Osvrt na Milosevicevo unakrsno ispitivanje

POKUSAJI ZASTRASIVANJA SVEDOKA

Milosevicev izazivacki nacin unakrsnog ispitivanja nije mu mnogo pomogao kada je
ispitivao Sabita Kadrija, nekadasnjeg sefa Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda u
Vucitrnu. Premda ga je tuzilac Dzefi Najs obavezao da odgovara na pitanja samo sa ‘da’
ili ‘ne’, Kadriju je bio osokoljen podrskom energicnog i nestrpljivog sudije Meja. Cinilo
se da uziva u prilici da se souci sa Milosevicem i da dovodi u pitanje njegovu
interpretaciju cinjenica. Navodimo karakteristican momenat:
MILOSEVIC: “Govorili ste o incidentu kada je poginuo Adem Jashari. To je dobar
primer kako su se ubice i teroristi pravili da su civili. Rekli ste da je bio nadjacan i da je
ostao bez municije. Dakle, Vi ste veoma jasno iznei cinjenicu da su se Jashari i njegova
grupa bandita borili protiv policije i da su pucali na njih i da ih je bilo nekoliko
desetina.”
SVEDOK: “Jasarije branio svoju kucu i svoj prag. Ja to znam. Znam sta je os isitna. U
njegovoj kuci su bili masakrirani zene, deca i devojcice. Iskopana su 63 groba -- pretezno
za civile. Ja ne poricem da je Jasari branio svoj dom, ali vi ste ga napali.”
MILOSEVIC: “Da li znate da policajci nisu pucali kada su dosli da ga uhapse. Zvali su
ga da izadje.”
SVEDOK: “Nisam to znao, ali drago mi je da ste Vi znali, jer to pokazuje da ste znali sve
sto se tamo desavalo.”
Naravno, to je upravo ono sta tuzilac zeli da dokaze.

IZVRNUTE, NETACNE I OBMANJUJUCE IZJAVE

Premda je Milosevic mozda u nacelu znao sta se desavalo, cini se da je propustio neke
detalje i to onakve koji su navodno bili specijalnost njegove tajne policije. Ispitujuci
svedoka Cemala Sabanija, Milosevic je pitao, “Da li je tacno da je u aprilu, pre
bombardovanja, Vas brat, koji je bio clan UCK-a, poginuo prelazeci granicu?” Sabanijev
odgovor je definitivno promenio smer diskusije: “To nije tacno. Moj brat je bio
penzioner. Otisao je u invalidsku penziju zbog srcane bolesti. Kada su u Albaniji
nastupile demokratske promene, otisao je tamo da se oporavi od bolesti. Umro je od
infarkta u Duresu [u Albaniji, 1993-ce godine.]”
Milosevic je pokazao i da je spreman da namerno izvrne informacije tokom unakrsnog
ispitivanja. Praveci se da cita engleski tekst izvestaja Human Rights Watch-a,
“Izvrsavajuci komande: Ratni zlocini na Kosovu,” Milosevic je sugerisao da je zakljucak
izvestaja da je UCK ubio 12 clanova porodice Gerdzaliju. U stvari, njihov je zakljucak
bio da su ih ubile “vladine snage” (strane 409-411)

POMAGANJE TUZIOCIMA

Jedna od slabih strana Milosevicevog unakrsnog ispitivanja je da postavlja pitanja koja
daju svedocima prilike da iznesu podatke o kojima nisu mogli da govore tokom direktnog
ispitivanja. Time on krsi jedno od osnovnih, premda nepisanih, pravila koje zna svaki
advokat pocetnik: nikada ne postavljaj pitanja na kja ne znas odgovor. Milosevic redovno
krsi to pravilo, cineci tako usluge tuzilastvu.
Na primer, pitao je Sabanija: “Rekli ste da su kada je pocelo bombradovanje srpske
vojnici podivljali i pobesneli. Kako ste dosli do tog zakljucka? DA li im je udarila pena
na usta?” To je dalo priliku Sabaniju da razvije tezu koju je izneo u skracenom obliku u
toku direktnog ispitivanja: “Divljastvo se manifestovalo u nacinu na koji su se odnosili
prema ljudima. Tukli su ljude. Pucali su po krovovima, vredjali prolaznike, i slicno.”
Milosevic je nastavio sa pitanjima: “Da li su nekoga pogodili?,” na sta je svedok
odgovorio: “Da. Imamo dva slucaja. Jedna zena i jedan muskarac su ranjeni.”
Milosevic je istom svedoku postavio i ovo pitanje: “Rekli ste da ste se bojali. Tamo je bio
sto ljudi. Padala je kisa?” Sabani je odgovorio: “Da, tako je. Kada su ljudi ubijani i
ranjavani, mi smo se bojali, bili smo u panici i napustili smo svoje domove i pobegli u
planine.” Nezadovoljan ovim odgovorom, Milosevic je nastavio: Ali je padala kisa, pa ste
se vratili unutra?” Svedok: “Tek sutradan ujutro. Proveli smo noc napolju, na kisi. Svi
mi. Zene i deca.”
Uz Milosevicevu pomoc, svedok Sabani je mogao da opise u mnogo vise detalja sta se
sve desavalo u njegovom selu na pocetku rata i kako su srpske snage reagovale na NATO
bombardovanje izivljavajuci svoj bes na civiima.

ISMEVANJE SVEDOKA I SARKAZAM

Za Milosevicev stil je jos karakteristicno da ismeva svedoka i da je sarkastican. U toku
unakrsnog ispitivanja gospodina Kardrija, Milosevic je rekao i sledece: “Ne mogu ni da
komentarisem nesto tako apsurdno.” [...] “Govorili ste o napadu na Kirez. To nije tacno,
jer nista drugo sta ste rekli nije tacno.” [...] “Sada smo culi apsolutno fantasticnu
tvrdnju.” [...] “Sto se tice tih pokolja, mi znamo ko su za to strucnjaci. Zato sam pitao o
al-Kaedi.” U nekoliko prilika je sudija Mej upozoravao Milosevica da unakrsno
ispitivanje nije prilika za komentare, ali se on na to nije mnogo obazirao.
Cak i ako je domacoj publici imponovao Milosevicev sarkazam, on nije zastrasio
Kadrija. Premda ga je sudija Mej upozoravao da samo odgovara na pitanja i da ne
komentarise, u nekoliko ga je prilika savladao gnev. U jednom momentu, Milosevic je
procitao deo vladinog izvestaja iz 1999-te godine u kome se navodi da “akcije snaga
bezbednosti nisu usmerene protiv Albanaca, nego protiv naoruzanih grupa i njihovih
pomagaca.” Zatim je pitao Kadrija da li je to tacno, ili ne.
SVEDOK: “Ja ne znam sta su oni napisali. Ali znam da su vasa vojska i policija ubili oko
15,000 ljudi, gospodine Milosevicu.”
MILOSEVIC: 'Ne pitam Vas za Vase izmisljene objasnjenja. Samo da ili ne.”
SVEDOK: 'Ne. Vasa policija je nasilno izbacivala ljude. Skupljali su ih u gradovima, na
silu odvozili negde. Neke su ubili. Neke su proterali. Milio ljudi je deportovano u
ALbaniju, Makedoniju i u druge zemlje. Vi ste etnicki cistili Kosovo. Eto, to ste radili.”
Isto tako, kada je Milosevic pokusao da netacno sugerise da u izvestaju Human Rights
Watch-s pise da je UCK ubio 12 clanova porodice Gerzaliju, Kadriju je odgovorio: “To je
ismevanje zrtava i trebalo bi da se stide.”

NEPOSTOVANJE SUDA

Veci deo Milosevicevog unakrsnog ispitivanja Kadrija, koje je trajalo cetiri i po sata, je
prosao u ovom tonu. Kako se svedok uspesno suprotstavio Milosevicevom agresivnom i
cesto sarkasticnom nastupu, optuzeni je svoje neraspolozenje okrenuo prema sudu. Posle
jedne intervencije sudije Meja, Milosevic je, razdrazen, rekao: “Voleo bih da Vas
zamolim da mi ne dajete uputstva.” U drugoj situaciji, kada ga je sudija Mej upozorio da
je svedok vec odgovorio na postavljeno pitanje, Milosevic se usprotivio: Ne treba mu
toliko pomoci.” Milosevic se isto zalio sto mu je Pretresno vece ogranicilo vreme za
unakrsno ispitivanje: “Nemate pravo da ogranicavate unakrsno ispitivanje po svojim
pravilima. Tuzilac je imao mnogo vise vremena.” Na to je sudija Mej odgovorio da
“praksa Suda dozvoljava ogranicavanja ispitivanja i unakrnog ispitivanja.”
Nikada advokatu ne bi bilo tolerisano da sa sa takvim nedostatkom postovanja obraca
sudu ili svedoku, kao sto to redovno cini Milosevic. Niti bi advokatu bilo dozvoljeno da
nonsalantno i ucestano iznosi zbunjujuce, netacne ili pogresno interpretirane cinjenice
pod maskom unakrsnog ispitivanja. Kodeks profesionalnog ponasanja branilaca ovog
Suda obavezuje advokate na “posten, pravedan i pristojan” odnos prema drugim
advokatima i njihovim klijentima (cl. 17.1). Od advokata odbrane se takodje ocekuje da
“ucine sve sto je potrebno da isprave netacnu izjavu advokata na sudjenju... sto je ranije
mogucno, cim advokat postane svestan da je informacija bila neistinita.” (cl. 13.4)
Kodeks takodje navodi da je “neprofesionalno od advokata, izmedju ostalog, da ...
ucestvuje u ponasanju koje ukljucuje nepostenje, prevare, obmane ili neispravno
predstavljanje cinjenica.” (cl. 20)
Premda je pravnik po struci, Milosevic nije advokat, i to sto sada sam vodi svoju odbranu
ga ne cini advokatom. Prema tome, on se ne mora strogo drzati pravila ponasanja iz
Kodeksa profesionalnog ponasanja advokata odbrane, ili pravila neke lokalne advokarske
komore. Uz to, s obzirom da ga ne brani kvalifikovani advokat, u interesu ravnopravnosti
i nepristrasnosti Sud daje Milosevicu vece slobode pri unakrsnom ispitivanju. Uz to,
sudije su se trudili da mu objasne koja je svrha unakrsnog ispitivanja, kako se iznose
dokazi, kada je prikladno vreme za argumentaciju, ali za sada se cini da Milosevic nije
savladao ove lekcije.
Unakrsno ispitivanje koje vodi optuzeni koji se sam brani, a koji ne priznaje sud i nema
mnogo da izgubi minirajuci proceduru i pokazujuci svoj prezir za pravila institucije,
stavlja Pretresno vece pred neuobicajenu dilemu: kako da odbrani dostojanstvo sudnice i
navede sve ucesnike da se pristojno ponasaju, a da pri tome garantuje optuzenom
nepristrasno i fer sudjenje. Pretresno vece ima pravo da udalji optuzenika koji uporno
ometa rad u sudnici, ni Milosevicev nacin unakrsnog ispitivanja ni njegove povremene
tirade o nelegalnsoti Suda nisu dostigle taj nivo. Za sada, Vece se oslanja na usmene
opomene optuzenog i na njegovu spremnost da se povinuje uputstvima Veca. Premda
Milosevic uporno ide do granica dopustenog, do sada je uglavnom bio spreman da
poslusa uputstva Suda. Ipak, malo je verovatno da ce Sud uspeti da ga nauci kako da
efikasno i profesionalnog izvodi unakrsna ispitivanja.