Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OLIMPIJSKA NADA SARAJEVA

Etnicke razilke unutar Bosne mogu ugroziti olimpijske sanse Sarajeva
By IWPR Balkans

Sarajevo je 1984. godine bilo domacin XIV Zimskih olimijskih igara, koje su do tada bile najvece i najbolje organizovane zimske olimpijske igre.


Sedamnaest godina kasnije, Bosanski olimpijski komitet, NOK, objavio je da ce podrzati kandidaturu Sarajeva da bude domacin igara u 2010.godini. Ovo saopstenje objavljeno je u delimicno obnovljenoj olimpijskoj dvorani "Zetra" koju su srusile granate 1992.godine.


Ukoliko se ova kandidatura uspesno privede kraju Sarajevo bi moglo postati cetvrti grad u istoriji koji je dva puta bio domacin zimskih igara.


Stavise, bio bi to izuzetan zavet ovom gradu u kojem je na hiljade ljudi izgubilo zivot u toku troipogodisnje opsade grada.


Prosle nedelje je predsednik Medjunarodnog olimpijskog komiteta, IOC, Juan Antonio Samaranch, kome uskoro istice mandat, posetio glavni grad BiH da bi prisustvovao inauguraciji novoformiranog NOK-a. Jedan od njegovih prvih poslova bio je da bude vrsilac duznosti na Zimskim olimpijskim igrama 1984.godine.


Predsednistvo NOK-a sledice model tripartitnog bosanskog predsednistva koje je uspostavljeno nakon Daytonskog mirovnog sporazuma. Ocekuje se da ce se u ovom komitetu okupiti zajedno predstavnici Federacije i Republike Srpske, RS, ciji se se sportski timovi zajednicki takmiciti u svim medjunarodnim takmicenjima.


Samaranch je rekao da Sarajevo uziva simpatije mnogih clanova IOC, ali da etnicka podeljenost ovog grada umanjuje ove sanse.


Linije razdvajanja izmedju dva bosanska entiteta prelaze preko olimpijskih terena. Dok se Jahorina i Trebevic nalaze u RS, planina Igman i Bjelasnica nalaze se unutar BH Federacije. Pored ostecenih objekata, znakovi koji upozoravaju na opasnost od mina sluze kao uspomene na borbe koje su se ovde odvijale tokom rata.


Mnogi u Sarajevu veruju da bi ova olimpijska diplomatija donela dosta koristi. Sefik, izbeglica iz istocne Bosne koji studira u Sarajevu veruje u potencijal igara kojim bi se moglo uspostaviti zajednistvo dva entiteta. “Svi znaju da smo podvojeni”, kaze on, ali jos uvek gaji nadu da bi igre mogle pribliziti ljude iz dva razlicita entiteta.


Covek koji je predvodio u premoscavanju etnickih razlika je i Bogic Bogicevic, dosadasnji predsednik Bosanskog olimpijskog komiteta. On je odigrao kljucnu ulogu u formiranju NOK-a i Samaranch ga je nagradio olimpijskom medaljom za “izuzetan doprinos promociji olimpijskog ideala u regionu”.


Bogicevic priznaje da ideja o podizanju olimpijske zastave u gradu u kojem se jos uvek mogu videti oziljci nekadasnjeg sukoba ima isto onoliko kritike koliko i podrske. Iako mnogi uvidjaju simbolicku ulogu olimpijskih igara u prevladavanju razlika, realisti veruju da bi se novac koji je potreban za obnavljanje olimpijskih staza i kompleksa mogao bolje utrositi na izgradnju kuca i isplacivanje penzija.


Medjutim, razlog koji se krije iza ove inicijative je ozivljavanje ekonomije ovog regiona. Kako kaze Bogicevic, do ove inicijative doslo je “iskljucivo iz ekonomskih razloga”.


Gradonacelnik Sarajeva Muhidin Hamamdzic misli da je ovo savrsena prilika za osvezenje regionalne ekonomije i ozivljavanje zimskog turizma u vreme da kada su interes i ulaganje u Bosnu minimalni. Poslovi koji bi ovakav projekat kreirao, sudeci po Hamamdzicu, mogli bi zaustaviti veliki broj mladih ljudi koji napustaju zemlju.


Iako su gotovo svi objekti unisteni, Enes Terzic, generalni direktor Olimpijskog sportskog centra "Zetra", veruje da je vecina objekata za zimske sportove u povoljnijoj poziciji od one kada je Sarajevo 1977.godine izabrano da bude domacin Olimpijskih igara 1984.godine.


Terzic procenjuje da ce biti potrebno oko 140 miliona nemackih maraka za obnavljanje sportskih objekata i infrastrukture. Ovoj sumi dodat je i trosak za izgradnju bar pet hotela.


Njegovo preduzece oslanja se na kredite i medjunarodnu pomoc da bi ponovo proradili ski-centri centri. Terzic trenutno pregovara sa potencijalnim donatorima, ukljucujuci Norveske, Svedske i EZ, kao i Olympic Aid za sledecu fazu obnove "Zetre" koja bi se sastojala od izgradnje pokrivene staze za brzo klizanje i klizalista.


Bogicevic je izjavio da on i gradske vlasti uglavnom racunaju na veoma unosna televizijska prava koja bi pomogla finansiranje olimpijskog projekta, ukoliko ovaj grad bude izabran. Oni, takodje, traze ulagace, zajmove, kredite i kreativni marketing.


Predsednik Bogicevic, kome ubrzo istice mandat, nema iluzija kad su u pitanju poteskoce u pribavljanju sredstava i priznaje da strah od obnavljanja konflikta, mine i korupcija jos uvek predstavljaju ozbiljnu prepreku.


“Mnogi jos uvek vide Bosnu i Hercegovinu kao zemlju korupcije, sverca droge i ljudi, kao i prostitucije”, rekao je Bogicevic. “Ovo su stvari koje bi mogle ozbiljno uticati na glasanje IOC-a”.


Bogicevic, medjutim, veruje da ce nova vlast moci da resi politicke probleme podeljene zemlje i da ce je ujediniti za nastup na igrama.


“Ocigledno ima razloga za skepticnost”, komentarise analiticar Medjunarodne krzine grupe, Michael Doyle. “Ukoliko to bude bio izazov za lokalne vlasti da pocnu ozbiljno da deluju onda mislim da bi kandidatura Sarajeva imala pozitivan efekat”.


Jelena Granzov je Olimpijadu 1984.godine gledala iz vikendice njenog dede koja gleda na skijaske staze. Seca se kako je bilo “uzbudljivo” imati strane posetioce. Ona sada zivi na Palama, centru bosanskih Srba za vreme rata. Ona sada daje casove skijanja na Jahorini gde je i sama naucila da skija.


Jelena kaze da bi volela da Sarajevo opet bude domacin Olimpijskih igara, ali smatra da ce biti potrebno mnogo novca da bi se objekti obnovili. “Na Jahorini bi trebalo puno toga obnoviti”, rekla je ona.


Julie Poucher Harbin je dopisnik IWPR.