Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

OFICIR UN-a TVRDI DA SU BOSANSKI SRBI BILI „POTČINJENI“ BEOGRADU

Svedok je izjavio da je to bilo evidentno, s obzirom na način na koji se tokom pregovora komandant bosanskih Srba odnosio prema komandantu jugoslovenske vojske.
By Katharina Goetze
Bivši oficir Ujedinjenih nacija izjavio je ove sedmice na suđenju Momčilu Perišiću, koji se tereti za ratne zločine, da su snage bosanskih Srba koje su granatirale Sarajevo – u ranoj fazi sukoba – izgleda bile „potčinjene“ Beogradu.



U pitanju je Džon Vilson (John Wilson), nekadašnji vojni oficir za vezu, koji je posvedočio kako je u jednoj prilici stekao utisak da je vojni lider bosanskih Srba iz perioda od 1992. do 1995., general Ratko Mladić, primao naređenja od Živote Panića – okrivljenikovog prethodnika na mestu načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), koja je bila pod kontrolom Beograda.



Perišić je, u vreme opsade Sarajeva i genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine, bio komandant VJ-a, a tereti se za pomaganje i podsticanje nasumičnog ubijanja i ranjavanja više hiljada civila u snajperskoj vatri, kao i artiljerijske i minobacačke napade. On je na tom polažaju Životu Panića nasledio u avgustu 1993.



Kao australijski general, Vilson je tokom rata – kako je ispričao – sudelovao u pregovorima na najvišem nivou između vojnih i političkih predstavnika dveju sukobljenih strana. Reč je, pre svega, o razgovorima vođenim o evakuaciji vojnih kasarni iz Sarajeva, kao i o otvaranju gradskog aerodroma.



Vilson je posvedočio da se sa Panićem sreo 1992. godine, tokom pregovora o evakuaciji sarajevskih kasarni.



Bosanska je vlada želela da preuzme oružje koje je u tim kasarnama čuvano i koje je do tada pripadalo jugoslovenskoj vladi, dok su bosanski Srbi želeli da im se omogući evakuacija kasarni bez predaje oružja.



„Mladić je bio protiv toga [da bosanska vlada preuzme oružje], ali je bio prinuđen da popusti. Na temelju njegovog ponašanja i načina vojnog pozdravljanja, bilo je jasno da je Mladić potčinjen Paniću. On se prema njemu odnosio kao neko ko mu je potčinjen“, kazao je Vilson pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Tokom unakrsnog ispitivanja, odbrana je nastojala da pokaže kako beogradsko rukovodstvo u to vreme nije imalo kontrolu nad Mladićem.



Perišićev branilac, Gregori Gaj Smit (Gregory Guy Smith), zatražio je od Vilsona da potvrdi svoju izjavu sa jednog ranijeg suđenja, po kojoj je Mladić bio „van kontrole, nezavisan i iracionalan“.



Vilson je potvrdio da su srbijanski zvaničnici Mladića opisivali kao „nepredvidljivu osobu“, koja se ponašala neodgovorno i bila potpuno nezavisna.



Da bi to ilustrovao, Vilson je sudu rekao da je Mladić u jednom trenutku zapretio da će posegnuti za snažnom artiljerijskom vatrom ukoliko Zapad bude vojno delovao protiv njegovih snaga.



„Mladić je rekao: ’Ako nas bombardujete, mi ćemo granatirati Sarajevo.’ Njegova je pretnja bila prilično uverljiva. Bio je čovek od reči“, kazao je svedok.



Vilson je pred sudom govorio i o borbama koje su u Sarajevu vođene u proleće 1992. godine, tokom prvih nekoliko meseci rata.



On je opisao kako je, sa rasplamsavanjem sukoba u maju i junu, postala očigledna „drastična nesrazmera između zaraćenih snaga“, pošto je „prednost Srba bila ogromna“. Vilson je rekao i da snage bosanske vlade nisu raspolagale velikom količnom oružja, dok su srpske trupe posedovale „značajnu moć“.



Svedok je rekao i da su tokom njegovog šestosedmičnog boravka u Sarajevu granatiranje i snajperska vatra predstavljali „svakodnevnu, intenzivnu pojavu, kojoj je bio izložen doslovce čitav grad“. Kazao je i da su, po njegovom mišljenju, borci često gađali ciljeve koji nisu imali jasna vojna obeležja i da nisu vodili računa o civilima koji su boravili u gradu.



Prisetio se i kako je jedna granata – koja je sa položaja bosanske vojske, iz grada pod opsadom, bila ispaljena na snage bosanskih Srba – isprovocirala značajna vatrena dejstva po civilnoj zoni, koja su nanela značajnu štetu.



Odbrana je, zauzvrat, svedoka pitala da li je upoznat sa izveštajima zapadnih zvaničnika – poput britanskog komandanta vojnih snaga UN-a u Bosni, Majkla Rouza (Michael Rose) – po kojima su vladine snage i same dejstvovale po sopstvenim zonama kako bi doprinele stvaranju slike o tome da bosanski Srbi razaraju Sarajevo. Vilson je odgovorio da nije.



Branilac je potom od Vilsona zatražio da potvrdi kako su za vreme pregovora o evakuaciji kasarni snage bosanske vlade zatražile dodatno naoružanje „u svrhu nastavka ratnih dejstava“.



Vilson je rekao kako su naposletku dva kamiona lakog naoružanja bila predata snagama bosanske vlade.



„Bosanska vlada je tražila mnogo više oružja nego što je dobila“, kazao je on.



Počev od decembra 1992. godine, Vilson je obavljao dužnost vojnog savetnika na Međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji (MKBJ) u Ženevi. U tom svojstvu, on je sudelovao u pregovorima koje su vodili ko-predsedavajući Sajrus Vens (Cyrus Vance) i lord Dejvid Oven (David Owen).



Vilson je sudijama rekao kako je – kada je lord Oven od tadašnjeg srbijanskog predsednika zatražio podršku i intervenciju – Milošević tvrdio da je izgubio kontrolu nad bosanskim Srbima.



Odbrana je Vilsona pitala da li je tačno da je Milošević nagovestio kako ima tek ograničen uticaj na Mladića i ostale lidere bosanskih Srba.



„Nikada se nije pozivao ni na kakav autoritet, bilo je to pitanje uticaja koji je on mogao imati ili nemati“, odgvorio je Vilson.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Katharina Goetze izveštava za IWPR iz Londona.