Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Odluka o Karadžićevoj slobodi izražavanja

Predsednik Tribunala tvrdi kako je nerazumno sprečavati da okrivljenikova izjava bude poslata novinaru.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 665, 15. oktobar 2010.)

Predsednik Haškog tribunala je ove sedmice presudio da je sloboda izražavanja Radovana Karadžića bila nepravedno ograničena time što mu nije bilo dozvoljeno da svoju izjavu prosledi jednom austrijskom magazinu.

Zamenik sekretara suda, Ken Roberts, odlučio je tokom avgusta da se u jednom od Karadžićevih pisanih odgovora upućenih Robertu Trešleru (Robert Treichler) iz magazina Profil „nepravično i nekorektno prikazuje rad kancelarije tužilaštva“.

Tačan sadržaj tog Karadžićevog odgovora nije objavljen, ali je predsednik Tribunala, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), 11. oktobra odlučio kako „prosta činjenica da se zamenik sekretara ne slaže sa mišljenjem koje se iznosi u spomenutom odgovoru, sama po sebi, ne pruža odgovarajuću osnovu za ograničavanje Karadžićeve slobode iražavanja . . .“.

Sudija je napomenuo kako „nijedna razumna osoba, koja na pravi način razmisli o ovom pitanju, neće doći do zaključka da bi objavljivanje Karadžićevog subjektivnog stava . . . o navodnoj pristrasnosti [tužilaštva] i načelnom odsustvu nepristrasnosti pri vođenju istraga, moglo da omete provođenje pravde ili na bilo koji drugi način ugrozi mandat Tribunala“.

Sudija Robinson se sa Karadžićem saglasio i oko toga da je sekretarijatu trebalo previše vremena – oko tri meseca – da odgovori na okrivljenikov zahtev da se njegovi odgovori proslede Trešleru.

Karadžiću je neophodna dozvola sekretarijata pre no što bilo kakvu izjavu, koja inače mora biti u pisanoj formi, pošalje novinarima.

„Zbilja smatram da tri meseca, koliko je sekretarijatu trebalo da procesuira zahtev za kontakt sa medijima, predstavljaju neumereno kašnjenje“; saopštio je sudija.

On je zatražio i da sekretarijat na sve buduće zahteve odgovara u roku od deset dana od njihovog prijema.

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. godine bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje masakra nad oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka iz Srebrenice počinjenog 1995., kao i za opsadu Sarajeva koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.

U optužnici – koja ukupno ima 11 tačaka – stoji da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Karadžić je jula 2008. uhapšen u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.