Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Optužba za uzimanje talaca ostaje u optužnici protiv Karadžića

Okrivljeni je tvrdio da su mirovne trupe bile uključene u sukobe u Bosni.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 769, 14. decembar 2012.)

Žalbene sudije Haškog tribunala odlučile su ove sedmice da će optužba za uzimanje talaca ostati u optužnici protiv ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića.

Njihova je odluka bila odgovor na Karadžićev zahtev da pre početka dokaznog postupka odbrane bude odbačeno svih 11 tačaka optužnice protiv njega. (O tome vidi tekst „Karadžić traži da bude oslobođen“.)

U junu ove godine, sudije su Karadžića oslobodile jedne optužbe za genocid – koja se ticala bosanskih opština izuzev Srebrenice – ali su odlučile da će on morati da se brani po preostalih deset tačaka. Među njima je i optužba za srebrenički genocid, kao i optužba da je Karadžić odgovoran za uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija i vojnih posmatrača kao talaca tokom maja i juna 1995. (O tome vidi tekst „Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid“.)

Tužioci su se žalili na pomenuto oslobađanje od jedne tačke, dok se Karadžić žalio na odluku o zadržavanju tačke koja se tiče talaca. (O tome vidi tekst „Karadžićevi tužioci osporavaju odluku o optužbi za genocid“.)

Okrivljeni je tvrdio da su mirovne trupe i vojni posmatrači „aktivno sudelovali u neprijateljstvima i stoga nisu zaštićene osobe“, obuhvaćene Članom br. 3 Ženevske konvencije. Karadžić je tvrdio i da, ukoliko su taoci zaista uživali zaštićeni status, on nije bio upoznat sa time.

Osim toga, Karažić je osporavao sudijsku logiku po kojoj pravnu zaštitu uživaju i zarobljeni borci.

„[N]ema smisla to da počinitelj ima pravo da puca na borca i ubije ga, a da čini zločin onda kada mu preti smrću ili pritvorom“, napisao je on u svom podnesku iz jula 2012.

Potom je izneo stav da je o tom pitanju neophodna rasprava u žalbenom postupku, pošto ono ima šire pravne implikacije, koje se tiču mirovnih implikacija uopšte.

„Konačna odluka o statusu UN-ovog osoblja predstavljaće važno uputstvo za izvođenje sadašnjih i budućih mirovnih operacija, poput one u Siriji“, napisao je on u julu.

U svojoj odluci od 11. decembra, žalbene su sudije odbacile njegove argumente kao „neuverljive“.

One smatraju da se „zabrana uzimanja talaca“ iz Člana br. 3 Ženevske konvencije „primenjuje na sve pritvorene pojedince, bez obzira na to da li je njihov pritvor bio eksplicitno tražen da bi ih se uzelo kao taoce, i bez obzira na njihov raniji status kao boraca“.

O žalbi tužilaštva na odluku o povlačenju optužbe za genocid još uvek nije doneta nikakva odluka.

Karadžića se još uvek tereti po tački za genocid koja se odnosi na masakr počinjen 1995. u istočnobosanskom gradu Srebrenici, gde je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih dečaka i muškaraca.

U njegovoj optužnici su i tačke koje se tiču progona, istrebljenja, ubijanja, deportacije, nehumanog postupanja, terora i nezakonitih napada izvršenih za vreme 44 meseca duge opsade Sarajeva, kao i zločina počinjenih u više bosanskih opština.

Dokazni postupak Karadžićeve odbrane je počeo u oktobru i još uvek traje.

Rachel Irwin izveštava za IWPR-a iz Haga.