Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OSPORAVANJE KARADŽIĆEVE TVRDNJE O „PREVARI“ NA MARKALAMA

Bivši predstavnik UN-a u Sarajevu insistira na tome da je veliki broj ljudi bio ubijen i ranjen.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 645, 14. maj 2010.)

Nekadašnji predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, ponavlja svoju tvrdnju da su masakr koji se 1994. odigrao na sarajevskoj pijaci Markale inscenirale snage bosanske vlade, te da je najveći broj tela koji je tamo pronađen predstavljao „lutke i stare leševe“.

Karadžić je početkom marta slične teze izneo i u svom uvodnom obraćanju. A ove je sedmice obrazložio te svoje navode i prikazao dodatni video snimak, koji je navodno načinjen neposredno uoči i nakon minobacačkog napada izvedenog 5. februara 1994. – kada je ubijeno oko 60, a ranjeno preko 140 ljudi.

Karadžić se tereti za nadziranje snajperske i artiljerijske kampanje protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi. Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se tvrdi da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić je spomenuti video-zapis prikazao tokom unakrsnog ispitivanja svedoka Dejvida Harlanda (David Harland), koji je od 1993. do 1995. bio službenik za civilne poslove i politički savetnik komandanta UNPROFOR-a (Zaštitne snage Ujedinjenih nacija) u Bosni.

Prvi kadrovi – za koje je Karadžić kazao da su snimljeni neposredno uoči eksplozije – prikazuju redove praznih pijačnih tezgi.

„Ovde nema ljudi, niti robe“, uzviknuo je Karadžić.

Potom se na snimku videlo mlitavo telo koje biva podignuto na nešto što liči na platformu.

„A sada, nakon navodne eksplozije . . . mrtvo telo – lutka! – biva utovareno u nekakav kamion“, nastavio je on. „Bilo je to prvi i poslednji put da smo zatražili rezultate autopsije [te osobe], ali nam ih niko nije mogao dostaviti.“

U drugom se kadru vidi kako jedno telo biva vučeno po zemlji.

„Ono što tvrdim jeste da je ovo veoma star leš . . . kojem je ruka još uvek ukočena“, rekao je Karadžić. „Tek ubijenu osobu ne biste mogli tek tako vući naokolo.“

Tužiteljka Kerolin Edgerton (Carolyn Edgerton) je u tom trenutku ustala i postavila pitanje koje se ticalo „porekla filma i zasnovanosti tih navoda“.

Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je prvo pitanje postavio direktno Karadžiću.

Karadžić je odgovovrio da je film načinila „muslimanska strana“, te da je i emitovan na bosanskoj televiziji. Rekao je kako film pokazuje da je masakr bio „obična i nevešta prevara“.

Nakon što je svedok Harland ukazao na to da se na ekranu vidi logo jedne srpske televizijske stanice, Karadžić je rekao da je ta srpska stanica „prenosila muslimanski program“ i od Harlanda zatražio da „na Markale počne da gleda na drugi način“.

„Ovo je izuzetno neobično“, odgovorio je Harland, koji je naglasio da je na mesto eksplozije lično poslao doktora, koga je kasnije i saslušao.

„To nikada nije sugerisao niti jedan verodostojan, pa ni neverodostojan posmatrač“, nastavio je Harland. „Po meni, to ukazuje na veliku udaljenost [od] stvarnosti.“

Karadžić je potom od Harlanda zatražio da prokomentariše to što je pijaca – kao što se videlo na snimku – bila prazna.

„Kada je to [snimljeno] – ja ne mogu reći“, odgovorio je Harland. „Razgovorao sam sa našim lekarom i našim komandantom i niko od njih nije ispričao nešto što je toliko neobično.“

Harland je potvrdio da su rezultati triju odvojenih istraga UN-a bili nesaglasni kada je u pitanju utvrđivanje toga da li je dotična granata ispaljena sa položaja bosanskih Srba, ili sa položaja bosanske vojske.

„Dokazi uglavnom . . . [potvrđuju] da je ispaljena sa položaja bosanskih Srba“, rekao je Harland.

Karadžić je potom konstatovao kako je tražio da sudeluje u istragama tog masakra, ali da „Muslimani nisu to dozvolili“.

Harland se usprotivio toj tvrdnji.

„Ono čega se sećam jeste to kako sam lično zahtevao da nam obe strane omoguće pristup lokacijama koje je bilo neophodno istražiti“, kazao je Harland. „Bosanska vlada nam je odobrila pristup, dok su ga Vaše snage našim ljudima uskratile.“

„A kako smo Vam to mi mogli uskratiti pristup Markalama?“, pitao je Karadžić.

„Mi smo želeli pristup položajima sa kojih je granata ispaljena, [i] gde su se mogli nalaziti minobacači . . .“, kazao je Harland. „Bosanska vlada nam je odobrila pristup, a Vi niste, što nas je navelo da postanemo malo sumnjičavi.“

Karadžić je odbacio takvu procenu.

„Činjenica je da ne postoje dokazi koje smo vam uskratili“, kazao je on. „Zvaničan stav UN-a je bio i ostao taj da se ne može utvrditi ko je ispalio granatu. Čitava stvar je montirana!“

„Niko od onih koji su bili na licu mesta nije ni nagovestio da je ’čitava stvar montirana’“, uzvratio je Harland. „To je takođe protivrečno – ili je u pitanju montaža ili je to uradila sama [bosanska vojska]. To nije logično.“

Karadžić nije najjasnije odgovorio na to, već je ukazao na dokument koji pokazuje koliko su se „razlikovala mišljenja o tome da li se radi o podvali, ili stvarnosti, ili nečemu što su učinili Muslimani“.

„Mi tvrdimo da su tamo bile donošene lutke i stari leševi“, kazao je Karadžić. „Ne kažem da niko nije ubijen, nego da je u pitanju bio mali broj ljudi.“

Harland je odgovorio da Karadžić „brka dva pitanja – ko je ispalio granatu i da li je iko ubijen?

„Što se tiče drugog, nikada nije bilo nikakve sumnje u to da je ubijen i ranjen veliki broj ljudi. Imali smo medicinske i vojne eksperte. A što se tiče toga odakle je granata ispaljena, ne raspolažemo nedvosmislenim empirijskim dokazima.“

Jedan od nekadašnjih Karadžićevih vojnih generala, Stanislav Galić, osuđen je na doživotnu robiju zbog učešća u opsadi Sarajeva, uključujući i napad na Markale. I sudsko i žalbeno veće utvrdili su da se masakr zaista dogodio i da je granata bila ispaljena sa položaja bosanskih Srba.

Na temelju konstatacije da „nije potvrđeno da je film pouzdan“, te tvrdnje da je i njegovo poreklo ostalo neizvesno, tužilaštvo se usprotivilo tome da emitovani video-snimak bude uvršćen u dokaze.

Sa time se saglasio i sudija Kvon, koji je zaključio da će, sve dok ne bude utvrđeno ko je – i kada – načinio snimak, biti „teško“ da se on uvrsti u dokaze.

Karadžićevo unakrsno ispitivanje Harlanda odnosilo se na više tema, uključujući snabdevanje Sarajeva električnom energijom i drugim potrebama.

Karadžić je naglas pročitao odlomak iz knjige „Borba za mir: Bosna, 1994.“, autora generala ser Majkla Rouza (Michael Rose), koji je te godine u Sarajevu komandovao UNPROFOR-om.

U citiranom odlomku, Rouz kaže da se Karadžić „smirio“ nakon ofanzive bosanske vojske, te da je „pristao da Sarajevu vrati električnu energiju“ ukoliko ponovo budu uspostavljene linije snabdevanja prema gradu Banja Luci, koji je bio pod kontrolom bosanskih Srba.

Harland je odgovorio da „upravo to“ predstavlja onu vrstu stvari koje mu se ne dopadaju.

„Vi ste povezali vojni napad sa činjenicom da ćete isključiti . . . struju, vodu i gas – što je povezivanje koje su neki od nas doživeli kao nehumano“, kazao je Harland.

Karadžić je pak odgovorio da je on nakon jedne ofanzive „vratio“ snabdevanje, te da ništa nije uskraćivao.

Harland se nasmešio i rekao: „Linije snabdevanja nisu bile prekinute zbog ofanzive. Bile su prekinute jer ste ih Vi prekinuli. To je bila Vaša uobičajena odmazda, koja se doimala varvarskom.“

Karadžić je to negirao, da bi potom rekao kako su „sankcije [koje je Zapad uveo] Srbima bile gore nego naše [srpske sankcije] Muslimanima“.

„Ne, to je potpuno netačno“, uzvratio je Harland, dodajući da je situacija u samoproklamovanoj Republici Srpskoj (RS) bila „mnogo bolja“ nego u enklavama koje su kontrolisale snage bosanskih Srba.

A kada je Karadžić od njega zatražio da to i objasni, Harland je odgovorio kako je „život u Banja Luci u odnosu na Sarajevo ličio na život na Beveli Hilsu (Beverly Hills)“.

„To je potpuno netačno“, nastavio je Harland. „Poređenje nije moguće.“

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.