Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Optuženi za zločin u Srebrenici kaže Tribunalu: 'Kriv sam!'

By IWPR ICTY
Prvi put je pred Međunarodnim tribunalom neko od svedoka direktno ukazao na ličnu odgovornost Radovana Karadžića za masakr 7.000 do 10.000 srebreničkih Muslimana, dečaka i muškaraca. Na pretresu na kome se odlučivalo o kazni Momiru Nikoliću je Miroslav Deronjić, nekadašnji predsednik opštine Bratunac i blizak Karadžićev saradnik, je ispričao kakao se 7. ili 8. 7.1995. sastao sa predsednikom Republike Srpske (RS). Diskutovali su o planiranoj operaciji protiv zaštićene zone Srebrenica. Deronjić je svedočio da mu je Karadžić rekao: 'Ti ljudi moraju biti pobijeni.' U tom kontekstu je spomenuo 'princip zapadne Slavonije', misleći pri tome na proterivanje gotovo celokupnog srpskog stanovništva iz te oblasti, pri čemu su hrvatske snage zadale teške vojne i civilne gubitke srpkoj strani.

Tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) je postavio direktno pitanje: 'Da li je Karadžić rekao upravo: 'Miroslave, oni trebaju biti pobijeni,' misleći pri tome na Muslimane koji će biti zarobljeni?' Deronjićev odgovor: 'Da, i to sam ispričao tužiocima. 'Svi tamo dole trabaju da budu pobijeni. Ubijte one koje zarobite.''

Dokazi koji su izneti u drugom suđenjima pred ovim Tribunalom ukazuju na odgovornost Ratka Mladića, vrhovnog komandanta Armije RS, za masakr u Srebrenici, ali je ovo prvi put da je neko u sudinici upro prst u Karadžića. Deronjić je u drugom predmetu priznao svoju odgovornsot za etničko čišćenje sela Glogova, pri čemu su uništene mnoge kuće i džamije i ubijeno je 65 civila. Za uzvrat za ublaženu kaznu, Deronjić se obavezao na saradnju sa tužilaštvom u svim tekućim i budućim predmetima. Očekuje se njegovo svedočenje u suđenju Miloševiću, a kasnije i u drugima.

Iz ovoga se vidi značaj takvih sporazuma između tužilaca i optuženih. I nakon 98 dana suđenja Krstiću, na primer, veliki deo dokaza tužilaštva je ostao nedovljno uverljiv. Tužilaštvo je nesporno pokazalo da su zarobljeni Muslimani bili sistematski pobijani, ali ne i da je to bilo unpred isplanirano. U predmetu generala Krstića, tužioci nisu uspeli da pokažu da je i pre pada Srebrenice (11.7.1995.), postojao plan o masovnim ubistvima. Deronjić je, međutim, rekao da mu je Karadžić govorio o nameri da se pobiju svi Muslimani još 8. ili 9. jula.

Kroz ovakeve sporazume sa optuženima Deronjićem, Nikolićem i Draganom Obrenovićem, tužioci su dobili pristup znatnim direktnim dokazima da su masakr u Srebrenici, pokušaj da se sakriju njegovi tragovi i drugi zločini bili unapred planirani. Bez obzira na razloge koji su naveli optužene da se odluče na ovakav sporazum, njihova svedočenja su dragoceni izvori informacija o pozadini zločina, i kao takva doprinose utvrđivanju istine.