i politicki komentarisu

razvoj mirnovnog procesa na jugu Srbije. Time ugrozavaju sve ono sto smo mi

postigli u pregovarackom procesu. Ako to ne shvataju, oni ne bi trebalo da

ostanu na funkcijama na kojima se i dalje nalaze", dodao je ovaj izvor.

Daniel Sunter je redovni dopisnik IWPR.