Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OTVARA SE DIPLOMATSKI PROCES

Ako se suprotstavljene strane ne sloze oko buducnosti Kosova, nametnuto resenje zasnovano na "uslovnoj nezavisnosti" cini se sve verovatnijim.
By

Neposredno nakon martovskih nemira 2004. godine na Kosovu, bilo je dosta povika i skrgutanja zubima medju onima koji su umesani u dogadjanja na Balkanu. Najpre su nemire oznacili kao "poziv na budjenje iz letargije" i drugo, rekose oni, "nesto se mora uciniti".


Posle toga, ti isti ljudi su bili skloni pretpostavci da ih niko nije slusao, te da ce se ranije ili kasnije na Kosovu ponovno razbuktati kriza.


Medjutim, zapravo, takve tvrdnje nisu ni blizu istini, a pokrenuo se i sveobuhvatan diplomatski proces u vezi s Kosovom. Da li ce to voditi ka kosovskom "konacnom statusu" ili onome sto diplomate nazivaju njegovom "buducem statusu" – ostaje da se vidi.


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ce 27. maja prouciti poslednji redovni izvestaj koji je pripremila Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, ali ce je zvanicno predstaviti Kofi Anan, generalni sekretar UN.


U izvestaju se govori o tome koliki je napredak ostvaren na Kosovu na ispunjavanju kljucnih "standarda". Ovi standardi obuhvataju i ljudska i manjinska prava.


Najverovatnije, kako stvari stoje, Savet bezbednosti ce saopstiti da je Kosovo ostvarilo dovoljan napredak za jednu sveobuhvatniju procenu situacije. Anan ce potom imenovati izaslanika za procenu napretka u ostvarivanju standarda. Izvestaj Ananovog specijalnog izaslanika, pod pretpostavkom da bude pozitivan, vodice ka sledecoj fazi u ovom procesu.


Prema diplomatskim izvorima, Anan ce tada imenovati specijalnog izaslanika za pitanje statusa koji ce posredovati izmedju Beograda i Pristine s ciljem da se obezbedi sporazum kroz pregovore. Specijalni izaslanik ce zapoceti svoju misiju otprilike polovinom septembra, a jedna od ideja o kojoj se raspravlja jeste da bi izaslanik mogao imati tri zamenika – iz Evropske unije, Sjedinjenih Americkih Drzava i Rusije.


Nekoliko imena se pominju kao moguci kandidati za izaslanika za pitanje statusa. Jedan od njih je Karl Bilt, bivsi svedski premijer, koji ima puno iskustva na Balkanu.


Drugi je Djulijano Amato, bivsi italijanski premijer. Medjutim, kako tvrdi jedan diplomatski izvor, "obojica su sami sebe izbacili iz konkurencije za ovo mesto" jer su uzeli ucesca nedavno u radu Medjunarodne komisije na Izvestaju o Balkanu, u kome se predlaze nezavisnost za Kosovo u cetiri etape.


To ostavlja bivseg finskog predsednika Marti Ahtisarija, koji takodje ima puno iskustva na Balkanu, kao jakog kandidata.


Evropske i americke diplomate predvidjaju da ce faza takozvane satl diplomatije [izmedju Beograda i Pristine] potrajati sest do devet meseci. Ukoliko bi to duze trajalo, kazu oni, citav proces ce izgubiti na dinamici i razvlaciti se u beskraj, a pogotovo ako se ima u vidu da bi srpske vlasti mogle imati interesa da unedogled odlazu bilo kakav ishod koji bi Beogradu delovao nepovoljno.


Pripremajuci se za razgovore, srpski lideri su usvojili formulu "vise od autonomije, manje od nezavisnosti". Oni zele da sprece formalnu nezavisnost, ali istovremeno ostavljaju utisak da su fleksibilniji i razumniji od Albanaca koji zahtevaju potpunu nezavisnost – odmah.


Medjutim, kljucne evropske i americke diplomate veruju da je srpska pozicija prosto neodrziva jer bi Albanci najverovatnije obnovili oruzani sukob ako bi se Kosovo ponovo povezalo s Beogradom.


Postoji mogucnost da bi Savet bezbednosti mogao da nametne svoje resenje, pod pretpostavkom da se Srbija i kosovski Albanci prethodno ne dogovore. Takvo nametnuto resenje bi moglo imati formu "uslovne nezavisnosti". Time se Kosovo nece ponovo naci pod srpskom vlascu, niti ce doci do formalne podele Kosova.


Uslovna nezavisnost bi takodje mogla da znaci, na primer, Kosovo ima stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali i da neki medjunarodni zvanicnik, poput Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, moze biti imenovan sa ovlascenjima da stavi veto na pojedine zakone.


Vecinski srpska i druga manjinska podrucja na Kosovu bi dobila siroku autonomiju, a postojalo bi i snazno medjunarodno vojno prisustvo na Kosovu.


Ovo resenje bi znacilo da se puna nezavisnost odlaze, a Srbija bi mogla tvrditi da Kosovo "nije uistinu nezavisno", jer ce zadrzati pravo da se pita za neke stvari, kao unutar autonomnih distrikta, ili na opstem planu, u oblasti obrazovanja za srpsku manjinu i odrzavanje srpskih manastira i crkava.


S druge strane, s obzirom da ce imati simbole suvereniteta i fakticku nezavisnost, Albanci bi mogli tvrditi da je Kosovo sada, zapravo, nezavisna drzava, ne racunajuci nekoliko cudnih ogranicavajucih elemenata.


Bilo kakvo nametnuto resenje u sebi ce sadrzati implikaciju da ce status Kosova, iza ove "tranzicione" tacke, biti ponovno razmatran, na primer kada citav region bude bio spreman za pridruzivanje Evropskoj uniji. Drugim recima, to bi se moglo dogoditi oko 2014. godine, najranije.


Naravno, nepredvidjeni dogadjaji mogu izbaciti iz koloseka ovaj diplomatski proces, i mada se zapadne diplomate nadaju da ce Rusija prihvatiti ovaj plan (umesto da mu se suprotstavi, a potom da bude ignorisana ako zapadne zemlje, u tom slucaju, odluce da priznaju nezavisno Kosovo), to se ne moze uzeti zdravo za gotovo.


Srpsko rukovodstvo, u pokusaju da predupredi sve ovo, moglo bi odbiti da ucestvuje u procesu, te da ne prihvati konacan ishod.


Ako se to desi, medjutim, Srbija rizikuje da izgubi najbolju sansu koju bi mogla imati da obezbedi svoje interese kao i interese kosovskih Srba.


Tim Dzuda je autor knjiga "Srbi: Istorija, mit i raspad Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i osveta", koje je objavila izdavacka kuca Jejl univerziteta (Yale University Press).