Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Pavkovic upotrebljen kao tajno oruzje

Kandidatura bivseg vojnog komandanta mogla bi predstavljati Djindjicev pokusaj da sabotira Kostunicine izglede da postane predsednik Srbije.
By IWPR Balkans

Djindjicev lojalista, general Nebojsa Pavkovic, izlazi na predsednicke izbore zakazane za 29.septembar da bi odvukao glasove od glavnog politickog rivala premijera Srbije, a to je sef savezne drzave, Vojislav Kostunica.


Bivsi nacelnik Generalstaba VJ prijavio je svoju kandidaturu ranije ovog meseca kao nezavisni kandidat, ali analiticari pretpostavljaju da ga je na to naveo Zoran Djindjic, njegov sadasnji zastitnik, da bi tako doprineo pobedi coveka za koga se premijer nada da ce trijumfovati na izborima, a to je reformista Miroljub Labus.


Mada Pavkovic nema sansi da pobedi na izborima, oni koji su bliski Djindjicu veruju da bi on mogao pridobiti neke od nacionalnih glasaca, narocito na jugu Srbije gde je dobro poznat i veoma postovan. Pavkovic je komandovao vojnim jedinicama koje su se nalazile u ovom regionu i jos uvek uziva postovanje zbog uloge koju je imao u borbi sa Oslobodilackom vojskom Kosova, OVK.


Pod parolom "Pobednik", poruka Pavkoviceve kampanje naglasava znacaj integracije u evropske institucije, bolje saradnje izmedju Srbije i susednih zemalja i transformacije Vojske Jugoslavije u profesionalnu vojsku.


Na skupu organizovanom prosle nedelje u Vrscu u okviru izborne kampanje, Pavkovic je naglasio svoje vojne zasluge, tvrdeci da je NATO hvalio njegove jedinice u vreme konflikta sa NATO-om. "Znate gde sam bio i sta sam radio", rekao je pred publikom.


To je mozda imprsioniralo njegove sledbenike na jugu zemlje, ali ogromna vecina ljudi u Srbiji seca se da je njegova vojska izgubila bitku na Kosovu i smatraju njegove tvrdnje izrecene u Vrscu za nepostene, ako ne i smesne.


Tokom rata srpska propaganda je navodila ljude da veruju da vojsci dobro ide, a Milosevic je pokusavao da od Pavkovicva napravi vojnu medijsku zvezdu, ohrabrujuci ga da se sto cesce pojavljuje u medijima. Knjiga koju je objavio u to vreme, "Na medijskom frontu", u kojoj glorifikuje svoju ulogu sukobu, jos uvek se moze pronaci u mnogim beogradskim knjizarama.


Posle rata, Pavkovic je ostao blizak Milosevicu. Pred savezne i predsednicke izbore 2000.godine, general i njegovi saradnici otvoreno su vodili promilosevicevsku kampanju u vojsci, podsticuci vojnike da glasaju za Milosevica i maltretirajuci one koji su bili osumnjiceni da podrzavaju druge kandidate.


Medjutim, politicka privrzenost Milosevicu nestala je danom pada rezima 5.Oktobra 2000. godine. Osecajuci da je rezimu dosao kraj, Pavkovic je odbio da poslusa naredjenje da izvede vojsku na ulice, a ubrzo je ponudio Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) i njenom lideru Vojislavu Kostunici usluge u komuniciranju sa Milosevicevim u cilju mirne primopredaje vlasti.


Pavkoviceva blagovremena intervencija dovela je do zblizavanja sa novim predsednikom Jugoslavije, koji ga je zadrzao na funkciji prvog coveka vojske iako je medjunarodna zajednica od novih vlasti zahtevala njegovu smenu, smatrajuci ga simbolom Miloseviceve politike i rata na Kosovu.


Ali, Pavkovicev instinkt za prezivljavanje bio je ponovo testiran kada su srpski mediji poceli da postavljaju pitanja o luksuznom stanu u centru Beograda i vili u prestiznom delu Dedinja.


Pavkovic je uspeo da odbije ove napade zahvaljujuci saveznistvu sa Kostunicom. Jugoslovenski predsednik se u svom rivalitetu sa Djindjicem sve vise oslanjao na generalovu vojnu snagu.


Uvek pragmatican, Pavkovic je uskoro dosao do zakljucka da je Djindjic, kao covek koji kontrolise srpsku policiju, u boljem polozaju da ga zastiti od moguceg hapsenja zbog optuzbi za korupciju ili izrucivanja u Hag.


Njegov prelazak kod Djindjica konacno je naterao Kostunicu da ga smeni ovog leta. Njegovu smenu snazno je podrzala medjunarodna zajednica, koja je u Pavkovicu videla najvecu prepreku za izmirenje izmedju NATO-a i Jugoslavije.


Pavkovic je odgovorio iznosenjem prljavog vesa u javnost. General je nedavno ustvrdio da su savetnici predsednika Jugoslavije planirali da upotrebe jedinicu komandosa da zauzmu Biro za komunikacije Vlade Srbije, za koji su verovali da spijunira Kostunicine prostorije.


Posle objavljiva te afere formirana je anketna komisija srpskog parlamenta koja je trebalo da utvrdi istinu o tim dogadjajima, ali prava istina nikada nije utvrdjena do kraja, jer se komisija bavila samo navodima vezanim za pokusaj zloupotrebe vojske, ali ne i navodima o prisluskivanju.


Daniel Sunter je menadzer IWPR programa u Beogradu.