Platforma za raspravu o posleratnoj pravdi na Balkanu
Multimedijalna aktivnost IWPR-a u regionu ima za cilj da se društvo potakne na suočavanje sa nasleđem sukoba iz devedesetih.
Platforma za raspravu o posleratnoj pravdi na Balkanu
Multimedijalna aktivnost IWPR-a u regionu ima za cilj da se društvo potakne na suočavanje sa nasleđem sukoba iz devedesetih.
Piše: Ekipa novinara IWPR-a (TU br. 703, 26. jul 2011.)
Od zvaničnog završetka ratova na Zapadnom Balkanu proteklo je 15 godina, ali IWPR ipak nastavlja da produkuje različite vrste izveštaja – štampane, radijske i televizijske – u kojima se naglašava važnost pitanja tranzicione pravde, kako u čitavom regionu, tako i u samom Tribunalu u Hagu.
IWPR je rad Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) počeo da prati 1996. godine – objavljujući izveštaje iz sudnice, autorske tekstove i iscrpne analitičke članke. A 2007. godine IWPR je, u saradnji sa Radijom Slobodna Evropa (RSE), pokrenuo i radijski program pod nazivom Pred licem pravde.
„Kada smo počeli da ga emitujemo, naš program je na području bivše Jugoslavije pratilo oko milion ljudi“, kaže Merdijana Sadović, urednica IWPR-ovog programa za Balkan.
„Danas taj broj iznosi preko dva miliona. Pred licem pravde se emituje na preko 100 radio-stanica širom regiona i nastavlja da dobija pohvale zbog nepristrasnog i profesionalnog pristupa osetljivim pitanjima kao što su ratni zločini i tranziciona pravda.“
Uspeh projekta Pred licem pravde bio je povod da se program proširi i na televiziju, tako da je tokom 2010. godine IWPR realizovao nekoliko dokumentaraca o tranzicionoj pravdi, koji su emitovale televizijska stanica RSE (TV Liberty), bosanska državna televizija i još 30 lokalnih televizijskih stanica širom Bosne i Hercegovine.
Ovoga leta, IWPR će započeti rad na još 20 video-dokumentaraca o tranzicionoj pravdi i ljudskim pravima, koji će biti emitovani širom BiH.
Odabrani izveštaji će biti prikazani i u 20 škola u BiH i Srbiji, nakon čega će uslediti i razgovori o tim temama.
Osim ovih aktivnosti, IWPR je tokom 2010. započeo i program obuke u oblasti multimedijalnog novinarstva za 15 mladih izveštača iz BiH i one zainteresovane novinare koji žele da se specijalizuju za izveštavanje o problemima tranzicione pravde. Ovaj projekat, pod nazivom Priče o tranziciji, trajaće do novembra, a realizuje se u saradnji sa IWPR-ovim lokalnim partnerima.
Kao urednica ovog programa, Sadovićeva kaže kako obučavanje mladih novinara da izveštavaju u skladu sa visokim profesionalnim standardima predstavlja izuzetno dragoceno iskustvo.
„Kada vidite kako nakon obuke oni nastavljaju da poštuju te standarde u medijima u kojima rade, osećate veliko zadovoljstvo, jer to znači da smo svoj posao dobro uradili“, kaže ona.
Međutim, IWPR je oduvek nastojao da, u sklopu svojih redovnih aktivnosti, obučava lokalne novinare.
Među obučene novinare spada i Velma Šarić iz Sarajeva, koja počev od 2008. za IWPR izveštava sa suđenja i piše o temama koje su sa time povezane.
Ona kaže da joj je to iskustvo pomoglo da stekne „mnogo dublji i objektivniji uvid u onaj deo nedavne istorije koji je oblikovao ne samo društvo u kojem živim i radim, nego i moj lični život“.
„Izveštavanje iz suda mi je pogotovo pomoglo da postanem još objektivnija, u smislu da sam naučila da odvojim činjenice od emocija, pošto sam se, prateći suđenja, izvežbala u nekoj vrsti ’pogleda izvana’“, kaže Šarićeva. „Mislim da je to što sam videla svakoga pojedinačno i objektivno – kako počinitelje, tako i žrtve – najviše doprinelo mom ličnom, unutrašnjem pomirenju, i to je deo onoga što sam dobila pišući o suđenjima u MKSJ-u.“
Aleksandar Roknić iz Beograda, obučeni novinar IWPR-a koji već više godina objavljuje tekstove za ovu organizaciju, kaže da mu je to iskustvo pružilo priliku da „razgovara sa žrtvama ratnih zločina iz čitave bivše Jugoslavije, i da oseti i vidi njihovo viđenje sukoba“.
„U člancima koje pišem za IWPR, pokušavam da uđem što dublje u probleme bivše Jugoslavije, i da se suočim sa ratnim zločinima iz prošlosti“, rekao je on.
Ti članci su, po Roknićevom mišljenju, „veoma uticajni“, jer ih prenose mnogi mediji iz čitavog regiona.
Šarićeva kaže da je pogotovo zadovoljna specijalnim izveštajem, koji je, zajedno sa novinarkom Rejčel Irvin (Rachel Irwin) – koja za IWPR izveštava iz Haga – objavila pod naslovom „Pokušaji da se obeleže mesta stradanja podelili Bosnu“, i koji je objavljen u decembru 2010. godine (http://iwpr.net/sr/report-news/poku%C5%A1aji-da-se-obele%C5%BEe-mesta-stradanja-podelili-bosnu)
U tom izveštaju se govori o tome kako žrtvama ratnih zlodela nije dozvoljeno da grade spomenike na mestima gde predstavljaju etničku manjinu, te kako je to povezano sa preovlađujućim negiranjem da su se zločini uopšte desili.
„Rad na izveštaju o spomenicima me je veoma ispunio, jer su žrtve tom prilikom bile prikazane ne u svetlu zločina koji su nad njima počinjeni, nego u svetlu izgradnje budućnosti osnažene istorijskim pamćenjem“, kazala je Šarićeva.
Na taj izveštaj je ponosna i Irvinova, koja za IWPR iz Haga izveštava o međunarodnom pravu.
„On pokazuje šta se dešava kada postoje međusobno suprotstavljeni narativi o sukobu i kako to može sprečiti ljude da se zaista suoče sa prošlošću, i da ponovo krenu napred“, kaže Irvinova.
Taj izveštaj su preneli brojni mediji iz čitavog regiona, a bio je i tema jednog okruglog stola koji je održan u Sarajevu, i na kojem su sudelovali i predstavnici udruženja žrtava, državnih organa i nevladinih organizacija.
„Predstavnici bosanske vlade koji su pročitali naš izveštaj kažu da im je on veoma pomogao u nastojanju da pronađu trajno rešenje problema izgradnje spomenika“, naglašava urednica programa za Balkan Merdijana Sadović.
I eksperti koji se bave post-konfliktnim problemima u drugim delovima sveta smatraju da je taj izveštaj veoma koristan, dodaje ona.
„Sećam se kako mi je jedna australijska naučnica koja živi i radi u Kambodži – nakon što je pročitala tekst o spomenicima – rekla kako su pravda i pomirenje u čitavom svetu suštinski slični“, kaže Šarićeva.
„Ljudi u Kambodži su patili na drugačiji način nego ljudi u našem regionu, ali ova naučnica mi je rekla kako bi mogla samo da zameni bosanska imena kambodžanskim i da dobije manje ili više istu priču – što je veoma, veoma interesantno.“
Osim toga, IWPR-ove sedmične sudske izveštaje advokati, nevladine organizacije i udruženja žrtava često izdvajaju kao veoma temeljne i nepristrasne. IWPR je i jedna od retkih organizacija koja nedeljne izveštaje sa suđenja Radovanu Karadžiću objavljuje otkako je ono počelo krajem 2009. godine. Podrobno je bilo praćeno i nedavno hapšenje Ratka Mladića.
„Odmah posle Mladićevog hapšenja, objavili smo tekst u kojem smo istraživali može li se njemu suditi zajedno s Karadžićem“, kaže Irvinova. „Ponosna sam na taj članak, jer je on bio posvećen pitanju koje se neprekidno postavljalo u nedeljama nakon hapšenja, a mi smo o tome pisali pre svih drugih, i to na sveobuhvatan način.“
Irvinova kaže da je praćenje rada Tribunala na takav, „dubinski“ način, za nju značajno i iz drugih razloga.
„Praćenje rada Tribunala me je navelo da se dublje zamislim o tome kako se ljudi suočavaju sa prošlošću i šta pojam ’pravda’ zapravo znači“, rekla je ona. „To je još uvek pitanje na koja svakodnevno pokušavam da odgovorim, ali sam počela da verujem kako se pravda ne sastoji samo u potrazi za istinom, nego i u priznavanju kako ta istina – koja je često nezamislivo okrutna – utiče na ljudska bića.“
Međunarodna pravda – Program za MKSJ
Ukoliko želite da saznate više, molimo vas da se obratite urednici programa Merdijani Sadović.
