Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OSLOBADJAJUCA PRESUDA UZASAVA MAKEDONSKE VLASTI

Kontroverzno sudjenje u Makedoniji nije uspelo da baci vise svetla na ubistvo sedam Azijata koje je narusilo medjunarodnu reputaciju zemlje.
By Mitko Jovanov

Makedonski drzavni tuzilac rekao je da ce se zaliti na odluku Okruznog suda u Skoplju donete prosle nedelje da se oslobode trojica bivsih policijskih zvanicnika i jedan biznismen zbog ubistva sedam Azijata 2002. godine.


Sud je oslobodio policajce Gorana Stojkova, Aleksandra Cvetkova i Bobana Utkovskog, i biznismena Jovana Kikerekova, zbog navodnog nedostatka dokaza. Oni su pusteni neposredno nakon isteka jedanaestomesecnog pritvora.


Sudija nije dao zvanicno obrazlozenje presude jer zakon kaze da na raspolaganju ima dve sedmice da to ucini od dana donosenja presude.


Medjutim, mnogi eksperti su upozorili da se time nece okoncati ova afera, koja je narusila medjunarodni ugled Makedonije.


Jos uvek je siroko rasprostranjeno verovanje da su sedmorica ubijenih muskaraca zapravo bili ekonomski emigranti koji su smrtno nastradali u zasedi ciji je cilj bio da Makedoniju prikaze kao saveznika americkog "rata protiv terorizma".


Pravni analiticari kazu da petomesecno sudjenje nije pruzilo kljucne odgovore u vezi sa onim sto se desilo u vinogradu Rastanski lozja, u blizini Skoplja, 2. marta 2002. godine.


Branko Trickovski, urednik dnevnog lista "Utrinski dnevnik", kaze da ova presuda svakako nije uklonila ruznu mrlju sa narusene reputacije drzave Makedonije.


"Odluka o oslobadjanju optuzenih zbog nedostatka dokaza ne objasnjava sta se zaista desilo u vinogradu Rastanski lozja", rekao je on za IWPR.


"Ovaj slucaj jos uvek ima negativnog uticaja na medjunarodni imidz Makedonije jer se snage bezbednosti jos uvek sumnjice za organizovanje ubistva civila", dodaje on.


Mersal Biljali, politicki analiticar, bio je nesto obazriviji u svojoj reakciji na odluku suda.


"Dobro je sto je slucaj najzad izvucen iz fioke i sto se pravosudje pozabavilo njime", rekao je on. "Da se to nije desilo, bilo bi negativnih posledica po nas imidz u medjunarodnoj zajednici".


"Ostaje da se vidi sta ce se desiti kada se ovaj slucaj bude nasao pred visim sudskim instancama".


Tuzilastvo je tvrdilo da su sedmorica Azijata – sest drzavljana Pakistana i jedno neidentifikovano lice – bili emigranti koji su krenuli trbuhom za kruhom kada ih je makedonska policija presrela na granici sa Bugarskom.


Smatra se da su se oni potom nalazili neko vreme u pritvoru u Skoplju pre nego sto ih je policija usmrtila u namestenom prepadu u jednom od predgradja makedonske prestonice.


U to vreme, ministar policije, Ljube Boskovski, koji se trenutno nalazi u Hagu po osnovu optuzbi za ratne zlocine koji nisu povezani sa ovim slucajem, tvrdio je da su usmrcene osobe bile pripadnici islamskih militantnih grupa povezanih sa celijama Al-Kaide koje su planirale napade na americku, britansku i nemacku ambasadu u Skoplju.


Ova prica se vratila njenim autorima kao bumerang, skoro istog trenutka kada je pustena u javnost, jer su strane ambasade demantovale da su dobile bilo kakve informacije o mogucnosti takvih napada, a diplomate su otvoreno izrazile sumnje u policijsku verziju dogadjaja.


Umesto pohvala medjunarodne zajednice za "budnost i brzu reakciju", Skoplje se naslo na udaru snaznog pritiska da istrazi i rascisti citavu aferu.


Medjutim, za vreme sudjenja, advokati odbrane nastavili su da insistiraju da su ubijene osobe bile, zapravo, teroristi.


Posto sud nije potvrdio ove tvrdnje, pravnici predvidjaju da ce slucaj Rastanski lozja i dalje biti aktuelan.


Nikola Tupancevski, profesor na Pravnom fakultetu u Skoplju, kaze da se ovaj slucaj ne moze zatvoriti sve dok sudovi "ne odgovore na kljucna pitanja: ko je ubio ove ljude, koji su bili njihovi motivi i da li su bili emigranti – ili su uistinu planirali teroristicke napade?" Tupancevski kaze da je tuzilastvo napravilo gresku jer nije obezbedilo dovoljno dokaza kojima bi potkrepili svoju zahtev za okrivljujucom presudom.


Gordan Kalajdziev, jos jedan profesor prava, se slaze. "Ima tu puno posla za istrazne organe i pravosudje", smatra on.


"Pored podnosenja zalbe na presudu, tuzilastvo moze pribaviti nove dokaze i tako iznova pokrenuti citav postupak od pocetka".


Kalajdziev je izjavio za IWPR da je sada preostala mogucnost da porodice sedmorice ubijenih muskaraca pokrenu privatne tuzbe u makedonskim sudovima.


Mirjana Najcevska, predsednik Helsinskog komiteta za ljudska prava u Makedoniji, rekla je da ovaj slucaj zasluzuje da se zatvori na pravi nacin.


"Imamo sedam mrtvih ljudi i moramo pronaci okolnosti pod kojima su nastradali", kaze Najcevska. Ona smatra da bi ovaj slucaj mogao zavrsiti pred Vrhovnim sudom.


Pored pravnih posledica, sudska odluka doneta 22. aprila ima ozbiljne politicke implikacije za vladu, smatra vecina analiticara.


Opste je verovanje u javnosti da ovakva presuda predstavlja udarac vladi levog centra, koja je i optuzila cetvoricu ljudi za ubistva emigranata iz Azije.


Presuda je dovela do podizanja tenzije unutar koalicije jer je Liberalna demokratska partija, LDP, mladji partner u vladi, zatrazila odlucniju akciju u vezi sa ovim slucajem od starijeg koalicionog partnera, Socijaldemokratske Partije Makedonije, SDSM, tvrdeci da oslobadjajuca presuda podriva kredibilitet vlade.


U isto vreme, odluka suda odusevila je desnicarske nacionalisticke pristalice Ljubeta Boskovskog, koji je optuzen da stoji iza ovih ubistava u maju 2004. godine.


Da bi izbegao hapsenje, Boskovski, koji ima dvostruko drzavljanstvo, izbegao je u Hrvatsku. Tamo je, medjutim, uhapsen i optuzen za ova ubistva. Hrvatska je potom izrucila Boskovskog Haskom tribunalu koji ga tereti za ratne zlocine.


Gjuner Ismail, direktor magazina "Forum", rekao je za IWPR da ce sudska presuda ici na ruku nacionalistima koji zele da ocuvaju tinjajuce medjuetnicke tenzije preostale posle oruzanog sukoba iz 2001. godine.


"Ova odluka ce osnaziti desnicarski pokret u zemlji", predvidja Ismail.


Mitko Jovanov je novinar dnevnog lista "Dnevnik".