PANDUREVIĆEVA ODBRANA TRAŽI OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU

Tim odbrane Vinka Pandurevića – bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) – zatražio je ove sedmice da on bude oslobođen svih optužbi za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici.



„Tužilaštvo nije uspelo da dokaže Pandurevićevu odgovornost za zločine koji su u Srebrenici i Žepi počinjeni tokom jula 1995.“, izjavili su predstavnici odbrane u sudnici Haškog tribunala.



Kao neko ko je u vreme na koje se odnosi optužnica bio komandant Zvorničke bigade Drinskog korpusa VRS-a, Pandurević je poslednji okrivljeni koji je u zajedničkom sudskom postupku izneo završnu reč.



On se – zajedno sa Vujadinom Popovićem, Ljubomirom Borovčaninom, Ljubišom Bearom i Dragom Nikolićem – tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, dok se dvojica preostalih saoptuženika – Radivoje Miletić i Milan Gvero – terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.



Na suđenju koje je počelo 14. jula 2006. svi okrivljeni su se izjasnili kao nevini po svim tačkama optužnice.



U njoj se kaže da su okrivljeni – zajedno sa vojnim komandantom bosanskih Srba, generalom Ratkom Mladićem – sudelovali u dva zasebna, ali povezana zajednička zločinačka plana: da se muslimansko stanovništvo protera iz enklava Srebrenica i Žepa, te „da se pobiju svi vojno sposobni muškarci zarobljeni u srebreničkoj enklavi“.



Nakon što su Srebrenicu – kao dotadašnju zaštićenu enklavu Ujedinjenih nacija – u julu 1995. zauzeli bosanski Srbi, ubijeno je oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.



Tužioci su prošle sedmice zatražili da svim optuženicima, u slučaju osuđujućih presuda, budu izrečene maksimalne zatvorske kazne.



Međutim, Pandurevićev advokat Peter Hejns (Peter Hayens) je ove sedmice rekao kako tužioci nisu dovoljno precizno vodili postupak protiv njegovog klijenta.



Odbrana tvrdi da tužilaštvo nije moglo da ponudi dokaze kojima bi potkrepilo navode iz optužnice po kojima je 15. jula 1995. Pandurević bio podrobno obavešten o transportu i pogubljenju zarobljenika u Orahovcu (područje Zvornika), koji je bio u zoni odgovornosti njegove jedinice.



U optužnici je navedeno da je nadomak škole u Orahovcu bilo pogubljeno oko 1,000 muslimanskih zarobljenika.



„Pandurević u operacijama VRS-a koje su trajale od 4. do 15. jula nije imao efektivnu kontrolu nad Zvorničkom brigadom – što je činjenično, a ne propisano stanje, premda u tvrdnjama tužilaštva ne možete naići ni na jedan argument koji se na to odnosi“, rekao je Hejns.



Branilac je potom rekao kako je pogotovo važno ukazati na karakter i vaspitanje okrivljenog.



„Pandurević je odrastao u multinacionalnoj sredini. Učili su ga da veruje u principe bratstva i jedinstva. A u tradiciji njegove porodice bilo je da ukazuje poštovanje i praktično pomaže svojim muslimanskim susedima“, rekao je on.



„Njegov odgoj i ponašanje su od naročite važnosti za ovaj slučaj, pošto je njegov karakter poslužio kao osnova za mnoge odluke koje je donosio tokom rata“, dodao je on.



Odbrana je potom rekla da je Pandurevića upravo njegov karakter doveo do toga da tokom rata u izvesnom broju situacija interveniše kako bi sprečio krvoproliće.



„Mnogi životi su spaseni zahvaljujući naređenjima ili intervencijama Vinka Pandurevića“, kazao je advokat.



Hejns se pozvao na jedan incident koji se, kako je rekao, u aprilu 1992. dogodio u Višegradu (istočna Bosna).



„Pandurević je nekoliko hiljada civila zaštitio od paravojnih formacija, koje su došle iz Srbije. On ih je razoružao i naredio im da se vrate u Srbiju“, rekao je Hejns. Advokat je dodao da je ta verzija događaja potkrepljena „jednim relevantnim iskazom“, svedoka Midhata Guse.



Potom je ukazao na drugi incident, koji se odigrao 16. jula 1995., kada se – po njegovim rečima – Pandurević oglušio o Mladićeva naređenja, što je rezultiralo time da je jednoj grupi Bošnjaka bilo odobreno da pobegne nakon zauzimanja Srebrenice.



„Pandrurević se, kao komandant Zvorničke brigade, suprotstavio generalu Mladiću tako što je samovoljno propustio kolonu muslimanskih vojnika i civila koji su pokušavali da se kroz šume probiju do Tuzle, nakon pada Srebrenice“, kazao je on.



Prema navodima tužilaštva, međutim, Pandurevićeva odluka o otvaranju koridora bila je posledica procene da sama kolona, koju su činili civili i naoružani vojnici Armije Bosne i Hercegovine (ABiH), predstavlja pretnju po Zvorničku brigadu.



Odbrana pak tvrdi da su incidenti koje je pomenula dokaz „odsustva predrasuda i dobre naravi“ optuženika.



„Pandurević je bio motivisan željom da spase živote, i veće bi to trebalo da uzme u obzir, pošto dela govore više od reči“, rekao je advokat.



„To dokazuje da, suprotno navodima tužilaštva, on nije imao genocidnu nameru.“



Nakon završne reči odbrane i opovrgavanja od strane tužilaštva privedeno je kraju najveće suđenje u Tribunalu, pošto su se sudije povukle kako bi donele presudu.



Predsedavajući sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) izjavio je kako je ovaj proces bio „dugo, teško i ponekad veoma kompleksno pravno preispitivanje“, dodajući kako se nada da će sudije uspeti da donesu presudu „za nekoliko meseci“.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.