'Oni nezgodni događaji': Svedok govori o mučenjima

Druga osoba koja je svedočila protiv Slobodana Miloševića u nastavku suđenja posle
zimskog prekida bio je Robert Hausvicka, koji je devet meseci bio mučen u zatvorima
JNA. Glavni tuzilac, Dzefri Najs, je veoma obazrivo razgovarao sa ovim mladim
covekom o dugotrajnim premlacivanjima koja su ukljucivala mucenje elektrosokovima
po glavi i po nogama, i udaranje palicama po tabanima. U jednom casu je Najs rekao da
zeli da postedi svedoka, i da zato moli sudije da ostale detalje o njegovom zatvorenistvu
procitaju u pisanoj izjavi koju je ranije dao.

Izmucen batinama, Hausvicka je na kraju svojim muciteljima ispricao sve sta je znao.
Ali, oni ni time nisu bili zadovoljni, pa je bio prisiljen da izmislja, i da pretstavlja
hrvatske snage daleko mocnijima nego sto su zaista bile. Strazari su ga i dalje tukli, i
prisilili da potpise izjavu od 50 strana, koje pre toga nije imao priliku ni da procita. Tako
je on 'priznao' da je klao decu, sekao im usi i kopao oci.

Hausvicka je bio pripadnik specijalnih jedinica hrvatske vojske koje su branile
Dubrovnik, ali on nije imao priliku da ucestvuje u tim borbama. Na samom pocetku
opsade Dubrovnika, bio je zarobljen i prebacen u JNA zatvor u Bileci. Posle nekoliko
meseci je iz Bilece bio prebacen u drugi JNA zatvor, u Morinje u bokokotorskom zalivu.
Tamo su uslovi bili jos gori nego u Bileci, ispricao je svedok. Zatvorenici su bili drzani u
magacinu, gde su lezali na drvenom podu. Umesto klozeta su imali kantu. Strazari su ih,
izmedju ostalog, mucili tako sto su najavljivali i inscenirali pogubljenja, i prisiljavali
zatvorenike da se medjusobno boksuju. O oba zatvora je bilo oko 80% civila, a ostali su
bili zarobljeni policajci i vojnici. Civili su bili uglavnom stariji muskarci.

Na kraju direktnog ispitivanja, Najs je zamolio Pretresno vece da vodi racuna o tome da
Miloseviceve pitanja svedoku budu bitna za predmet. Sudija Mej je zaista pre pocetka
unakrsnog ispitivanja upozorio Milosevica: 'Gospodine Milosevicu, culi ste. Ovaj svedok
je stradao i zato trebate sa posebnim obzirom da vodite unakrsno ispitivanje.'

Milosevic je uglavnom izbegavao da postavlja pitanja u vezi sa svedokovim boravkom u
zatvoru i sa mucenjem koje je podneo -- 'frustrirajuci dogadjaji', kako ih je mIlosevic
nazivao. Pokusao je da navede svedoka da potvrdi da strazari koji su ga mucili nisu bili
vojnici JNA. Hausvicka je rekao da on ne zna da li su oni bili pripadnici JNA ili nisu, ali
da su svakako bili obuceni u JNA uniforme, a zatvorenici su drzani, ispitivani i muceni u
JNA objektima. .
Iako je bio vidnu uzbudjen, Hausvicka se dobro drzao pred Milosevicem. Odbio je da
odgovara na pitanja o dogadjajima o kojima nije imao direktna saznanja. Kada ga je
milosevic pitao da li je uponat sa sduskim istragama o maltretiranju Srba u Dubrovniku,
svedok je rekao da ima prijatelje Srbe koji i dalje zive u Dubrovniku i koji su spremni da
potvrde da ih niko nije maltrretirao. Ali, dodao je, to je sve sto zna o tome, i mozda nema
potpune informacije. Milosevic kao da je i sam rekao da nije siguran u tacnost svojih
informacija, jer ih je dobio od saradnika.

Na Milosevicevo pitanje da li je tacno da su lokalni kriminalci bili pusteni iz
dubrovackog zatvora da bi se borili protiv JNA, Hausvicka je odgovorio Dubrovniku
nema zatvor, vec samo mali pritvor u opstinskom sudu u kome nikada nema vise od
petero zatvorenika koji cekaju sudjenje. Milosevic bi morao da poprica sa ljudima koji
mu pripremaju informacije na kojima on gradi svoja unakrsna ispitivanja.

Milosevic se suzdrzao od maltretiranja svedoka, ali ga je pitao kako to da je on radio dve
godine policiji, nakon sto je bio pusten u razmeni zatvorenika 02. septembra1992., a da je
tek onda dao otkaz zbog posledica zarobljenistva. Hausvicka je odgovorio da su on
dorbim delom oporavio od fizickih povreda (na kicmi, bubrezima, rebrima i glavi,) ali da
je imao naknadnu psihicku reakciju. Sredinom 1994. je doziveo slom zivaca.

U jednom momentu Milosevic ga je pitao: 'Ko je ubio sve te vojnike na dubrovackom
ratistu, [ako je bilo tako malo hrvatskih boraca]?' Svedok: 'Dacu specifican odgovor,
ako dozvoljavate.' Milosevic: 'Naravno. Kako hocete.' Svedok: 'Moj ogovor je 'Vi'.'

Tuzioci su pustili snimak govora MIla Djukanovica u kome se on izvinio Dubrovcanima
za ulogu koju su Crnogorci igrali u ratu, i za bolove i patnju koju su im time naneli. Time
je Djukanovic, koji je kao Milosevicu odan covek bio na najvisim polozajima u Crnoj
Gori, indirektno priznao odgovornost. Ostalim Crnogorcima, i Milosevicu, je veoa tesko
sada da se ogradjuju od zlocina koje su oko Dubrovnika i u juznoj Dalmaciji pocinile
crnogorske snage, koje su se borile bok uz bok sa JNA i sa srpskim snagama. Snimak nas
je potsetio da je Biljana Plavsic u stvari druga, a ne prva, osoba koja je bila na celu jedne
drzave da javno prizna zvoju odgovornost za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti.
Zbog toga je sve teze odrzavati srpski nacionalni it da su oni bili zrtve, a ne agresori.