Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pobeda Purvanova Uznemirila Bugare

Pobeda bivseg komuniste na predsednickim izborima mogla bi ugroziti sanse Bugarske za clanstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.
By IWPR Balkans

Cudno partnerstvo bivseg kralja i jednog bivseg komuniste moglo bi Bugarskoj doneti prilicno neizvesnu buducnost. Neki veruju da bi to moglo ugroziti napore Sofije da se prikljuci Evropskoj uniji i NATO-u i dovesti do ponovnog budjenja bugarskog nacionalizma.


Na predsednickim izborima odrzanim 18. novembra, Georgi Purvanov, bivsi lider Komunisticke partije Bugarske, zamenio je na mestu predsednika reformistu Petra Stojanova. Mada sef drzave u Bugarskoj ima mala politicka ovlascenja, analiticari veruju da ce Purvanov pronaci nacin da bitnije utice na politiku bivseg kralja Simeona koji je na junskim izborima postao bugarski premijer.


Za Purvanova se glasalo iz protesta, jer postkomunisticke vlasti nisu imale uspeha u resavanju problema korupcije i siromastva.


Ali, zasto bi on predstavljao pretnju demokratskom poretku ako se njegova uloga fakticki svodi na odobravanje premijerovih odluka?


Kriticari veruju da Purvanov nije bio sasvim iskren kada je izjavio da je odbacio svoje stare komunisticke navike. Mada Socijalisticka partija Bugarske, BSP, koju Purvanov predvodi, tvrdi da se iz osnova reformisala, ipak se nije jasno distancirala od svoje prethodnice - Komunisticke partije Bugarske.


Medjunarodne organizacije levicarskih stranaka odbile su da priznaju BSP kao socijaldemokratsku partiju. Zanimljivo je da je jedan od prvih koji su Purvanovu cestitali izbornu pobedu bio bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic.


Zapadne diplomate u Sofiji s paznjom ocekuju prve politicke poteze novog predsednika prema NATO-u i Evropskoj uniji. Uprkos cvrstim obecanjima da ce clanstvo u obe organizacije ostati sastavni deo njegovog politickog programa, od predsednika se ne ocekuje da ce uistinu raditi na ostvarenju ovih ciljeva.


Njegovi skorasnji potezi na politickoj sceni ne pruzaju nikakvu utehu reformistima. Istoricar po obrazovanju, Purvanov je bio potpredsednik u vladi premijera Zana Videnova. Ova vlada je pala posle protestnih skupova u Sofiji 1997. godine.


Posle toga je predvodio BSP u opoziciji. Tokom rata na Kosovu 1999., Purvanov i njegova stranka su osudili "NATO agresiju" na Jugoslaviju i otvoreno su podrzali Milosevicevu politiku.


NATO je jasno stavio do znanja da bi Bugarska trebalo da nastavi sa svojom politikom podrske mirovnim inicijativama na Balkanu, a pogotovo u Makedoniji. Na predsednickom samitu kandidata za prijem u NATO odrzanog u Sofiji u oktobru mesecu, generalni sekretar Severnoatlantskog vojnog saveza Dzordz Robertson je izjavio da ne bi trebalo odstupati od takve politike.


Dodatni razlog za zabrinutost je pratilac Georgi Purvanova na izbornoj listi - general Angel Marin, bivsi komandant raketnih jedinica bugarske armije. Njega je, kao ljutog protivnika priblizavanja Bugarske NATO-u, pre tri godine razresio duznosti tadasnji predsednik Stojanov zbog odbijanja da podrzi reforme.


Druga nepovoljna posledica pobede Georgi Purvanova na izborima mogla bi biti ponovno budjenje bugarskog nacionalizma.


Pretezno turski Pokret za prava i slobode, DPS, mladji partner u Simeonovoj vladajucoj koaliciji, podrzao je predsednika tokom predizborne kampanje.


Iznenadjujuce je da je lider DPS-a Ahmed Dogan pozvao svoje pristalice da glasaju za Purvanova umesto za Stojanova, koga je podrzavao Simeon. Do toga je doslo, kako kazu eksperti, zbog dugotrajne zavade izmedju DPS-a i politickih saveznika Petra Stojanova.


Mnogi smatraju da DPS ima nesrazmerno veliku politicku moc u zemlji. Mada etnicki Turci cine oko 10 odsto ukupnog stanovnistva Bugarske, pri cemu su u parlamentu zastupljeni sa nesto vise od 7 odsto, njihova stranka je bila kljuc za ravnotezu politicke moci u zemlji jos od 1989. DPS je neke vlade rusio, a druge dovodio na vlast.


Nacionalisti se uzasavaju cinjenice da Turci imaju odlucujuci uticaj na politicku scenu u zemlji. Posmatraci takodje primecuju da bi se lako moglo desiti da se pojavi harizmaticna autoritarna licnost u kampanji uperenoj protiv Turaka i Roma. Malo je verovatno da ce iz redova Saveza demokratskih snaga, koje predvodi Stojanov, ili pokreta bivseg kralja i sadasnjeg premijera Simeona pojaviti takva licnost, ali Bugarska, ipak, ne oskudeva u ekstremnim svojeglavim politicarima koji samo cekaju priliku da obecaju "spas naciji".


Anthony Georgieff je nezavisni novinar.