OFICIR UN-a VERUJE DA JE VRS GAĐALA CIVILE
Svedok je na sudu rekao da je vojska bosanskih Srba izgleda namerno bombardovala stanovnike Sarajeva.
OFICIR UN-a VERUJE DA JE VRS GAĐALA CIVILE
Svedok je na sudu rekao da je vojska bosanskih Srba izgleda namerno bombardovala stanovnike Sarajeva.
Na suđenju bivšem komandantu Vojske Jugoslavije (VJ) optuženom za ratne zločine, Momčilu Perišiću, jedan bivši zvaničnik Ujedinjenih nacija je izjavio kako veruje da su snage bosanskih Srba u Sarajevu namerno gađale civile modifikovanim avio-bombama.
Major holandske vojske i vojni posmatrač UN-a (UN Military Observer, UNMO) u bosanskoj prestonici tokom 1995., Hubertus Brurmijn (Hubertus Bruurmijn), rekao je ove sedmice sudijama Haškog tribunala da je bio očevidac tih napada na stanovnike grada u vreme kada su eskalirale borbe nakon što je potkraj maja te godine propalo primirje.
Brurmijn je u Sarajevo stigao mesec dana ranije, nakon što je u Zagrebu završio obuku za vojnog posmatrača, a u bosanskoj je prestonici potom proveo otprilike šest meseci.
Perišić je VJ-om komandovao u periodu od 1993. do 1998., a tereti se za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući pomaganje i podsticanje ubijanja i nehumanih napada na civile u periodu od 1993. do 1995. (tokom opsade Sarajeva), kao i granatiranje Zagreba i srebrenički masakr, koji su se odigrali 1995. godine.
U optužnici se navodi da je, kao glavnokomandujući VJ-a, Perišić svoja ovlašćenja koristio u svrhe pribavljanja značajne količine oružja, municije i logističke podrške vojsci bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), koja je tokom opsade prestonice počinila zločine.
Major Brurmijn je kazao da su civili – koji su, po njegovim rečima, i u vreme dok je zvanično trajalo primirje bili izloženi snajperskoj paljbi – odmah po izbijanju sukoba postali žrtve granatiranja.
Dodao je i kako, uprkos tome što su neke granate bile evidentno usmerene na vojne ciljeve, smatra da su ostale mogle biti ispaljene isključivo na civile.
Napadi na vojne ciljeve su obično vršeni u vidu serije granata ispaljivanih u kratkim vremenskim razmacima, dok su – kako je objasnio – one kojima su gađani civili ispaljivane pojedinačno. Dodao je i da su često gađane i velike grupe ljudi.
Brurmijn je rekao da su protiv građana Sarajeva kao municija korišćene i bombe koje su bile predviđene za bacanje iz vazduha i koje su prerađene tako da su ispaljivane iz višecevnih raketnih bacača, prikačenih za kamione.
Kazao je i da je razorna moć avio-bombe bila nekoliko puta veća u odnosu na minobacačku granatu.
„Ona može potpuno da uništi kuću, s tim da će i okolne kuće biti oštećene“, rekao je on.
Ispaljivanje avio-bombi posredstvom višecevnih raketnih sistema bilo je – nastavio je svedok – krajnje neprecizno, dodajući kako je, da biste pogodili neki konkretan cilj, bilo neophodno da gađate više puta dok ne utvrdite pravu daljinu.
Rekao je i da je najpre čuo glasine o tome da se koriste avio-bombe, a da se onda i lično uverio u to, prisustvujući jednom incidentu koji se 1. jula odigrao u sarajevskoj oblasti Hrasnica, koja je bila pod kontrolom bosanske vlade.
On je bio pozvan da istraži napad na naseljeno područje, gde je, uz ljude čije su kuće pogođene, bilo ranjeno i nekoliko njegovih kolega-posmatrača.
Brurmijn je rekao da je dan nakon napada sudelovao u analizi kratera kojom je utvrđeno da je projektil ispaljen iz pravca Ilidže, odnosno sa područja pod kontrolom VRS-a.
Rekao je i kako je istraga pokazala da nijedan od sistema navođenja – koji se obično koriste pri ispaljivanju direktnih raketa iz višecevnih raketnih sistema – nije bio upotrebljen.
U optužnici protiv Perišića se navodi da je u tom napadu ranjeno 13 ljudi.
Na pitanje tužioca o tome da li je u blizini pomenute lokacije bilo ikakvih vojnih meta, Brurmijn je rekao da ne zna ni za jednu.
Međutim, dodao je i da se skoro na samoj liniji vatre nalazila fabrika Famos, te da je čuo kako je bosanska vlada u njoj proizvodila oružje.
Tužilaštvo se potom pozvalo na naredbu od 7. aprila – sa potpisom Dragomira Miloševića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS-a – da se na Hrasnicu ispali avio-bomba.
Miloševića je Haški tribunal osudio na 33 godine zatvora zbog učešća u snajperskoj i kampanji granatiranja tokom opsade Sarajeva. Trenutno je u toku žalbeni postupak.
Branilac Gregor Gaj-Smit (Gregor Guy-Smith) je uputio prigovor zbog upotrebe ovog dokumenta, tvrdeći da se on tiče jednog događaja koji se odigrao više meseci pre incidenta od 1. jula. Tužilac je pak tvrdio da je dotični dokument relevantan zbog toga što pokazuje da je VRS raspolagala avio-bombama i bila u mogućnosti da ih ispaljuje. Sudija je odbacio prigovore Gaj-Smita.
U naredbi, pak, doslovce stoji: „Najpogodnija meta mora biti odabrana u naselju Hrasnica ili Sokolovići, gde će biti nanete najveće žrtve i materijalna šteta.“
Na pitanje o tome da li ova naredba u bilo čemu nalikuje na posledice napada od 1. jula sa kojima se upoznao, Brurmijn je odgovorio: „Zadatak koji se poverava ovom naredbom saglasan je onome što sam video.“
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Rory Gallivan je saradnik IWPR-a.
Major holandske vojske i vojni posmatrač UN-a (UN Military Observer, UNMO) u bosanskoj prestonici tokom 1995., Hubertus Brurmijn (Hubertus Bruurmijn), rekao je ove sedmice sudijama Haškog tribunala da je bio očevidac tih napada na stanovnike grada u vreme kada su eskalirale borbe nakon što je potkraj maja te godine propalo primirje.
Brurmijn je u Sarajevo stigao mesec dana ranije, nakon što je u Zagrebu završio obuku za vojnog posmatrača, a u bosanskoj je prestonici potom proveo otprilike šest meseci.
Perišić je VJ-om komandovao u periodu od 1993. do 1998., a tereti se za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući pomaganje i podsticanje ubijanja i nehumanih napada na civile u periodu od 1993. do 1995. (tokom opsade Sarajeva), kao i granatiranje Zagreba i srebrenički masakr, koji su se odigrali 1995. godine.
U optužnici se navodi da je, kao glavnokomandujući VJ-a, Perišić svoja ovlašćenja koristio u svrhe pribavljanja značajne količine oružja, municije i logističke podrške vojsci bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), koja je tokom opsade prestonice počinila zločine.
Major Brurmijn je kazao da su civili – koji su, po njegovim rečima, i u vreme dok je zvanično trajalo primirje bili izloženi snajperskoj paljbi – odmah po izbijanju sukoba postali žrtve granatiranja.
Dodao je i kako, uprkos tome što su neke granate bile evidentno usmerene na vojne ciljeve, smatra da su ostale mogle biti ispaljene isključivo na civile.
Napadi na vojne ciljeve su obično vršeni u vidu serije granata ispaljivanih u kratkim vremenskim razmacima, dok su – kako je objasnio – one kojima su gađani civili ispaljivane pojedinačno. Dodao je i da su često gađane i velike grupe ljudi.
Brurmijn je rekao da su protiv građana Sarajeva kao municija korišćene i bombe koje su bile predviđene za bacanje iz vazduha i koje su prerađene tako da su ispaljivane iz višecevnih raketnih bacača, prikačenih za kamione.
Kazao je i da je razorna moć avio-bombe bila nekoliko puta veća u odnosu na minobacačku granatu.
„Ona može potpuno da uništi kuću, s tim da će i okolne kuće biti oštećene“, rekao je on.
Ispaljivanje avio-bombi posredstvom višecevnih raketnih sistema bilo je – nastavio je svedok – krajnje neprecizno, dodajući kako je, da biste pogodili neki konkretan cilj, bilo neophodno da gađate više puta dok ne utvrdite pravu daljinu.
Rekao je i da je najpre čuo glasine o tome da se koriste avio-bombe, a da se onda i lično uverio u to, prisustvujući jednom incidentu koji se 1. jula odigrao u sarajevskoj oblasti Hrasnica, koja je bila pod kontrolom bosanske vlade.
On je bio pozvan da istraži napad na naseljeno područje, gde je, uz ljude čije su kuće pogođene, bilo ranjeno i nekoliko njegovih kolega-posmatrača.
Brurmijn je rekao da je dan nakon napada sudelovao u analizi kratera kojom je utvrđeno da je projektil ispaljen iz pravca Ilidže, odnosno sa područja pod kontrolom VRS-a.
Rekao je i kako je istraga pokazala da nijedan od sistema navođenja – koji se obično koriste pri ispaljivanju direktnih raketa iz višecevnih raketnih sistema – nije bio upotrebljen.
U optužnici protiv Perišića se navodi da je u tom napadu ranjeno 13 ljudi.
Na pitanje tužioca o tome da li je u blizini pomenute lokacije bilo ikakvih vojnih meta, Brurmijn je rekao da ne zna ni za jednu.
Međutim, dodao je i da se skoro na samoj liniji vatre nalazila fabrika Famos, te da je čuo kako je bosanska vlada u njoj proizvodila oružje.
Tužilaštvo se potom pozvalo na naredbu od 7. aprila – sa potpisom Dragomira Miloševića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS-a – da se na Hrasnicu ispali avio-bomba.
Miloševića je Haški tribunal osudio na 33 godine zatvora zbog učešća u snajperskoj i kampanji granatiranja tokom opsade Sarajeva. Trenutno je u toku žalbeni postupak.
Branilac Gregor Gaj-Smit (Gregor Guy-Smith) je uputio prigovor zbog upotrebe ovog dokumenta, tvrdeći da se on tiče jednog događaja koji se odigrao više meseci pre incidenta od 1. jula. Tužilac je pak tvrdio da je dotični dokument relevantan zbog toga što pokazuje da je VRS raspolagala avio-bombama i bila u mogućnosti da ih ispaljuje. Sudija je odbacio prigovore Gaj-Smita.
U naredbi, pak, doslovce stoji: „Najpogodnija meta mora biti odabrana u naselju Hrasnica ili Sokolovići, gde će biti nanete najveće žrtve i materijalna šteta.“
Na pitanje o tome da li ova naredba u bilo čemu nalikuje na posledice napada od 1. jula sa kojima se upoznao, Brurmijn je odgovorio: „Zadatak koji se poverava ovom naredbom saglasan je onome što sam video.“
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Rory Gallivan je saradnik IWPR-a.
