Optužnica protiv Slobodana Miloševića

Optužnica protiv Slobodana Miloševiæa

Tužilaštvo je danas, 18.02.2002, otvorilo glavni deo procesa protiv Slobodana Miloševiæa, koji
je optužen za ratne zloèine i zloèine protiv èoveènosti zbog pokušaja proterivanja veæinskog
albanskog stanovništva s Kosova. Miloševiæa se tereti za pet prekršaja medjunarodnog
humanitarnog prava:

(1) Deportacija: Tužilaštvo navodi da je Miloševiæ uèestvovao u zajednièkom zloèinaèkom
poduhvatu èiji je cilj bio da se znatan deo kosovskog albanskog stanovništva zauvek protera
sa Kosova i da se tako obezbedi trajna srpska kontrola u pokrajini. Deportacija je zloèin
protiv èoveènosti, kažnjiv prema èlanu 5(d) Statuta Meðunarodnog suda.

(2) Druga nehumana dela (prinudno preseljenje): Prinudno preseljenje je kažnjivo po èlanu 5(i)
Statuta. Slièno je deportaciji, s tim što ukljuèuje prisilna preseljenja civila unutar Kosova.

(3) i (4) Ubistva: U optužnici su navedena imena 600 Kosovskih Albanaca ubijenih u 16
incidenata tokom masovnih progona Albanaca iz pokrajine. Na osnovu ekshumacija
masovnih grobnica i broja nestalih, organizacije za ljudska prava procenjuju da je oko 10,000
kosovskih Albanaca ubijeno tokom sukoba. Premda su u ovaj broj ukljuèuni poginuli borci
Oslobodilaèke vojske Kosova, smatra se da su veæina ubijenih bili civili. Ubistvo je kažnjivo
kao zloèin protiv èoveènosti po èlanu 5(a) Statuta Medjunarodnog suda, a kao prekršaj
zakona i obièaja ratovanja po èlanu 3 istog statuta.

(5) Progoni: U optužnici se navodi da je Miloševiæ koristio masovna prinudna preseljenja i
deportacije, ubistva, seksualna nasilja i uništavanje ili skrnavljenje albanskih verskih
objekata u sklopu kampanje zlostavljanja kosovskih albanskih civila na osnovu njihove
politièke, rasne i verske pripadnosti. Zlostavljanje na osnovu politièke, rasne i verske
pripadnosti je zloèin protiv èoveènosti, kažnjiv prema èlanu 5(h) Statuta Meðunarodnog
suda.

Slobodan Miloševiæa je za ove zloèine optužen individualno, na osnovu èlana 7 Statuta
Medjunarodnog suda.

Po èl. 7(1), Miloševiæa optužnica tereti kao osobu koja je zloèine planirala, podsticala, naredila,
poèinila ili èije je planiranje, pripremu ili izvršenje na drugi naèin pomagala i podržavala.
'Poèiniti' u kontekstu optužnice ne znaèi da je optuženi fizièki poèinio i jedan od zloèina za
koje ga se tereti, nego da je uèestvovao u udruženom zloèinaèkom poduhvatu u svojstvu
saizvršioca.

Po èl. 7(3), Miloševiæu se, kao glavno-komandujuæem, pripisuje odgovornost za dela njemu
podreðenih (tzv. 'komandna odgovornost.') To se odnosi na situacije kada je optuženi znao ili
je bilo razloga da zna da se podreðeni sprema da prekrši medjunarodno humanitarno pravo ili da
poèiniratni ratni zloèin ili da je to veæ uèinio, a on kao komandant nije preduzeo nužne i
razumne mere da to spreèi ili da kazni izvršioce.

Tužilac mora da dokaže nesumnjivu verodostojnost svakog navoda optužnice, što je najviši
standard dokazivanja krivice u kriviènom postupku. Na primer, da bi dokazali navode optužnice
koji se odnose na deportaciju kažnjive po èl. 5 Statuta Meðunarodnog suda, tužilaštvo mora
prvo da dokaže da se radi o zloèinu protiv èoveènosti (rasprostranjeni ili sistematski napadi na
civile izvršeni u sklopu politike neke držane ili društvene organizacije,) a zatim da se zaista radi
o zloèinu deportacije (proterivanje civila preko državnih granica iz mesta na kojima su legalno
živeli.) U svojoj odbrani, Miloševiæ može da pokuša da obori bilo koji od ovih navoda tužilaštva
i da tako obori optužnicu. Na primer, premda trenutno raspoložive informacije to ne potvrðuju,
Miloševiæ bi mogao da tvrdi da su civili preseljavani da bi bili zaštiæeni od ratnih dejstava, a ne
radi deportacije. Ili bi, na primer, mogao da tvrdi da su ti civili prethodno bespravno živeli na
teritoriji s koga su deportovani. Za sada, meðutim, Miloševiæa 'odbrana' je više politièki govor
nego pravna rasprava o navodima optužnice.

Pretresno vece je zatražilo od tužilaca da izvede sve kljuène dokaze protiv Miloševiæa u vezi
kosovskog dela optužnice do kraja juna ili poèetka jula. Poèetkom septembra æe tužilaštvo
izvesti dokaze koji se odnose na Hrvatsku i na Bosnu i Hercegovinu. Tek nakon toga æe
Miloševiæ imati priliku da iznese svoju odbranu. Zbog toga se predviða da æe suðenje potrajati
dve godine.