Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OSECAJUCI KORUPCIJU, INVESTITORI ZAOBILAZE RUMUNIJU

Dok se u zemlji ne zavede red, strani investitori ce dobro razmisliti pre nego sto dodju u Bukurest.
By Daniela Tuchel

Rumunija ce verovatno imati velikih problema da privuce strane investicije, ako vlada ne preduzme korake da suzbije rasirenu korupciju.


Kritike medjunarodne zajednice koje se upucuju na racun ove balkanske zemlje od skora su se intenzivirale. Svetska banka je u septembru ukazala na korupciju i pravne i pravosudne nedostatke kao glavne prepreke koje onemogucuju privredni rast u Rumuniji.


”Rumunija je zemlja sa mnogo problema, a narocito je izrazen visok stepen korupcije”, izjavio je za IWPR Worik Smit, glavni autor Izvestaja o svetskom razvoju za 2005. godinu.


”U vise navrata smo podsticali Bukurest da preduzme drasticne mere da resi ovaj problem da bi zemlja razvila bolju klimu za investicije”, dodao je. “Vlada bi takodje trebalo da smanji svoje mesanje u ekonomiju.”


Prema izvestaju, 34,9 odsto rumunskih i stranih investitora vide korupciju kao veliku kocnicu za svoje poslovanje, a oko 4,7 odsto profita kompanija odlazi na mito “da bi se poslovi zavrsili”. U anketi je ucestvovalo oko 255 lokalnih i medjunarodnih kompanija.


Svetska banka nije jedino telo koje u poslednje vreme opisuje Rumuniju kao korumpirano poslovno okruzenje.


Na Indeksu uocene korupcije, CPI, za 2004. godine, koji je organizacija Transparency International objavila 20. oktobra, Rumunija se nalazi na poslednjem mestu medju 29 zemalja koje su clanice EU ili su u aktivnom postupku pridruzivanja (Turska, Hrvatska, Bugarska i Rumunija)


Korupcija se takodje navodi kao kljucni problem i u poslednjem izvestaju o Rumuniji koji je sacinilia Evropska komisija. Rumunija zeli da se pridruzi EU do 2007. godine.


Zabrinutost zbog korupcije u Rumuniji jedan je od razloga zasto Brisel insistira na ukljucivanju “bezbednosne klauzule” u sporazum o pridruzivanju, cime se omogucuje odlaganje clanstva zemlje za po jednu godinu, ako ne ispuni preuzete obaveze.


Vlasti u Rumuniji su i dalje optimisticne.


Glavni rumunski pregovarac sa EU, Vasile Puskas, nedavno je izjavio za medije: “Uvereni smo da cemo biti spremni za clanstvo do 2007.”


Puskas je dodao da je siguran da ce Rumunija resiti preostale probleme u pravosudju i unutrasnjim poslovima do kraja godine, kao sto zahteva EU, da bi potpisala sporazum o pridruzivanju u prvoj polovini 2005.


Pregovarac koji vodi pregovore sa EU priznaje da brige koje izrazava Evropska komisija “izazvaju nelagodnost kod svih”. Ali, takodje, dodaje: “Cinimo sve sto je u nasoj moci da problem korupcije resavamo odozgo nanize, a nedavno ustanovljeni Drzavni antikorupcijski ured shvata znacaj ovog problema.”


Puskas je priznao da ce Rumunija, ukoliko se ozbiljno ne pristupi ovom problemu, imati problema sa privlacenjem stranih investicija.


Ali, vlada u Bukurestu nije jedina koja se suocava sa problemom sve vece indiferentnosti investitora. Susedne istocnoevropske zemlje koje su se nedavno pridruzile EU suocavaju se sa slicnim problemima.


Prema podacima iz poslednjeg Indeksa poverenja u direktnim stranim investicijama, globalni investitori su ove godine pokazali manje interesovanje za trzista novih clanica u odnosu na proslu godinu.


Godisnja anketa rukovodilaca iz najvecih svetskih kompanija koju organizuje americka konsultantska kompanija za globalni menadzment A T Kearny objavljena je polovinom oktobra.


U odnosu na proslu godinu, Poljska je pala sa cetvrtog na dvanaesto mesto, a Madjarska sa sedamnaestog na devetnaesto na listi najatraktivnijih investicionih okruzenja na globalnom nivou.


Kao faktore koji ugrozavaju konkurentnost deset novih clanica EU, 67 procenata globalnih investitora naveli su losu infrastrukturu, a 60 procenata korupciju.


S druge strane, Izvestaj o razvoju Svetske banke za 2005 navodi i druge prepreke koje odbijaju investitore koji razmatraju Rumuniju.


Tu su neizvesnost u pogledu ekonomske politike, pometnja u pogledu poslovnih propisa i nedostatak poverenja u sposobnost sudova da resavaju probleme sa nekretninama.


Uzeti zajedno, ovi faktori su doveli do “hladjenja” invstitora, kaze se u izvestaju.


Za razliku od prethodnih godina, izvestaj Svetske banke za 2005. ukljucuje i preporuke za uspostavljanje bolje klime za investicije.


Banka preporucuje Rumuniji da sprovodi konzistentniju ekonomsku politiku da bi privukla investitore. “Podizanje stepena predvidljivosti politike koja se vodi moze dovesti do rasta novih investicija za preko 30 procenata”, kaze se u izvestaju.


“Vlade mogu prevazici problem poverenja i privuci strane investicije tako sto ce smanjiti troskove i podsticati konkurenciju,” izjavio je za IWPR potpredsednik Svetske banke Fransoa Burginjon.


Dzordz Meloun, zamenik urednika lista Wall Street Journal, slaze se da je potrebna kombinacija razlicitih mera da bi se privukao novac spolja.


“Zemlja koja zeli da privuce investicije mora uciniti napor da poboljsa klimu za poslovanje, tako sto ce sprovoditi razumnu poresku i zakonodavnu politiku i odrzavati stabilnost nacionalne valute, sto cesto zahteva restriktivan budzet”, izjavio je za IWPR.


Americke kompanije, dodao je Meloun, vrse investicije na osnovu odredjenih kljucnih faktora, kao sto su troskovi proizvodnje i pristup vaznim trzistima. “Rumunija bi mogla uciniti sebe atraktivnijom smanjivanjem opterecenja proizvodjaca i otvaranjem za slobodnu trgovinu i konkurenciju.”


Medjutim, Rumunija nije pokazala mnogo znakova da sledi ove savete, pa je zato privukla samo mali broj americkih investitora tokom prosle decenije.


Prema podacima rumunske Agencije za strane investicije, samo 3,9 procenata stranih firmi registrovanih u zemlji su americke.


Vise razloga za optimizam daje podatak naveden u izvestaju Svetske banke da je jacanje slobodnih medija u Rumuniji odigralo vaznu ulogu u borbi protiv korupcije.


”Novine su cesto otkrivale nepravilnosti i korupcijske postupke, uprkos pritiscima koji su vrseni na novinare koji su istrazivali ove slucajeve”, konstatuje se u izvestaju.


Daniela Tusel radi za bukurestanske dnevne novine Libertatea.