Opustosene Rumunske Bolnice
Posle niza bolnickih skandala, rumunski premijer poziva na hitnu reformu zdravstva.
Opustosene Rumunske Bolnice
Posle niza bolnickih skandala, rumunski premijer poziva na hitnu reformu zdravstva.
Cekaonica onkoloskog krila bukurestanske bolnice Fudeni je prepuna zena srednjih godina, lica izbrazdanih bolom i tragovima raka.
"Pocela sam da se navikavam na svoje slabo zdravstveno stanje," kaze pedesetsedmogodisnja Marija S., koju vec tri godine lece od raka na mozgu. "Samo od Boga zavisi da li cu ziveti jos jedan sat ili jos jednu godinu". Marija se ne zali ni na svoje stanje, ni na svoj bol - samo na bolnicke uslove i bezosecajnost i pohlepu osoblja, ukljucujuci i sestre i doktore.
Cini se da se nista nije promenilo u bezosecajnom i okrutnom rumunskom zdravstvu. Cak i posle jedanaest godina od pada komunistickog rezima ova zemlja ima jedan od najgorih sistema zdravstva u celoj centralnoj i istocnoj Evropi.
Sredinom avgusta zatvorena je akuserska klinika u severoistocnom rumunskom gradu Iasi, posto je u samo jednoj nedelji umrlo sest novorodjenih beba. Istraga je pokazala da je u pitanju bila losa higijena, a jedina posledica po bolnicu bila je mala novcana kazna.
Situacija u akuserskoj klinici je samo jedan od uzasnih incidenata koji su se desili u poslednje vreme i primorali premijera Adrijana Nastasea da proslog meseca zahteva hitne reforme u "haoticnom" sektoru.
On je bio posebno kritican prema farmaceutskoj industriji, koja se cini nesposobnom da bilo napravi, bilo uveze neohodne lekove.
Fondovi su mali, plate su niske, a resursi kao da ne postoje. Ministarstvo zdravstva tokom poslednjih deset godina nikad nije primilo vise od tri posto budzeta (4,4 miliona americkih dolara), i pored stalnih zahteva za hitnom pomoci. Zbog toga bolnicama nedostaju i lekovi i medicinska oprema.
Sistem finansiranja zdravstva kroz radnicko zdravstveno osiguranje takodje ne funkcionise. Cene lekova stalno skacu i izazivaju negodovanje i bolnica i javnosti. U isto vreme, doktori kukaju nad svojim majusnim platama (oko 150 dolara mesecno) i cesto traze mito. Danas u Rumuniji ne mozete da obavite ni najrutinskije preglede bez boksa cigara ili flase viskija.
Ali, prave ucene pocinju tek kada odete u bolnice. "Ovde morate svakoga da potkupljujete," kaze zena koja je upravo prosla kroz to iskustvo. "Morala sam da platim hirurgu skoro 100 dolara da bi me operisao, da ne spominjem pare za medicinske sestre ili koliko sam morala da platim da mi dozvole da donosim hranu od kuce."
Ona razume da su doktori bedno placeni i prihvata da im treba da dopune niske plate "ispod zita", ali je bila sokirana kad je morala da plati medicinskim sestrama da joj presvuku posteljinu.
Ako je verovati podacima, posebno onim iz unutrasnjosti, nedostatak brige i los tretman ne samo da otezavaju zivot nego ga i skracuju.
U Rumuniji, zivotni vek je sedam godina kraci od evropskog proseka. Bolesti srca i rak su uzrok preko pedeset posto smrti zaposlenih ljudi, i preko 85 odsto smrti medju starima.
Skorasnji izvestaj Svetske zdravstvene organizacije kritikovao je Rumuniju zbog nedostatka koherentnog plana za poboljsanje zdravstvenog sektora, kao i nedostatka resenosti da se ono postigne. Iako premijer prica o "prekretnici", rumunskom zdravstvu je ocigledno i dalje potrebna intenzivna nega.
Marian Chiriac je stalni saradnik IWPR-a.
