Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pobednicki Tim?

Bivsi komunista Ivica Racan i umereni hrvatski nacionalista Drazen Budisa su udruzili snage kako bi pobedili vladajucu HDZ na parlamentarnim izborima koji bi trebalo da se odrze u Hrvatskoj najkasnije do januara sledece godine.
By Drago Hedl

Da su parlamentarni izbori u Hrvatskoj odrzani sredinom avgusta, koalicija Socijal-demokratske stranke (SDP) i Hrvatske socijalno-liberalne partije (HSLS) bi najverovatnije pobedila, i tako okoncala gotovo desetogodisnju vladavinu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).


Prema navodima zagrebackog dnevnika Jutarnji List - koji svake nedelje objavljuje rezultate javnog mnjenja - koalicija SDP-HSLS bi najverovatnije dobila 31,8 odsto glasova. To je preko deset odsto vise od broja glasova za vladajucu HDZ hrvatskog predsednka Franje Tudjmana, koja bi dobila oko 20,3 odsto. Takvi rezultati bi predstavljali uvod u najvece promene u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici koja je nezavisna od 1992. godine.


Parlamentarni izbori u Hrvatskoj bi trebalo da se odrze najkasnije do januara sledece godine, iako jos uvek nije odredjen tacan datum. Raspisivanje izbora je prerogativ predsednika i Tudjman najverovatnije ceka trenutak koji je najbolji za HDZ. Nevolja je u tome da kako izgleda nijedan trenutak nije povoljan za vladajucu partiju.


Koalicija SDP-HSLS, koja trenutno vodi u istrazivanjima javnog mnjenja, je formirana ovog meseca, 6. avgusta, u Splitu. Ovaj cin je izazvao iznenadjenje i zbunjenost medju ostalim strankama hrvatske opozicije. Do sada je sest najznacajnih opozicionih stranaka - SDP i HSLS kao i Hrvatska narodna stranka (HNS), Hrvatska seljacka stranka (HSS), Liberalna stranka (LS) i Istarska demokratska stranka (IDS) cinilo jedan opozicioni blok.


Dubinskim istrazivanjem javnog mnjenja koji je sproveo Medjunarodni republicki institut sa sedistem u Vasingtonu krajem prosle i pocetkom ove godina doslo se do saznanja da bi sestoclana koalicija pobedila na parlamentarnim izborima sa blizu 50 odsto glasova.


Medjutim, kako se dan izbora blizi, razlike medju koalicionim partnerima su sve ociglednije, a ono sto bi trebalo da budu interne rasprave se cesto pretvaraju u javne svadje. Time su naruseni izgledi sestoclane koalicije na izborima.


Kao posledica ovoga je da su se Ivica Racan, poslednji komunisticki vodja Hrvatske, iz SDP-a, i Drazen Budisa, bivsi disident, iz HSLS-a odlucili da se odvoje i formiraju svoju dvoclanu koaliciju. Ali, obojica su odmah objasnili da njihova koalicija ne iskljucuje dogovore na lokalnom nivou sa ostalim opozicionim strankama u vecim izbornim jedinicama.


Iako kriticari ovog novog saveza, pogotovo bivsi koalicioni partneri, strahuju da ovaj unilateralni potez od strane SDP-HSLS predstavlja podelu opozicije, koja bi mogla da unisti njihove sanse da porazi HDZ, rezultati javnog mnjenja upucuju na suprotan zakljucak.


Nema sumnje da savezu izmedju SDP-a i HSLS-a nepopularnost vladajuce stranke donosi koristi, koja, je otkako je zadobila nezavisnost za Hrvatsku, predsedavala nad stalnim ekonomskim padom i sve vise gubila kontakt sa narodom. Stoga, se mnogi u Hrvatskoj sada sa nostalgijom prisecaju poslednjih godina bivseg sistema, godina Racanovog "liberalnog komunizma."


Tokom 1990. godine, posle pada Berlinskog zida 1989. godine i raspada Saveza Komunista Jugoslavije, SDP je vaskrsla. Odbacila je sve tragove marksizma i lenjinizma i stvorila partiju po uzoru na moderne evropske socijalisticke partije, koje nude relativni ekonomski prosperitet, sigurnost zaposlenja i socijalnu pravdu.


Ovo se uveliko razlikuje od skandala koji su sada odlika politickog zivota u Hrvatskoj, kao i mnogih finansijskih skandala tokom proteklih godina i drskosti s kojom su se visi zvanicinici HDZ-a obogatili na racun drzave. Ono sto situaciju cini jos gorom je da je oko 20 odsto stanovnistva u Hrvatskoj trenutno bez posla.


Racanova licna popularnost je u porastu poslednjih nekoliko godina, a na osnovu istrazivanja javnog mnjenja, njegova partija bi sama dobila vise glasova od Tudjmanove HDZ. Ipak, uprkos ovome, Racan je racunao da bi mu bio potreban partner kako bi bio siguran da ce pobediti vladajucu stranku.


U ocekivanju da ce HDZ pokrenuti prljavu kampanju i iskoristiti medije pod drzavnom kontrolom da okalja njegov ugled zbog komunisticke proslosti, Racan je trazio koalicionog partera koji ima besprekoran ugled nacionaliste. Otuda i savez sa Budisom, posto je Budisa bio vodja studenata za vreme Hrvatskog proleca 1971. godine koji posle toga zatvoren zbog nacionalizma u periodu komunizma.


Dan glasanja je sve blize, ali jos uvek nije jasno koji izborni sistem ce biti primenjen i da li ce biti kontrole nad drzavnom televizijom i ostalim medijima u Hrvatskoj. Medjutim, jasno je da vise zvanicnike HDZ brinu izbori. Oni su poceli da optuzuju jedni druzge za odgovornost za sve vecu medjunarodnu izolaciju Hrvatske, siromastvo i lose perspektive zemlje.


HDZ je u panici najavio smanjenje poreza. Medjutim, posto drzava nema novca da finansira ovu meru, mnogi analiticari strahuju da bi ovim potezom HDZ prakticno otezala nastojanja mogucih naslednika da ozive ekonomiju.


Jos jedan problem u slucaju pobede opozicije ce predstavljati ustav. Ukoliko opozicija ne dobije dvotrecinsku vecinu, onda bi njihova pobeda mogla biti gorka, jer je disproporcionalna moc skoncentrisana u kancelariji predsednika, a da bi se ona smanjila potrebna je dvotrecinska parlamentarna vecina.


Tudjman ima mandat do 2002. godine i, prakticno je u stanju da vladavinu opozicije ucini nemogucom.


Drago Hedl je urednik unutrasnje rubrike rijeckog dnevnika Novi List i redovni dopisnik IWPR-a.