Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Olakšanje u Srbiji nakon presude Perišiću

U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su zaprepašćeni odlukom kojom kao da se briše vojna uloga Jugoslavije u regionalnom sukobu.
By Ognjen Zorić, Dženana Karabegović
  • Momcilo Perisic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Momcilo Perisic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Pišu: Ognjen Zorić iz Beograda i Dženana Karabegović iz Sarajeva (TU br. 778, 4. mart 2013.)

Prošlosedmična oslobađajuća presuda bivšem komandantu jugoslovenske vojske, Momčilu Perišiću – koja mu je izrečena u žalbenom postupku u Hagu – naišla je na odobravanje u Srbiji, gde je protumačena kao skidanje odgovornosti ove zemlje za zločine počinjene u ratovima na Balkanu tokom prve polovine devedesetih godina.

U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj – gde se jugoslovenska vojska tereti za direktnu podršku pobunjenim lokalnim Srbima – ova odluka žalbenog veća izazvala je mešavinu šoka i razočaranja.

U septembru 2011. Perišić je osuđen za pomaganje i podsticanje zločina počinjenih nad civilima tokom opsade Sarajeva, u kojoj je poginulo više hiljada ljudi, kao i za srebrenički masakr, u kojem je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Perišić je, kao vojni komandant, proglašen krivim i zato što nije kaznio pripadnike vojske hrvatskih Srba, poznatije kao Srpska vojska Krajine (SVK), zbog raketnih napada koji su u maju 1995. bili izvršeni na grad Zagreb.

Osuđen je na 27 godina zatvora, ali su žalbene sudije 28. februara ove godine odbacile čitavu prvobitnu presudu i naredile da Perišić bude odmah oslobođen. (Više o tome vidi u tekstu „Jugoslovenski general oslobođen u žalbenom postupku“.)

Zvaničnici u Beogradu pozdravili su presudu koja po njihovom mišljenju tadašnje jugoslovensko i srbijansko rukovodstvo oslobađa krivice za zločine koji su počinjeni u bosanskom i hrvatskom sukobu.

Srbijanski premijer Ivica Dačić izjavio je da je Perišićevo oslobađanje „dobra vest“.

Ta presuda je „od velikog značaja za srpski narod u celini, jer negira optužbe o navodnoj agresiji Vojske Jugoslavije na Bosnu i Hrvatsku“ – kazao je on.

Srbijanski zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, dodao je kako presuda dokazuje da „general Perišić, kao komandant jugoslovenske vojske, nije kršio običaje rata, niti međunarodne konvencije“.

Rasim Ljajić, koji se nalazi na čelu državnog tela odgovornog za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je da je ovakva presuda pravična, te da je posebno značajna kada se u vidu imaju težina optužbi protiv Perišića i kazna od 27 godina koja mu je bila izrečena.

Ali, nisu svi u Srbiji pozdravili hašku odluku. Izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), Sandra Orlović, izrazila je zabrinutost zbog toga što će presuda omesti proces suočavanja sa prošlošću u Srbiji.

Ona smatra da ovakvom presudom nisu prepoznate stvarne razmere podrške koju je jugoslovenska vojska pružila srpskim snagama u BiH i Hrvatskoj.

„Perišić je bio personifikacija institucionalizovane podrške Srbije ovim dvema vojskama“, kazala je ona. „Rekla bih da njegova individualna odgovornost – po mišljenju suda – nije utvrđena, ali da zaključak o sistemu podrške VRS-u [Vojska Republike Srpske, tj. bosanskih Srba] i SVK-u, koji je postojao godinama, nije oboren.“

Ta vojna podrška, smatra Orlovićeva, „mora da bude polazna tačka za ocenjivanje odgovornosti Srbije za ratove u BiH i Hrvatskoj“.

Pre no što je prošle sedmice oslobođen, Perišić je bio prvi srbijanski državni zvaničnik koji je osuđen za zločine počinjene tokom rata u BiH.

U ovoj zemlji, žrtve ratnih zločina, kao i brojni komentatori, izrazili su nevericu zbog ovakvog preokreta.

„Veoma sam razočarana u Haški tribunal“, izjavila je Fazila Efendić, koja je 1995. preživela srebrenički masakr. „Dvadeset godina sam čekala pravdu. Gde je sad ta pravda?“

Mnogi tvrde da je ova presuda dovela u pitanje njihovo poverenje u Haški tribunal kao instituciju.

„Ovo je skandalozna odluka“, kaže Fadila Memišević, predsednica bosanskog Društva za ugrožene narode. „Time što je oslobodio Perišića, Tribunal je počeo da gubi kredibilitet. To je snažan udarac za sve žrtve koje su očekivale pravdu.“

A predsednica udruženja Srebreničke majke, Hatidža Mehmedović, govorila je o „nagradi za zločin i kazni za žrtve“.

„Sram bilo i Haški tribunal, i tužioce, i sudije, i sve onih koji su dozvolili da se ovo desi“, kazala je ona.

Direktor sarajevskog Istraživačko-dokumentacionog centra, Mirsad Tokača, izjavio je kako je odluka o Perišiću poslednja u nizu oslobađajućih presuda koje je Tribunal doneo u svega nekoliko meseci, i koje su izrečene hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao i bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj).

„Umesto da bude potpuno nezavisna sudska instanca koja će se baviti jedino činjenicama i dokazima i ničim drugim, Haški tribunal se u poslednjih nekoliko svojih odluka pokazao kao veoma ispolitizovan“, kazao je Tokača. „Ta oslobađanja samo pothranjuju tvrdnje da se radi o političkom sudu, koji donosi političke presude.

„To nije dobro. To nije dobro za međunarodnu pravdu, to nije dobro za čitav region, i ja mislim da je sve ono što je godinama bilo građeno ovakvim oslobađanjima dovedeno u pitanje.“

U Hrvatskoj su komentatori izrazili razočarenje zbog Perišićevog oslobađanja po svim tačkama, uključujući i onu koja se ticala bombardovanja Zagreba, izvršenog 3. maja 1995. Tada je stradalo šestoro ljudi, dok ih je preko 200 ranjeno.

Direktor hrvatskog Informacijsko-dokumentacijskog centra Domovinskog rata, Ante Nazor, rekao je kako se ne slaže sa zaključkom žalbenih sudija da je Perišić samo izvršavao naređenja koja su mu stizala iz beogradskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO).

„Iznenađen sam sudijskom odlukom, jer smatram da je Perišić bio jedan od glavnih točkova u tom mehanizmu [VSO-a]“, rekao je Nazor.


Ognjen Zorić i Dženana Karabegović su izveštači RSE-a i IWPR-a iz Beograda i Sarajeva. U pisanju ovog izveštaja sudelovao je i Enis Zebić, izveštač RSE-a i IWPR-a iz Zagreba.