OSPORAVANJE TVRDNJE DA JE ČERMAK IMAO PRAVO DA IZDAJE NAREĐENJA
Svedok odbrane kaže da je postojala konfuzija oko konkretnih odgovornosti i ovlašćenja.
OSPORAVANJE TVRDNJE DA JE ČERMAK IMAO PRAVO DA IZDAJE NAREĐENJA
Svedok odbrane kaže da je postojala konfuzija oko konkretnih odgovornosti i ovlašćenja.
Na suđenju bivšem generalu Hrvatske Vojske (HV), Ivanu Čermaku, jedan vojni veštak je sudijama Haškog tribunala rekao kako okrivljeni „nije bio svestan koliko su mala ovlašćenja“ komandanta Kninskog garnizona nakon vojne Operacije Oluja.
U svedočenju kojim je okončan dokazni postupak odbrane, bivši general britanske vojske Džek Deverel (Jack Deverell) je rekao da je Čermak od strane tadašnjeg predsednika Hrvatske, Franje Tuđmana, bio postavljen zato da bi se ponašao kao komandant, doprineo normalizaciji Knina i poslužio kao veza sa međunarodnim organizacijama u Hrvatskoj.
Međutim, Deverel je rekao da u vezi sa konkretnim Čermakovim odgovornostima i ovlašćenjima postoji konfuzija, koja je nastala usled nedostatka komunikacije između Tuđmana, vojne i civilne policije, te samog Čermaka.
„Nije shvatao granice svojih ovlašćenja“, rekao je Deverel sudijama.
Čermak je, zajedno sa generalima Antom Gotovinom i Mladenom Markačem, optužen za zločine koji su nad srpskim civilima počinjeni tokom i nakon Operacije Oluja, čiji je cilj bio ponovno zauzimanje područja Krajine, koje je do avgusta 1995. bilo pod srpskom kontrolom.
Kao komandant garnizona, Čermak je bio zadužen za održavanje reda u jedinicama koje su pripadale toj formaciji, kao i za civilnu policiju – navodi se u optužnici.
Po rečima tužilaštva, tokom i nakon Operacije Oluja jedinice koje su bile pod generalovim vođstvom pljačkale su i palile.
Čermak se u optužnici tereti da je dozvolio i negirao zločinačke aktivnosti svojih potčinjenih tokom Operacije Oluja, kao i da je međunarodnoj zajednici pružao lažna uveravanja da su preduzete mere za zaustavljanje tih zločina.
Deverel je ove sedmice sudijama više puta rekao kako Čermak „nije sudelovao u procesu odlučivanja“ pri održavanju reda među pripadnicima civilne i vojne policije tokom i nakon Operacije Oluja. Deverel je kazao kako Čermak „nije bio svestan koliko su mu mala ovlašćenja“ kao komandantu garnizona – izuzev kada su u pitanju osnovni zadaci koordinacije i kooperacije.
Jedan od Čermakovih advokata, Endrju Kejli (Andrew Cayley), osvrnuo se na Deverelov izveštaj u kojem su opisana naređenja koja je Čermak izdavao vojnoj i civilnoj policiji sa ciljem osnivanja timova koji će se baviti pronalaženjem vozila u vlasništvu Operacije Ujedinjenih nacija za uspostavu poverenja u Hrvatskoj (United Nations Confidence Restoration Operation, UNCRO).
No, Čermak po Deverelu „nije bio ovlašćen“ da izda takvo naređenje vojnoj ili civilnoj policiji. Naposletku je Čermak stupio u kontakt sa Gotovinom, koji je jedinicama koje su mu bile potčinjene mogao da naredi da vrate ukradenu imovinu – napisao je Deverel u svom izveštaju.
Svedok je izjavio kako incident sa vozilima UNCRO-a dokazuje da je Čermak „počeo da shvata da je to način na koji treba postupati“. Delovalo je da je Čermak time unapredio vlastito razumevanje lanca komandovanja i principa subordinacije – rekao je Deverel sudijama.
Deverel je tužilaštvu rekao da je pre te naredbe Čermak na dužnosti komandanta za Knin proveo svega dva ili tri dana.
„[Čermak] je bio čovek kome nije bilo dato vreme za pripreme, i koji je došao iz sasvim drugačijeg miljea“, rekao je Deverel, dodajući da je Čermak, umesto u vojnim, bio zaposlen u komercijalnim i političkim delatnostima. „Moja je procena da je on tu pokušavao da ispuni zahteve koje mu je nametnuo UN. Činio je to na najbolji mogući način.“
Član Gotovininog tima odbrane, Gregori Kihou (Gregory Kehoe), osvrnuo se na niz naredbi koje je izdao njegov klijent i kojima se potčinjenim komandantima poručuje da spreče nedisciplinu nakon Operacije Oluja. Kihou je Deverela pitao da li je stekao utisak da vojnici pokušavaju da prekinu sa nedisciplinovanim ponašanjem.
Deverel je odgovorio da jeste, ali je i dodao da su Gotovina i Čermak bili u koordinaciji jedino sa vojnom policijom, i to oko „redovnih policijskih zadataka“ – koji nisu obuhvatali istrage o zločinima koje su vojnici počinili tokom i nakon Operacije Oluja.
Kihou se pozvao na naređenja koja su jedinicama HV-a izdata radi izvođenja „operacija čišćenja“, kojima je trebalo osigurati bezbednost nakon vojne ofanzive. Kihou je rekao da ta dokumenta deluju kao da su „izvan konteksta“ Deverelovog izveštaja, pošto Gotovina i snage iz splitske vojne oblasti nisu sudelovale u tim operacijama.
„Želeo sam da pokažem kako su se u to vreme odvijale mnoge aktivnosti na polju planiranja normalizacije tog područja koje je, ukoliko mogu da upotrebim tu reč, bilo oslobođeno“, kazao je Deverel sudijama. „Ne čini se da je Čermak učestvovao u obaveštavanju ili delovanju. Nije bilo potrebe za njegovim delovanjem, jer mu nije bila poslata većina tih dokumenata, ako mu je išta uopšte i bilo poslato.“
Deverel je u periodu nakon Operacije Oluja zapazio i odsustvo kontakta između Gotovine i Čermaka. Osim Čermakovog zahteva da pronađe vozila UNCRO-a, Deverel nije našao nikakve dokumente koje je neko od njih poslao onom drugom, a koji bi se ticali pljačke, spaljivanja i ubistava koja su se navodno dešavala, ili normalizacije života u Kninu.
Kihou se pozvao na Deverelov izveštaj o jednom incidentu, gde se, po njegovim rečima, vidi da je i Gotovina doprineo konfuziji u vezi sa Čermakovim odgovornostima i titulom – time što je na jednom sastanku sa vojnom policijom o njemu govorio kao o „Vojnom guverneru“.
„Čitava ta stvar je nesvesni nesporazum“, rekao je Deverel sudijama, dodajući da Gotovinina izjava „nije bila svestan pokušaj obmanjivanja bilo koga“.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Kancelarija tužilaštva se pozvala na naredbu koju je Čermak izdao 11. avgusta 1995. i kojom su imenovana sedmorica privremenih od ukupno 142 člana Obrambene regimente Kninskog garnizona.
„[Čermak] nije bio ovlašćen da te ljude priključi svojim štabovima“, rekao je Deverel sudijama. On nije naišao na dokaz da su vojnici zaista stigli u Knin i izvršili Čermakova naređenja.
Deverel je rekao kako bi bilo „budalasto“ stvarati sliku o tome da Čermak nije bio u iskušenju da impresionira potčinjene svojim „očiglednim autoritetom“.
„Svi mi znamo da je Čermak bio uspešan biznismen“, kazao je Deverel. „Ovde se radi o čoveku koji je postavljen na položaj kojeg ne razume. Smatrao je da je njegov zadatak obnova grada. Zaista je želeo isto što i mnogi drugi – preuzeo je na sebe odgovornost koja nije bila njegova. Učinio je to iz najbolje moguće namere – da bi bio od pomoći.“
Tužilaštvo je pitalo da li je ijedan zločin – kojeg je neki vojnik počinio u akcijama poput Oluje – bio u nadležnosti oficira, nezavisno od toga da li je vojnik pod komandom tog oficira ili nije.
„Ukoliko postane očigledno da je učinjeno nešto loše, on zapravo mora da učini nešto kako bi obezbedio da navodni incident bude istražen“, rekao je Deverel.
Deverel je rekao i kako će „neuspeh pri uspostavljanju vojne discipline redovno voditi ka snižavanju standarda discipline“.
Tužilaštvo je pitalo kako se neuspeh pri kažnjavanju zločina koje su počinili vojnici odražavao na jedinicu.
„Odsustvo pravnih mera protiv samo jednog vojnika možda neće imati nikakvog efekta“, kazao je Deverel. „Ali ako je opšti trend da komandanti ne kažnjavaju one vojnike koji počine prekršaje, jasno je da to može dovesti do velikih problema.“
Tim odbrane Mladena Markača započeće iduće sedmice svoj dokazni postupak.
Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.
U svedočenju kojim je okončan dokazni postupak odbrane, bivši general britanske vojske Džek Deverel (Jack Deverell) je rekao da je Čermak od strane tadašnjeg predsednika Hrvatske, Franje Tuđmana, bio postavljen zato da bi se ponašao kao komandant, doprineo normalizaciji Knina i poslužio kao veza sa međunarodnim organizacijama u Hrvatskoj.
Međutim, Deverel je rekao da u vezi sa konkretnim Čermakovim odgovornostima i ovlašćenjima postoji konfuzija, koja je nastala usled nedostatka komunikacije između Tuđmana, vojne i civilne policije, te samog Čermaka.
„Nije shvatao granice svojih ovlašćenja“, rekao je Deverel sudijama.
Čermak je, zajedno sa generalima Antom Gotovinom i Mladenom Markačem, optužen za zločine koji su nad srpskim civilima počinjeni tokom i nakon Operacije Oluja, čiji je cilj bio ponovno zauzimanje područja Krajine, koje je do avgusta 1995. bilo pod srpskom kontrolom.
Kao komandant garnizona, Čermak je bio zadužen za održavanje reda u jedinicama koje su pripadale toj formaciji, kao i za civilnu policiju – navodi se u optužnici.
Po rečima tužilaštva, tokom i nakon Operacije Oluja jedinice koje su bile pod generalovim vođstvom pljačkale su i palile.
Čermak se u optužnici tereti da je dozvolio i negirao zločinačke aktivnosti svojih potčinjenih tokom Operacije Oluja, kao i da je međunarodnoj zajednici pružao lažna uveravanja da su preduzete mere za zaustavljanje tih zločina.
Deverel je ove sedmice sudijama više puta rekao kako Čermak „nije sudelovao u procesu odlučivanja“ pri održavanju reda među pripadnicima civilne i vojne policije tokom i nakon Operacije Oluja. Deverel je kazao kako Čermak „nije bio svestan koliko su mu mala ovlašćenja“ kao komandantu garnizona – izuzev kada su u pitanju osnovni zadaci koordinacije i kooperacije.
Jedan od Čermakovih advokata, Endrju Kejli (Andrew Cayley), osvrnuo se na Deverelov izveštaj u kojem su opisana naređenja koja je Čermak izdavao vojnoj i civilnoj policiji sa ciljem osnivanja timova koji će se baviti pronalaženjem vozila u vlasništvu Operacije Ujedinjenih nacija za uspostavu poverenja u Hrvatskoj (United Nations Confidence Restoration Operation, UNCRO).
No, Čermak po Deverelu „nije bio ovlašćen“ da izda takvo naređenje vojnoj ili civilnoj policiji. Naposletku je Čermak stupio u kontakt sa Gotovinom, koji je jedinicama koje su mu bile potčinjene mogao da naredi da vrate ukradenu imovinu – napisao je Deverel u svom izveštaju.
Svedok je izjavio kako incident sa vozilima UNCRO-a dokazuje da je Čermak „počeo da shvata da je to način na koji treba postupati“. Delovalo je da je Čermak time unapredio vlastito razumevanje lanca komandovanja i principa subordinacije – rekao je Deverel sudijama.
Deverel je tužilaštvu rekao da je pre te naredbe Čermak na dužnosti komandanta za Knin proveo svega dva ili tri dana.
„[Čermak] je bio čovek kome nije bilo dato vreme za pripreme, i koji je došao iz sasvim drugačijeg miljea“, rekao je Deverel, dodajući da je Čermak, umesto u vojnim, bio zaposlen u komercijalnim i političkim delatnostima. „Moja je procena da je on tu pokušavao da ispuni zahteve koje mu je nametnuo UN. Činio je to na najbolji mogući način.“
Član Gotovininog tima odbrane, Gregori Kihou (Gregory Kehoe), osvrnuo se na niz naredbi koje je izdao njegov klijent i kojima se potčinjenim komandantima poručuje da spreče nedisciplinu nakon Operacije Oluja. Kihou je Deverela pitao da li je stekao utisak da vojnici pokušavaju da prekinu sa nedisciplinovanim ponašanjem.
Deverel je odgovorio da jeste, ali je i dodao da su Gotovina i Čermak bili u koordinaciji jedino sa vojnom policijom, i to oko „redovnih policijskih zadataka“ – koji nisu obuhvatali istrage o zločinima koje su vojnici počinili tokom i nakon Operacije Oluja.
Kihou se pozvao na naređenja koja su jedinicama HV-a izdata radi izvođenja „operacija čišćenja“, kojima je trebalo osigurati bezbednost nakon vojne ofanzive. Kihou je rekao da ta dokumenta deluju kao da su „izvan konteksta“ Deverelovog izveštaja, pošto Gotovina i snage iz splitske vojne oblasti nisu sudelovale u tim operacijama.
„Želeo sam da pokažem kako su se u to vreme odvijale mnoge aktivnosti na polju planiranja normalizacije tog područja koje je, ukoliko mogu da upotrebim tu reč, bilo oslobođeno“, kazao je Deverel sudijama. „Ne čini se da je Čermak učestvovao u obaveštavanju ili delovanju. Nije bilo potrebe za njegovim delovanjem, jer mu nije bila poslata većina tih dokumenata, ako mu je išta uopšte i bilo poslato.“
Deverel je u periodu nakon Operacije Oluja zapazio i odsustvo kontakta između Gotovine i Čermaka. Osim Čermakovog zahteva da pronađe vozila UNCRO-a, Deverel nije našao nikakve dokumente koje je neko od njih poslao onom drugom, a koji bi se ticali pljačke, spaljivanja i ubistava koja su se navodno dešavala, ili normalizacije života u Kninu.
Kihou se pozvao na Deverelov izveštaj o jednom incidentu, gde se, po njegovim rečima, vidi da je i Gotovina doprineo konfuziji u vezi sa Čermakovim odgovornostima i titulom – time što je na jednom sastanku sa vojnom policijom o njemu govorio kao o „Vojnom guverneru“.
„Čitava ta stvar je nesvesni nesporazum“, rekao je Deverel sudijama, dodajući da Gotovinina izjava „nije bila svestan pokušaj obmanjivanja bilo koga“.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Kancelarija tužilaštva se pozvala na naredbu koju je Čermak izdao 11. avgusta 1995. i kojom su imenovana sedmorica privremenih od ukupno 142 člana Obrambene regimente Kninskog garnizona.
„[Čermak] nije bio ovlašćen da te ljude priključi svojim štabovima“, rekao je Deverel sudijama. On nije naišao na dokaz da su vojnici zaista stigli u Knin i izvršili Čermakova naređenja.
Deverel je rekao kako bi bilo „budalasto“ stvarati sliku o tome da Čermak nije bio u iskušenju da impresionira potčinjene svojim „očiglednim autoritetom“.
„Svi mi znamo da je Čermak bio uspešan biznismen“, kazao je Deverel. „Ovde se radi o čoveku koji je postavljen na položaj kojeg ne razume. Smatrao je da je njegov zadatak obnova grada. Zaista je želeo isto što i mnogi drugi – preuzeo je na sebe odgovornost koja nije bila njegova. Učinio je to iz najbolje moguće namere – da bi bio od pomoći.“
Tužilaštvo je pitalo da li je ijedan zločin – kojeg je neki vojnik počinio u akcijama poput Oluje – bio u nadležnosti oficira, nezavisno od toga da li je vojnik pod komandom tog oficira ili nije.
„Ukoliko postane očigledno da je učinjeno nešto loše, on zapravo mora da učini nešto kako bi obezbedio da navodni incident bude istražen“, rekao je Deverel.
Deverel je rekao i kako će „neuspeh pri uspostavljanju vojne discipline redovno voditi ka snižavanju standarda discipline“.
Tužilaštvo je pitalo kako se neuspeh pri kažnjavanju zločina koje su počinili vojnici odražavao na jedinicu.
„Odsustvo pravnih mera protiv samo jednog vojnika možda neće imati nikakvog efekta“, kazao je Deverel. „Ali ako je opšti trend da komandanti ne kažnjavaju one vojnike koji počine prekršaje, jasno je da to može dovesti do velikih problema.“
Tim odbrane Mladena Markača započeće iduće sedmice svoj dokazni postupak.
Julia Hawes izveštava za IWPR iz Haga.
