OJDANIĆ POKUŠAVA DA SE DISTANCIRA OD KOSOVSKIH ZLOČINA

Bivši zamenik načelnika generalštaba jugoslovenske vojske pokušao je ove sedmice da se distancira od ratnih zločina počinjenih tokom srpske vojne kampanje na Kosovu.



Svedok koga su pozvali branioci generala Dragoljuba Ojdanića predočio je dokumente koji – kako tvrdi – pokazuju da je okrivljenom u vreme trajanja sukoba bio uskraćen redovan pristup izveštajima o borbenim dejstvima.



Ojdanić se, zajedno sa još petoricom bivših visokih zvaničnika – Nebojšom Pavkovićem, Milanom Milutinovićem, Nikolom Šainovićem, Sretenom Lukićem i Vladimirom Lazarevićem – tereti za ratne zločine koji su na Kosovu počinjeni 1998. i 1999., uključujući i ubijanje više stotina kosovskih Albanaca, te prisilno proterivanje oko 800,000 ljudi.



Međutim, Radovan Radinović – penzionisani general jugoslovenske vojske i ekspertski svedok za vojna pitanja – izjavio je pred sudom da su odnosi između Ojdanića i načelnika generalštaba bili uzdržani, kao i da je Ojdanić tek neznatno uticao na donošenje odluka.



Ovakav je zaključak svedok izveo na temelju dokumentacije jugoslovenske vojske i zapisnika sa sastanaka iz kojih se vidi da je Ojdanić „zahtevao“ da mu se prosleđuju redovni izveštaji o borbenim dejstvima.



Radinović je zaključio kako teške reči i upotreba jednog od trajnih glagolskih vremena srpskog jezika znače da se Ojdanić osećao uskraćenim za ključne podatke koji su mu bili neophodni za obavljanje vlastite funkcije.



Tokom unakrsnog ispitivanja, viši procesni zastupnik tužilaštva, Čester Stemp (Chester Stamp), doveo je u pitanje Radinovićeve nalaze.



„Nije li general Ojdanić bio krajnje nehajan u vršenju svoje dužnosti, s obzirom da je ostao na položaju zamenika načelnika generalštaba iako mu nisu stizali redovni [operativni] izveštaji“, upitao je Stemp.



I sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy) izrazio je izvesnu sumnju, zapazivši da je Ojdanić na dotičnoj funkciji proveo dve godine, da bi tek onda uputio „zahtev“ iz zapisnika.



„Prilično je čudno što je dopustio da protekne toliko vremena pre no što je išta učinio“, rekao je on.



Radinović je pak kazao kako ne tvrdi da Ojdanić nije dobijao nikakve izveštaje, već samo da mu oni nisu stizali redovno. Odgovarajući na sudijska pitanja, svedok je dodao i da ne zna za dokaze iz kojih bi se eksplicitno videlo da su bilo kakve informacije Ojdaniću bile uskraćene.



Ojdanić i Milutinović se – zbog toga što su angažovali oružane snage pri deportaciji više stotina hiljada kosovskih Albanaca – terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.



U optužnici se navodi da su jugoslovenske formacije sistematski granatirale gradove i sela, spaljivale kuće i njive, oštećivale i rušile kulturne i verske ustanove kosovskih Albanaca, pljačkale albansku imovinu, ubijale Albance i seksualno zlostavljale Albanke.



Kao član Vrhovnog saveta odbrane (VSO), Milutinović se tereti za učešće u „planiranju, upravljanju, koordinaciji i naređivanju“ kampanje, što ga čini i lično odgovornim za zločine protiv čovečnosti i ubistva.



Optužnice protiv Milutinovića, Ojdanića i ostalih objavljene su 1999., premda je Ojdanić na slobodi ostao do 2002., dok se Milutinović nije predao sve do januara 2003.



Brendan McKenna je izveštač IWPR-a iz Haga.