OSUMNJIČENI ZA UVREDU SUDA OPTUŽIO TUŽIOCE ZA ZASTRAŠIVANJE

Svedok optužen za nepoštovanje suda na suđenju srpskom nacionalističkom lideru Vojislavu Šešelju izjavio je ove sedmice da su tužioci Tribunala pretili njemu i njegovoj porodici.



Bivši šef ratnog štaba Šešeljeve Srpske radikalne stranke (SRS), Ljubiša Petković, izneo je te optužbe kada se ove sedmice pred sudijama pojavio kao neko ko je, zbog toga što se dva puta nije odazvao na obavezujuće pozive da svedoči, optužen za uvredu suda.



„Bio sam izložen pritiscima koji su na mene vršeni iz Kancelarije tužilaštva (KT) Haškog tribunala. Ne samo pritisci, nego i pretnje . . .“, kazao je on. „Posle šest godina pritiska, zastrašivanja i ucenjivanja od strane KT-a, tražio sam izlaz u samoubistvu.“



Petković je na suđenju Šešelju trebalo da bude zaštićeni svedok optužbe. No iako ga je 8. januara ove godine tužilaštvo pozvalo da svedoči – a učinilo je to i sudsko veće 13. maja – on se ni u jednoj prilici nije pojavio pred sudom.



Petković je 3. septembra sudijama rekao da su mu iz KT-a Tribunala stigle pretnje, koje su ga sprečile da svedoči.



Prema pravilima Tribunala, svedoku koji ne odgovori na zahtev da se pojavi može biti suđeno za nepoštovanje suda.



Po rečima sudije Žan-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti), to pravilo se primenjuje na one koji svesno i namerno ometaju sprovođenje pravde [od strane Tribunala], uključujući i bilo koju osobu koja se bez opravdanja ne povinuje nalogu da se pojavi pred većem“.



Ukoliko bude proglašen krivim, Petkoviću bi mogla biti izrečena maksimalna kazna od sedam godina zatvora, globa u iznosu od 100,000 eura, ili obe kaznene mere.



Budući da je parnicu protiv optuženog pokrenulo sudsko veće, tužilaštvo nije bilo u prilici da odgovori na Petkovićeve optužbe, jer nije bilo u sudnici.



Međutim, predstavnica za štampu KT-a, Olga Kavran, naknadno je porekla optužbe.



„Odbacujemo te navode, ali budući da se pred sudom vodi postupak za nepoštovanje, ne možemo da se izjašnjavamo o tome“, kazala je ona IWPR-u.



Petković je od strane Tribunala najpre bio kontaktiran 2002., kada je saslušan kao osumnjičeno lice. Nakon toga je u potpunosti sarađivao s KT-om.



„Nijednog trenutka nisam izbegavao kontakte sa tužilaštvom. Uvek sam im bio dostupan, kao i srpskoj policiji. Svima sam im sve vreme bio dostupan“, kazao je on sudu.



On je objasnio i da je zahvaljujući njemu tužilaštvo stupilo u kontakt sa još jednom osobom, koja je takođe trebalo da se pojavi kao svedok tužilaštva na suđenju Šešelju.



Međutim, Petković je potom opisao i događaje koji su 2006. doveli do promene njegovog odnosa prema KT-u.



Ispričao je kako ga je u jesen 2006. tužilac Denijel Sekson (Daniel Saxon) pozvao na hitan sastanak.



Petković tvrdi da mu je Sekson tom prilikom rekao da je spisak od osmoro svedoka, na kojem se i on nalazio, preko Šešeljeve supruge „procurio“ iz Tribunala, te da se zbog toga on i njegova porodica nalaze u opasnosti.



Petković je rekao i da mu je Sekson ponudio da mu porodicu prebaci u Sloveniju, gde bi bila bezbednija.



Sudu je rekao da je, nakon što je to čuo, „izgubio moć govora“ i „bio potpuno dezorijentisan“.



„Od tog trenutka sam kao neprijatelja počeo da doživljavam svakoga sa kime bih se sreo, čak i na poslu, a kad sam išao ulicom, stalno sam se osvrtao kako bih video da li me neko prati“, izjavio je on pred sudom.



Petković je kazao i da mu je, nekoliko meseci nakon Seksonovog upozorenja, jedan zaštićeni svedok sa suđenja Šešelju (pod oznakom VS033) takođe pretio.



„On mi je lično rekao da će me neko ubiti“, izjavio je Petković, precizirajući da mu se taj svedok zapravo ove godine javio telefonom nakon što je svedočio, te da je pokušao da ga ubedi u to da i sam potvrdi neke stvari koje je on izgovorio pred sudom.



Petković je kazao i kako je, nakon što je razmislio o pretnjama po bezbednost koje mu je nagovestio Sekson, počeo da razmatra i mogućnost da KT u stvari kidnapuje porodice, a da krivicu svaljuje na SRS.



Svedok je sudijama ispričao i kako ga je mesec ili dva kasnije ponovo kontaktirala KT, ali da on sam više „nije imao snage, niti volje da vidi ikoga iz KT-a, jer je do 2006. već četiri godine proveo u strahu“.



Tada je otišao u SRS, gde je – kako kaže – shvatio da članovi te stranke nisu u zaveri protiv njega, tako da je prihvatio da se na suđenju Šešelju pojavi kao svedok odbrane.



„Počeo sam da im verujem. Poklonio sam im svoje poverenje . . . i odmah izrazio želju da svedočim za odbranu“, kazao je on.



Potom je opisao i kako je skicirao izjavu koju je dao Šešeljevom pravnom timu kako bi je oni poslali sudskom veću.



„Želeo sam da sudsko veće bude upoznato sa time da sam prekinuo kontakte sa istražiteljima i da nameravam da se pojavim kao svedok odbrane na suđenju Vojislavu Šešelju“, rekao je Petković.



Na pitanje sudija zbog čega nije direktno komunicirao sa sudskim većem, on se pozvao na stanje u kojem se nalazio. „Nije tu bilo nikakve namere s moje strane. Naprosto nisam mogao da komuniciram sa samim sobom. Bio sam uplašen, i u sukobu sa svojom porodicom, pa sam se povukao u sebe“, rekao je on pred Tribunalom.



Petkovićeva braniteljka, Branislava Isailović, pozvala se na lekarske nalaze svog klijenta kako bi dokazala onaj deo njegovog svedočenja koji se ticao neurološkog lečenja.



Sudija Antoneti je takođe od Petkovića zatražio da pojasni da li mu je Sekson pretio lično, ili ga je samo obaveštavao o pretnjama.



„Ni meni to nije jasno“, odgovorio je Petković. „Kada je g. Dejvid Sekson došao, kazao mi je ’Imamo podatak da je osam imena procurilo iz Haškog tribunala, da je to učinila [Šešeljeva supruga]. Sada ste u opasnosti, i vi i vaša porodica.’ Nije mi rekao ništa više.“



U završnoj reči, Isailovićeva je za svog klijenta zatražila oslobađajuću presudu, i to ne zbog toga što nije ignorisao obavezujuće pozive Tribunala, već zato što je „sve što mu se nedavno dogodilo“ bilo posledica njegovog zdravstvenog stanja.



Petković u pritvorskoj jedinici Tribunala boravi od maja, a na kraju svog suđenja je od sudija zatražio da što pre donesu presudu, jer su „neizvesnost i čekanje najveći neprijatelji [njegovog] biološkog opstanka“.



Sudija Antoneti je rekao da će sudsko veće nastojati da što pre izrekne presudu.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.