PLAKATI SA PONUĐENOM NAGRADOM ZA INFORMACIJU O MLADIĆU IZAZVALI VELIKI INTERES
Beogradske vlasti se nadaju da će izdašna nagrada koja je ponuđena privući potencijalne dojavljivače.
PLAKATI SA PONUĐENOM NAGRADOM ZA INFORMACIJU O MLADIĆU IZAZVALI VELIKI INTERES
Beogradske vlasti se nadaju da će izdašna nagrada koja je ponuđena privući potencijalne dojavljivače.
Telefoni obaveštajnih službi u Srbiji ne prestaju da zvone otkako je ove sedmice policija istakla nove poternice obećavajući milion eura za informaciju koja će dovesti do hvatanja Ratka Mladića.
Nagrada za bivšeg vojnog zapovednika bosanskih Srba, o kojoj je rečeno i to da neće biti oporezivana, predstavlja dokaz da zemlja sarađuje sa međunarodnim pravosuđem – odnosno, da su zvaničnici iz vlade privrženi procesu integracije u Evropsku Uniju.
Na novim plakatima koji su se pojavili 11. januara Mladić se pojavljuje zajedno sa bivšim liderom hrvatskih Srba, Goranom Hadžićem. Nagrada za Hadžića iznosi 250,000 eura.
Za njima dvojicom traga Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji ih tereti za zločine počinjene u balkanskim ratovima vođenim tokom devedesetih, pri navodnom pokušaju „etničkog čišćenja“ pojedinih delova bivše Jugoslavije od nesrpskog stanovništva.
Pripadnici obaveštajne zajednice kažu da su od samog početka nove kampanje zasuti pozivima.
„Zovu sve vreme“, kaže Jovan Stojić, šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. državne obaveštajne službe.
On je rekao i da su neki od poziva bili beskorisni, dok se za druge čini da potiču od pristalica begunaca koji nastoje da onemoguće obaveštajnu službu da pronađe odbegle.
Pa ipak, dodao je i kako se – s obzirom na to da je nemoguće pouzdano znati koji su podaci uistinu značajni – svi pozivi pažljivo obrađuju.
„Prosleđujemo svaki podatak odeljenju koje se bavi ratnim zločinima“, kaže šef bezbednosti, dodajući da mnogi pozivi deluju „zaista ozbiljno“.
Po Stojićevim rečima, u proteklih 18 meseci – otkako je vlada prvi put ponudila novčane nagrade – izvestan broj poziva omogućio je prikupljanje pouzdanih informacija o boravištu osumnjičenika za ratne zločine. On nije mogao da potvrdi koliko je tih poziva rezultiralo hapšenjima.
Na Srbiju se vrši sve veći pritisak da preostalu dvojicu begunaca – pogotovo Mladića – uhapsi što pre, kako bi im se sudilo u Hagu. Tribunal ima još samo dve godine do zatvaranja, a vreme prolazi.
Iako je zemljaovom sudu već izručila 43 optuženika, hapšenje Mladića i Hadžića je zahtev čije ispunjenje evropske zemlje traže pre ulaska Srbije u EU.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, izjavio je da begunci čitavu zemlju drže kao taoca.
Rekao je i kako se nada da će evropske zemlje i haški tužioci ceniti napor koji je zemlja uložila u to da ih pronađe.
„Sve te mere koje su preduzeli – ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, nego i drugi državni organi, kao i tajne službe – pokazuju da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom i ispunjava svoje obaveze prema Tribunalu“, kazao je on.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za IWPR kako nova serija plakata sa natpisom „traži se“ dokazuje da srbijanska vlada aktivno traga za beguncima.
„BIA je do sada učinila mnogo u pogledu lociranja begunaca, ali mediji nisu sa time upoznati. Međutim, kada čitavu zemlju oblepite plakatima, vaši postupci postaju veoma vidljivi“, rekao je on.
Dodao je i da se svi verodostojni tragovi istražuju. „Ako vam neko da pouzdanu informaciju o tome gde se nalaze begunci, onda to ne možete ignorisati. To je uobičajena taktika u svakoj potrazi i njoj se ne pribegava samo u Mladićevom slučaju.“
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, Rasim Ljajić, uputio je ove sedmice javni poziv za prosleđivanje informacija o osumnjičenicima.
Po njegovim rečima, oni delovi javnosti koji budu u prilici da pomognu u potrazi učiniće „uslugu čitavoj državi“ ukoliko se odazovu.
„Dobici od Mladićevog i Karadžićevog izručenja daleko prevazilaze iznose koji su ponuđeni za informacije koje će dovesti do njihovog hapšenja“, rekao je on novinarima u Beogradu.
Ipak, Stojić kaže da većina onih koji su nazvali nisu delovali naročito zainteresovano za ponuđeni novac.
„Oni čak i ne pitaju za nagradu – samo osećaju potrebu da nam kažu ono što znaju“, rekao je on.
Zoran Glavonjić je izveštač iz Beograda.
Nagrada za bivšeg vojnog zapovednika bosanskih Srba, o kojoj je rečeno i to da neće biti oporezivana, predstavlja dokaz da zemlja sarađuje sa međunarodnim pravosuđem – odnosno, da su zvaničnici iz vlade privrženi procesu integracije u Evropsku Uniju.
Na novim plakatima koji su se pojavili 11. januara Mladić se pojavljuje zajedno sa bivšim liderom hrvatskih Srba, Goranom Hadžićem. Nagrada za Hadžića iznosi 250,000 eura.
Za njima dvojicom traga Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji ih tereti za zločine počinjene u balkanskim ratovima vođenim tokom devedesetih, pri navodnom pokušaju „etničkog čišćenja“ pojedinih delova bivše Jugoslavije od nesrpskog stanovništva.
Pripadnici obaveštajne zajednice kažu da su od samog početka nove kampanje zasuti pozivima.
„Zovu sve vreme“, kaže Jovan Stojić, šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. državne obaveštajne službe.
On je rekao i da su neki od poziva bili beskorisni, dok se za druge čini da potiču od pristalica begunaca koji nastoje da onemoguće obaveštajnu službu da pronađe odbegle.
Pa ipak, dodao je i kako se – s obzirom na to da je nemoguće pouzdano znati koji su podaci uistinu značajni – svi pozivi pažljivo obrađuju.
„Prosleđujemo svaki podatak odeljenju koje se bavi ratnim zločinima“, kaže šef bezbednosti, dodajući da mnogi pozivi deluju „zaista ozbiljno“.
Po Stojićevim rečima, u proteklih 18 meseci – otkako je vlada prvi put ponudila novčane nagrade – izvestan broj poziva omogućio je prikupljanje pouzdanih informacija o boravištu osumnjičenika za ratne zločine. On nije mogao da potvrdi koliko je tih poziva rezultiralo hapšenjima.
Na Srbiju se vrši sve veći pritisak da preostalu dvojicu begunaca – pogotovo Mladića – uhapsi što pre, kako bi im se sudilo u Hagu. Tribunal ima još samo dve godine do zatvaranja, a vreme prolazi.
Iako je zemljaovom sudu već izručila 43 optuženika, hapšenje Mladića i Hadžića je zahtev čije ispunjenje evropske zemlje traže pre ulaska Srbije u EU.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, izjavio je da begunci čitavu zemlju drže kao taoca.
Rekao je i kako se nada da će evropske zemlje i haški tužioci ceniti napor koji je zemlja uložila u to da ih pronađe.
„Sve te mere koje su preduzeli – ne samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, nego i drugi državni organi, kao i tajne službe – pokazuju da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom i ispunjava svoje obaveze prema Tribunalu“, kazao je on.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za IWPR kako nova serija plakata sa natpisom „traži se“ dokazuje da srbijanska vlada aktivno traga za beguncima.
„BIA je do sada učinila mnogo u pogledu lociranja begunaca, ali mediji nisu sa time upoznati. Međutim, kada čitavu zemlju oblepite plakatima, vaši postupci postaju veoma vidljivi“, rekao je on.
Dodao je i da se svi verodostojni tragovi istražuju. „Ako vam neko da pouzdanu informaciju o tome gde se nalaze begunci, onda to ne možete ignorisati. To je uobičajena taktika u svakoj potrazi i njoj se ne pribegava samo u Mladićevom slučaju.“
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, Rasim Ljajić, uputio je ove sedmice javni poziv za prosleđivanje informacija o osumnjičenicima.
Po njegovim rečima, oni delovi javnosti koji budu u prilici da pomognu u potrazi učiniće „uslugu čitavoj državi“ ukoliko se odazovu.
„Dobici od Mladićevog i Karadžićevog izručenja daleko prevazilaze iznose koji su ponuđeni za informacije koje će dovesti do njihovog hapšenja“, rekao je on novinarima u Beogradu.
Ipak, Stojić kaže da većina onih koji su nazvali nisu delovali naročito zainteresovano za ponuđeni novac.
„Oni čak i ne pitaju za nagradu – samo osećaju potrebu da nam kažu ono što znaju“, rekao je on.
Zoran Glavonjić je izveštač iz Beograda.
