Osude za Kosovo uglavnom potvrđene žalbenim presudama
Tehničke izmene dovele su do izvesnih skraćenja kazni izrečenih četvorici okrivljenih.
Osude za Kosovo uglavnom potvrđene žalbenim presudama
Tehničke izmene dovele su do izvesnih skraćenja kazni izrečenih četvorici okrivljenih.
Četvorici bivših visokih zvaničnika srbijanske vojske i policije ove sedmice su uglavnom potvrđene osuđujuće presude koje su im izrečene za zločine počinjene nad civilima potkraj devedesetih, u vreme trajanja sukoba na Kosovu.
Sudije su 2009. godine osudile Nikolu Šainovića, Nebojšu Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića, zbog njihovog učešća u "velikoj kampanji nasilja koja je bila usmerena protiv civilnog albanskog stanovništva na Kosovu, i koju su sprovodile snage pod kontrolom Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i srbijanskih vlasti, pri čemu su se desili incidenti ubijanja, seksualnog nasilja i namernog uništavanja džamija".
Sudije su zaključile kako su "upravo planske akcije tih snaga u toj kampanji dovele do toga da je – u kratkom trajanju od kraja marta do početka juna 1999. godine – najmanje 700,000 Albanaca napustilo Kosovo. Napori [srbijanske policije] da prikrije ubistva kosovskih Albanaca tako što će njihova tela preneti na razne lokacije u Srbiji takođe sugerišu da su ta ubistva bila po svojoj prirodi zločinačka".
Trojica okrivljenih – bivši potpredsednik vlade SRJ, Nikola Šainović; bivši general Vojske Jugoslavije, Nebojša Pavković; te bivši komandant policije, Sreten Lukić – proglašeni su krivima za ubistvo, progon i prisilno raseljavanje. Svi su bili osuđeni na po 22 godine zatvora.
Četvrti okrivljeni, vojni komandant Vladimir Lazarević, proglašen je krivim za deportaciju i prisilno raseljavanje, te osuđen na 15 godina.
Sva četvorica su se žalila na te osude, a isto važi i za petog okrivljenog – bivšeg načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), Dragoljuba Ojdanića, koji je u januaru 2013. odustao od žalbe. Ojdanić je bio osuđen na 15 godina zatvora, a u avgustu 2013. mu je odobreno prevremeno oslobađanje.
Šesti saoptuženik – nekadašnji predsednik Srbije, Milan Milutinović – prvostepenom je presudom, koja mu je izrečena 2009. godine, bio oslobođen svih optužbi.
Tokom čitanja žalbene presude u sudnici 24. januara, ispostavilo se da je veće izvršilo neke tehničke izmene u osuđujućim presudama, što je rezultiralo time da su neke kazne skraćene za po nekoliko godina.
Šainoviću je kazna skraćena sa 22 na 19 godina; Lazarević će odslužiti 14 godina umesto 15; dok je Lukiću kazna smanjena na 20 godina, umesto ranijih 22. Pavkoviću je kazna od 22 godine potvrđena.
Šainoviću je osuda za ubijanja i progon – koje je počinio tako što je sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP) izvršenom na području osam opština – ukinuta. Veće mu je ukinulo i osudu za deportaciju i nehumano postupanje u svojstvu učesnika ZZP-a na području jedne opštine.
Žalbene su sudije zaključile da je sudsko veće "neopravdano Šainovića proglasilo nevinim za zločin progona putem seksualnih delikata, koji je počinio učešćem u ZZP-u“ na području tri opštine, ali su "odbile da mu izreknu novu presudu po tom osnovu". Do istog su zaključka došle i u Pavkovićevom slučaju, kada su u pitanju seksualni delikti koji su počinjeni u Prištini.
Veće je u celini odbacilo Pavkovićevu žalbu, ali mu je na sopstvenu inicijativu ukinulo osude kao učesniku ZZP-a za deportaciju u dve opštine, te osudu za ubistvo počinjeno učešćem u ZZP-u kada su u pitanju 274 od 285 kosovskih Albanaca ubijenih tokom operacija u dolini Reka/Caragoj.
Žalbene sudije su ukinule osudu Lazarevića za pomaganje i podsticanje deportacije i prisilnog raseljavanja u tri opštine. U isto vreme, zaključile su da je sudsko veće "neopravdano Lazarevića proglasilo nevinim za pomaganje i podsticanje" tih istih zločina na pet drugih područja, ali je odbilo "da izrekne nove osude protiv njega istim povodom".
Lukiću su pak ukinute osude za ubistva i progon, koje je počinio učešćem u ZZP-u na području pet opština, kao i kada su u pitanju 274 od 285 Albanaca ubijenih i dolini Reka/Caragoj.
Kao i u slučajevima njegovih saoptuženika, sudije su zaključile da je sudsko veće Lukića neopravdano oslobodilo krivice za seksualne delikte počinjene učešćem u ZZP-u, na području tri opštine, ali je odbilo da mu izrekne nove osude tim povodom.
Možda najupečatljiviji segment žalbene presude bio je deo u kojem je veće potpuno odbacilo koncept "konkretne usmerenosti" u vezi sa pomaganjem i podsticanjem.
Prošle godine je jedno drugo žalbeno veće odbacilo osuđujuću presudu koja je bivšem generalu jugoslovenske vojske, Momčilu Perišiću, bila izrečena za pomaganje i podsticanje masovnih zločina u Bosni i Hercegovini, a sve na temelju toga kako je prvostepeno sudsko veće "propustilo da razmotri da li je gospodin Perišić konkretno usmerio pomoć" ka zločinima vojske bosansko-hercegovačkih Srba. (O tome u vidi tekst "Jugoslovenski general oslobođen u žalbenom postupku".)
Ta presuda je bila krajnje kontroverzna i neki posmatrači su tvrdili da je zahvaljujući njoj pomaganje i podsticanje postalo gotovo nemoguće dokazati. (Više o tim pitanjima vidi u tekstu "Da li poništavanje presuda podriva Haški tribunal?")
Sudije su ove sedmice napomenule da je Perišićevo žalbeno veće iskoristilo dva ranija slučaja kako bi potkrepilo svoj zaključak da je konkretna usmerenost "element čina krivice [actus reus] za pomaganje i podsticanje". Međutim, Šainovićevo veće je zaključilo da ti slučajevi u tom pogledu protivreče jedan drugom, pa je stoga odlučilo da načini vlastitu procenu.
"Pre presude Perišiću, nikakav nezavisan zahtev u vezi sa konkretnom usmerenošću žalbeno veće nije podnosilo u vezi sa bilo kakvim činjenicama", napomenulo je žalbeno veće u svojoj presudi.
"Žalbeno veće je zaključilo da ocenjujući ’actus reus’ pomaganja i podsticanja sudsko veće nije u obavezi da utvrdi da li su postupci gospodina Lazarevića bili direktno usmereni na pomaganje, ohrabrivanje ili pružanje moralne podrške činjenju zločina od strane [jugoslovenske vojske]. Stoga se njegovi suprotni argumenti odbijaju", kazao je sudija Liu Dakun (Liu Daqun).
O "konkretnoj usmerenosti" će verovatno i ubuduće biti reči pred Tribunalom. Prošlog maja je ona bila spomenuta u oslobađajućim presudama Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Tužilaštvo se žalilo, ali datum saslušanja još uvek nije utvrđen.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
