Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pocetak pregovora u Presevu

Jugoslovenski pregovaraci odbacili regionalnu autonomiju tokom mirovnih
By Daniel Sunter

Pise: Daniel Sunter iz Bujanovca


Nedelju dana nakon sto je sklopljeno primirje izmedju albanskih i srpskih


oruzanih snaga u juznoj Srbiji, srpske snage bezbednosti nalaze se u


Bujanovcu i okolini.


Uprkos tenzijama, ima nade da moze da dodje do sklapanja trajnog sporazuma.


Oruzanih incidenata i pored potpisanog primirja i dalje ima, a za krsenje


prekida vatre medjusobno se optuzuju obe strane. Pregovori albanske


delegacije i predstavnika SRJ o mirnom resenju krize gotovo da nemaju


uticaja na zaracene strane koje cvrsto drze svoje pozicije na linijama


razdvajanja.


Analiticari se slazu da se sustinski predlozi srpske i albanske strane za


resavanje krize na jugu Srbije poklapaju, zbog cega se u Beogradu s


optimizmom gleda na predstojece pregovore. "Dobro razumemo zahteve lokalnih


Albanaca i ja sam optimista", rekao je jedan zvanicnik koordinacionog tima


SRJ.


Krugovi bliski koordinacionom timu naglasavaju da ce Beograd Albancima na


jugu Srbije ponuditi "sva prava, osim mogucnosti za specijalni status i


otcepljenje".


"Nadamo se da su njihove namere iskrene, jer ukoliko iza dogadjaja na jugu


Srbije i u Makedoniji stoji zelja za promenom granica, kriza na Balkanu nema


izgleda da bude resena", zakljucio je ovaj zvanicnik.


Pregovaraci koordinacionog tima zahtevaju da se vrate Srbi koji su


kidnapovani u sigurnosnoj zoni, kao i da se smanji broj gerilaca


Oslobodilacke vojske Preseva Medvedje i Bujanovca, OVPMB, u albanskoj


delegaciji.


"Ipak mislim da cemo naci neko prihvatljivo resenje i da ce pregovori poceti


na vreme", dodao je jedan jugoslovenski zvanicnik.


Jedan od staresina elitne jedinice srpske policije u selu Lucane na liniji


razdvajanja izjavio je za IWPR da se njegova strana strogo pridrzava


dogovora o prekidu vatre, dodajuci da su provokacije naorzuanih Albanaca


"samo sporadicne".


"Vidite, primirje je potpisano, a oni kopaju nove rovove i dovlace


pojacanja. To nije dobar znak", dodao je taj oficir policije pokazujuci nam


u pravcu polozaja albanskih naoruzanih grupa, koje pod svojom kontrolom drze


polovinu tog sela.


U opstini Bujanovac skonsentrisan je najveci deo albanskog stanovnistva u


tom regionu, kao i u susednim selima Lucane i Veliki Trnovac. Vise od


trideset ljudi je izgubilo zivote u toku prosle godine, u sukobu izmedju


OVPMB i srpske policije.


I pored napete situacije, kroz liniju razdvajanja u oba pravca, uz kontrolu


na punktovima nesmetano prolaze automobili i kamioni, uglavnom lokalnih


Albanaca koji zive u zoni bezbednosti i koji odlaze ili se vracaju iz posete


svojim rodjacima na Kosovu.


U samom gradu Bujanovcu nalazi se sediste koordinacionog tela vlade Srbije i


SRJ koje vodi potpredsednik vlade Srbije, Nebojsa Covic. Iako u samom gradu


vlada potpuni mir, zbog blizine krizne zone u Bujanovcu gotovo na svakoj


vaznijoj saobracajnici stoje naoruzani pripadnici Vojske Jugoslavije, VJ,


ili srpske policije. Gradskim ulicama stalno prolaze terenska vozila i


kamioni krcati policajcima ili vojnicima.


U vecernjim casovima, iako nije na snazi policijski cas, na ulicama


stanovnika gotovo i da nema, a na vecini prozora spustaju se roletne.


Kako IWPR saznaje u razgovoru sa srpskim stanovnistvom velike nade se polazu


u plan srpske vlade za mirno resenje krize na jugu Srbije.


"Covic nas uverava da sve moze da se resi mirnim putem, kao i da Beograd


nije zaboravio nas na jugu Srbije. Nadam se da je tako.", kaze Marija


Kovacevic iz Bujanovca. "Mnogo smo mirniji otkada je uz nas ovde policija i


vojska. Ne znam kako bi bilo kada bi oni otisli", zabrinuto dodaje ona.


Iako je sloboda kretanja svih stanovnika u opstini i gradu Bujanovcu


neogranicena, u Kosovskoj ulici, u zapadnom delu grada, u kome zive pretezno


Albanci, Srbi gotovo i da ne prolaze. Prema statistikama iz 1991.godine, ta


opstina brojala je oko 49.000 stanovnika od cega su 60 odsto etnicki


Albanci.


"Nekada je u Kosovskoj ulici bila uvek guzva. Srbi su rado kupovali u nasim


radnjama, sedeli sa nama u kaficima, pricali. Danas toga vise nema.


Izmedju dva naroda vlada veliko nepoverenje. Iako se posle politickih


promena u Beogradu situacija popravila, treba napraviti konacni dogovor",


rekao nam je jedan prolaznik Albanac, koji nije zeleo da se predstavi.


Sredovecni trgovac Shenoll Aliu izjavio je za IWPR: "Najvise je kriv


Slobodan Milosevic. Za vreme njegove vladavine mi smo bili ugnjetavani i


ponizavani u svakom smislu. Za nase ljude nije bilo mesta u lokalnoj


administraciji, finansijska policija se trudila da po svaku cenu pronadje


bilo kakve neregularnosti u radu nasih mnogobrojnih privatnih preduzetnika,


kako bi ih kaznila ili im zatvorila firme i radnje".


Posebno tesko, prema recima naseg sagovornika, bilo je kada je pocela NATO


kampanja protiv SRJ, kada su svoje sugradjane Albance mnogi lokalni Srbi


optuzivali da su oni krivi za bombardovanje.


"U fabrici namestaja "Simpo" u Bujanovcu radilo je i nas 48 Albanaca. Na


dan kada je pocelo bombardovanje mi smo, bez ikakvog objasnjenja izgubili


posao. Rekli su nam da ce nas vratiti na posao kada se rat zavrsi. Prosle su


od tada dve godine, ali to se nije desilo. Tuzili smo zbog toga "Simpo" i


sudu, ali ta kompanija ignorise i sud ne pojavljuje se na sudjenju".


Prema recima Qenana Xhelilia Albanci sa juga Srbije ne zele da se otcepe,


vec od srpskih vlasti traze da im garantuju i ispostuju sva ljudska i


gradjanska prava. Jedan od zahteva koji su nam naveli je i demilitarizacija


podrucja i formiranje lokalne policije sa mesovitim nacionalnim sastavom.


Najveci broj nasih sagovornika u Kosovskoj ulici pozitivno je ocenio plan


potpredsednika srpske vlade Nebojse Covica o mirnom resenju krize, u kome je


Beograd najavio vracanje svih ljudskih i gradjanskih prava lokalnim


Albancima i ulaganja u infrastrukturu.


Lokalno albansko stanovnistvo na krizu u Makedoniji ne gleda kao deo


globalnog problema zajedno sa krizom na jugu Srbije.


"Nas narod u Makedoniji ima svoje probleme, ali te probleme oni treba da


rese u razgovorima sa vladom u Skoplju. To nema veze sa jugom Srbije.


Trenutna situacija u Makedoniji nece uticati na razvoj situacije ovde na


jugu Srbije", rekao je Qenan Xhelili.


Ipak, to misljenje ne dele predstavnici koordinacionog tela vlade Srbije i


SRJ. Kako je rekao izvor blizak vrhu tela, postoji strepnja da bi


razbuktavanje krize u Makedoniji moglo da pogorsa krhko primirje na jugu


Srbije i jaca pozicije ekstremista koji se zalazu za otcepljenje juznih


srpskih opstina.


Problem u mirovnom procesu stvaraju i ekstremne frakcije u drzavnom


rukovodstvu zaostale iz bivseg srpskog rezima. Taj problem, prema recima


naseg izvora, posebno je izrazen u vojnom vrhu VJ, zbog cega je sef


koordinacionog tima SRJ preuzeo kontrolu i upravljanje nad svim snagama


bezbednosti na jugu Srbije.


"Desavalo se ranije zbog neodgovornosti vojnog vrha da na albanske


provokacije lakim oruzjem vojska uzvrati pucanjem iz tenkova", rekao nam je


taj izvor.


"Desavalo se i da neki generali slobodno tumace i politicki komentarisu


razvoj mirnovnog procesa na jugu Srbije. Time ugrozavaju sve ono sto smo mi


postigli u pregovarackom procesu. Ako to ne shvataju, oni ne bi trebalo da


ostanu na funkcijama na kojima se i dalje nalaze", dodao je ovaj izvor.


Daniel Sunter je redovni dopisnik IWPR.